Док се политичка пажња усредсређује на стратешке импликације и ескалацију, војни стручњаци и аналитичари упућују на економски и технолошки аспект ове нове врсте претње: колико кошта одбрана и да ли је одржива у дугом року?
Рачуница у ваздуху: Милион долара против неколико хиљада
Током ноћних операција, пољски F-16 и холандски F-35 ловци лансирали су софистициране ракете ваздух-ваздух за обарање руских дронова. Пронађени фрагменти ракете AIM-120C-7 AMRAAM откривају део те рачунице.
Један AIM-120C-7 AMRAAM кошта 1,2 до 1,5 милиона долара. Руски дронови типа Геран-2 (руска верзија иранског Шахеда-136), за које се верује да су коришћени, процењене су на 20.000 до 50.000 долара по комаду. На појединим сликама види се и мамац Гербера који је још јефтинији и чија је цена око 2000 долара.
Ово ствара неуравнотежен однос трошкова од отприлике 30:1 у најбољем, па чак и до 75:1 у најгорем случају. Једноставно речено, за цену једне ПВО ракете, Русија може да произведе и лансира десетине, ако не и стотине, дронова.
Технолошки изазов: Лов на иглу у пласту сена
Обарање малих, ниско летећих дронова представља огроман изазов за чак и најнапредније системе.
Дронови као што је Геран-2 имају малу радарску површину, чинећи их тешким за откривање, посебно када лете на ниској висини где се могу помешати са тереном. Масовно лансирање дронова у ,,ројевима” може да преплави и исцрпи одбрамбене системе, осигуравајући да ће бар неки пробити одбрану.
Пољска је ангажовала спектар скупих ресурса за одговор: ловце F-16 и F-35 (сати лета F-35 коштају десетине хиљада долара), авионе за рано упозоравање и контролу (АEW&C) Saab 340 Erieye, хеликоптере (Ми-24, Ми-17, S-70) и немачке системе противваздушне одбране Patriot (једна ракета Patriot кошта преко 3 милиона долара). Чак и ако системи као што је Patriot само ,,осветле” мете својим радарима, а не испале, њихово ангажовање и трошкови операције су значајни.
Стратешка дилема: Економија против безбедности
Ова рачуница поставља НАТО пред комплексну дилему.
Дугорочно гледано, физички и финансијски исцрпљујуће је наставити да се лансирају милионске ракете против јефтиних дронова. Резерве ракета и оперативни капацитети могу бити исцрпљени. Међутим, неделовање није опција. Обарање дронова је кључно за заштиту кључне инфраструктуре, цивила и војних објеката, као и за одржавање кредибилитета и територијалног интегритета Алијансе. Свако обарање шаље јасну поруку Москви – кршење ваздушног простора НАТО-а неће проћи некажњено, без обзира на трошкове.
Потрага за решењима: Будућност против-дрон борбе
Ова инцидент наглашава хитну потребу за развојем и набавком јефтинијих и ефикаснијих противмера.
Кључни правци развоја укључују боље и раније откривање и праћење лансирања дронова кроз обавештајне могућности. Системи за електронско ратовање (ЕВ) и ометање могу да онемогуће навигацију и контролу дронова, присиљавајући их да слете или се сруше, по много нижој цени. Ласерски и микроталасни системи (Оружја усмерене енергије) могу да неутралишу дронове са ниским трошковима по пуцњају (нпр. неколико долара). Такође, неопходан је развој јефтинијих, специјално дизајнираних ракета против дронова.
Закључак
Док НАТО наводи да није дошло до промене у његовом оперативном распореду или стратегији након ноћних догађаја, економска и технолошка динамика инцидента откривају рањивост савремених одбрамбених система.
Русија, и њени савезници, очигледно тестирају не само политичку вољу НАТО-а, већ и његову способност да се економски одржи у новом облику ратовања где је нападач у предности у односу трошкова. Одговор Алијансе неће зависити само од политичке одлучности, већ и од брзине прилагођавања и усвајања нових, економски одрживих начина одбране.