„Бели лабуд”на стероидима: Русија убрзава јачање нуклеарне тријаде

Русија улази у нову и интензивнију фазу јачања своје нуклеарне тријаде кроз амбициозан програм производње и модернизације стратегијских бомбардера Ту-160М, познатих под надимком „Бели лабуд”.

Москва намерава да набави до 50 нових летелица овог типа, уз истовремену модернизацију 17 постојећих бомбардера совјетске производње на исти стандард. На тај начин Ту-160М постаје кључна ударна компонента руских стратегијских снага, у тренутку озбиљног и дуготрајног погоршања односа са Западом.

Овакав обим набавке јасно указује да Русија не посматра Ту-160М као прелазно решење, већ као окосницу ваздушног сегмента нуклеарног одвраћања у наредним деценијама.

Програм Ту-160М добио је додатни замах и на индустријском нивоу. Компанија „Тупољев“, тренутно једини произвођач на свету који серијски гради интерконтиненталне стратешке бомбардере за активну службу, именовала је Јурија Амбросимова за новог генералног директора. Ова кадровска промена долази у критичном тренутку, јер се производња одвија у Казанској фабрици авиона, данас једином месту на свету где се бомбардери ове класе производе за прву линију оперативне употребе.

Казанска фабрика представља централну тачку руске стратешке авијације. Управо ту је две хиљаде двадесет прве године обновљена серијска производња Ту-160М, док се истовремено производе и путнички авиони Ту-214, односно спроводи модернизација бомбардера Ту-22 М3.

Комбиновање војне и цивилне производње у истом погону повећава отпорност индустрије на санкције и омогућава одржавање технолошког ланца чак и у условима притиска споља.

Улагање у Ту-160М сматра се виталним због способности летелице да обједини екстремни домет, надзвучну брзину и изузетну носивост наоружања. Авион је пројектован да изводи ударе са практично било које тачке планете, без потребе да улази у зону дејства непријатељеве ПВО.

Према специјализованим војним изворима, за Ту-160М се тренутно развија и читав спектар нових типова наоружања, укључујући хиперсоничне системе, међу којима је и ваздухопловна варијанта ракете „Циркон“.

Значај проширења флоте Ту-160 додатно је порастао након украјинске операције „Паукова мрежа“ од 1. јуна 2025. године, током које су погођене руске ваздухопловне базе и изгубљен одређен број старијих стратегијских бомбардера Ту-95 МС и Ту-22 М3, који се више не производе.

Ови губици учинили су Ту-160М незаменљивим носиоцем стратешких удара дугог домета.

Ту-160М, у НАТО класификацији познат као Блацкјацк, није пука модернизација старог дизајна, већ готово потпуно нова платформа заснована на провереном концепту. Максимална брзина од око 2.200 километара на час, домет већи од 12 000 километара без допуне горивом и унутрашња носивост до 45 тона чине га јединственим у свету.

Највећа снага Ту-160М лежи у његовом наоружању. Авион може да носи до 12 крстарећих ракета Х-101 или Х-102, домета већег од 5 000 километара, у конвенционалној или нуклеарној варијанти. То омогућава лансирање из дубине сопственог ваздушног простора, без директног излагања опасности.