Аустрија, која је после 1945. била симбол неутралности, сада разматра да ли ће се приклонити колективној безбедности Северноатлантског савеза.
,,Неутралност није довољна”
У интервјуу за немачки Велт, Мајнл-Рајзингер је рекла:
,,Јасно је да нас сама неутралност не штити. У свету који постаје све несигурнији, а Русија све агресивнија, морамо инвестирати у одбрамбене способности и партнерства.”
Иако тренутно нема већинске подршке за НАТО у парламенту или међу грађанима, министарка сматра да је дискусија неопходна.
Историјски преседан
Аустрија је усвојила статус трајне неутралности 1955. године, као део споразума са Совјетским Савезом и западним силама након Другог светског рата. Међутим, након почетка рата у Украјини 2022. покренула је промене у европској безбедности: Финска и Шведска придружиле су се НАТО-у 2023. и 2024. Украјина се такође нада чланству, али њен статус остаје нерешен и делује немогуће да ће икада ући у НАТО.
Реакције и изазови
Русија је дуго оправдавала своју агресивну политику ,,проширењем НАТО-а”. Сада, ако Аустрија крене овим путем, Москва би могла да реагује оштро.
Ипак, Мајнл-Рајзингер наглашава:
,,Не можемо се претварати да нас светске опасности неће додирнути. ЕУ нам пружа сигурност, али морамо бити спремни на више.”
Шта следи?
Док јавна расправа тек почиње, Аустрија већ учествује у ЕУ мисијама и подржава заједничку одбрамбену политику. Ако се определи за НАТО, то би био још један знак да се Европа припрема за нову еру безбедносних изазова и да се скупља у нови фронт против Русије.