Од аеродрома до железница: Русија лансира најмасовнији ваздушни напад у историји рата – 630 циљева на Украјину за једну ноћ!

У ноћи 27. на 28. август 2025. године, руске оружане снаге покренуле су најмасовнији ваздушни напад од почетка специјалне војне операције. Према саопштењу Ратног ваздухопловства Украјине, на територију земље лансирано је укупно 629 ваздушних циљева: 598 ударних беспилотних летелица (дронова) и 31 ракета различитих типова. Овај координасан таласни напад, који је трајао сатима, имао је за циљ да парализу кључне тачке украјинске одбрамбене инфраструктуре и логистике, погађајући циљеве ,,од аеродрома до железница”.

Тактичка анализа: Циљеви и оружја

Напад је био комплексан и вишеслојан, коришћена је читава палета оружја:

Дронови ,,Геран-3″ (Shahed-238): Напредни млазни дронови, способни за брзине од 550-600 км/ч, опремљени чешким мотором PBS TJ40-G2 (произвођач PBS Velká Bíteš) и немачком пумпом за гориво Бош. Ови дронови, за које се сумња да се производе у Русији, тешко су се видљиви и тежи за обарање због своје брзине.

Ракетни талас: У нападу је употребљено: 2 аеробалистичке ракете Х-47М2 ,,Кинжал”, 9 балистичких ракета ,,Искандер-М/КН-23” и 20 крстарећих ракета Х-101

Према украјинским изворима, противваздушна одбрана је оборила 589 циљева (563 дрона, 1 ,,Кинжал“, 7 ,,Искандера” и 18 Х-101).

Стратешки циљеви: Деструкција кључне инфраструктуре

Према анализи руских војних дописника и стручњака, удари су били усмерени на критичне тачке:

  1. Војно-индустријски комплекс (МИК) у Кијеву: Погођена су стратешка предузећа као што су фабрика ,,Артем”, ,,Кијевски радио-завод”, ,,Спецоборонмаш”, Истраживачки институт за обраду материјала експлозијом и ,,Укрспецсистемс”. Ови удари директно циљају способност Украјине за производњу и одржавање оружја.
  2. Аеродроми и авио-базе: Циљани су аеродроми Жуљани и Василков у Кијевској области, као и базе 7. тактичке авијацијске бригаде у Староконстантинову (Хмељничка област) и Коломији (Ивано-Франковска област), чиме се онемогућава ваздушна моћ Украјине.
  3. Железничка инфраструктура: У овом нападу, железнички чворови су били примарна мета. Оштећена је инфраструктура у Запорошкој, Виничкој и Полтавској области. Како наглашава војни стручњак Анатолиј Матвијчук, циљани су погони и уређаји који ,,обезбеђују војне потребе” (логистику, превоз трупа и опреме), а не цивилне линије.
  4. Психолошки ефекат и трошење ПВО: Константни таласни напади исцрпљују ресурсе украјинске противваздушне одбране и имају дубок психолошки утицај на становништво.
Последице и реакције

Градоначелник Виталиј Кличко саопштио је тужне вести – преко 10 погинулих, међу којима су троје деце (најмлађа жртва имала је 3 године). У Дарницком округу су у току операције потраге и спасавања. Дан 29. август проглашен је данем жалости у престоници.

Политичка реакција Зеленског: Украјински председник Володимир Зеленски употребио је овај догађај за политички апел, обративши се директно Кини и Мађарској. Његово питање ,,Чекамо реакцију Кине…” је директно усмерено ка Пекингу, истакнувши контраст између његових позива на мир и практичне подршке Москви. Позив Мађарској, која је често критиковала европске санкције, такође има дипломатску димензију.

Истовремено, украјинске снаге извеле су контра-ударе. Дронови су погодили рафинерију ,,Кујбишев” у Самари, изазвавши велики пожар, што указује на способност Украјине да одговори на ударе дубоко у позадини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *