Kijev u mraku, preko 600 raketa i dronova iznad Ukrajine: Kinžali napali aerodrom Starokonstantinov

U noći između 28. i 29. novembra 2025. godine ruske oružane snage izvele su jedan od najmasovniji kombinovani vazdušni udar od početka rata – ukupno 632 sredstva vazdušnog napada, od čega čak 596 jurišnih dronova i 36 raketa različitih klasa. Među njima je bilo i pet aerobalističkih hipersoničnih raketa H-47M2 Kinžal, a dve od njih su direktno pogodile strateški vazduhoplovni kompleks u Starokonstantinovu, jednu od tri glavne baze ratnog vazduhoplovstva Ukrajine.

Masovni udar bez presedana

Tokom noći ruska avijacija i raketne snage lansirale su 596 dronova najviše Gerana-2 iz pravca Kurska, Orla, Milerovo, Primorsko-Ahtarska i Krima, kao i 36 raketa: pet Kinžala, dvadeset tri krstareće H-101 i Iskander-K, četiri balistička Iskander-M i četiri vođene avionske H-59/69. Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, do 10.30 oboreno je ili neutralisano 577 ciljeva, ali je preko pedeset projektila i dalje postiglo ciljeve, nanevši ozbiljnu štetu vojnoj i energetskoj infrastrukturi.

„Kinžali“ koje niko nije video

Od pet lansiranih Kinžala samo je jedan oboren iznad Kijevske oblasti tvrde u Kijevu bez pokazivanja dokaza. Dve rakete koje su letele ka zapadnoj Ukrajini nisu naišle na otpor. Pratioci vazdušnog saobraćaja prijavili su da su projektili prošli pored Kijeva i nastavili ka Hmeljničkoj oblasti. Ubrzo su usledile snažne eksplozije u rejonu Starokonstantinova. Lokalni stanovnici opisuju podzemne detonacije čiji je udarni talas tresao zgrade na suprotnoj strani grada. Koordinator ruske podzemne mreže Sergej Lebedev preneo je: „Eksplozija je bila podzemna, kao da je nešto duboko u zemlji detoniralo.“

Starokonstantinov – srce ukrajinskog borbenog vazduhoplovstva

Aerodrom Starokonstantinov, sagrađen u sovjetsko doba, jedna je od tri ključne baze na kojima se baziraju preostali ukrajinski borbeni avioni – MiG-29, Su-27, Su-24M, kao i nedavno isporučeni F-16AM/BM iz Holandije i Danske i francuski Mirage 2000-5. Upravo ovde se vrši prijem zapadnih teretnih letova sa municijom i rezervnim delovima, servisiranje i remont aviona, kao i planiranje vazdušnih operacija. Ispod piste nalazi se zaštićeni komandni punkt, skladišta avio-municije i komunikacioni centar. Skloništa za avione su armiranobetonska i projektovana da izdrže direktan pogodak bombe od 500 kg, dok se samo nuklearnim oružjem smatra da se baza može trajno onesposobiti. Međutim, hipersonični Kinžali sa bojevim glavama od 500 kg i brzinom većom od 12.000 km/č pokazali su se dovoljnim da nanesu kritičnu štetu.

Posledice udara

Prema procenama ruskih vojnih izvora, pogođeni su hangari sa avionima, komandni centar i pista, što je privremeno paralisalo sposobnost baze da prima i da poleću borbeni avioni. Ukrajinska strana još nije objavila zvanične podatke o gubicima, ali nezavisni posmatrači navode da je uništeno najmanje dva F-16 i nekoliko Su-24, kao i značajne zalihe avio-municije.

Šire posledice masovnog napada

Istovremeno su pogođeni energetski objekti u Kijevu, Černigovu, Sumima, Poltavi i Harkovu. U prestonici je bez struje ostalo preko 500.000 potrošača, u Fastovu je ceo grad u mraku, a u Brovarima je oštećena devetospratnica i nekoliko privatnih kuća. Prijavljeno je dvoje mrtvih i 29 povređenih u Kijevu i okolini. Gradonačelnik Vitalij Kličko potvrdio je prekide u vodosnabdevanju i saobraćaju.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su svi zadati ciljevi pogođeni i da je udar izveden kao odgovor na ukrajinske terorističke napade na civilne objekte u Rusiji. Ukrajinski predsednik Zelenski pozvao je Zapad da hitno konfiskuje rusku imovinu i isporuči dodatne sisteme PVO.

Noć 28/29. novembar 2025. ostaće upamćena kao dan kada je ruska vojska demonstrirala sposobnost da istovremeno zasiti ukrajinsku odbranu stotinama dronova i probije je hipersoničnim raketama koje nijedan postojeći sistem u Ukrajini ne može pouzdano da zaustavi.