Foto: shutterstock/Giannis Papanikos
Наоружање Насловна-1

УКРАЈИНСКО “WAFFE DER VERGELTUNG” -ОРУЖЈЕ ОДМАЗДЕ ЗА НАПАД НА РУСИЈУ! СА ЧИМ БИ КИЈЕВ МОГАО ДА НАПАДНЕ РУСИЈУ!

12. септембар 2024. | 11:42
Андреј Млакар
1 коментар

Украјинци су већ разрадили мапу домета пројектила који ће бити употребљени за удар у дубину Русије. Домет се креће од 80 до 560 км, и то крајњи што зависи од типа ракете.

Радостан дан за Кијев. Овако би могли да опишемо ситуацију у којoj шеф дипломатије Велике Британије дао зелено светло Украјини да може да употреби тактичке балистичке ракете и крстареће ракете западног порекла које су ове две државе испоручиле за напад на војне циљеве у Украјини.

Украјинци су већ разрадили мапу домета пројектила који ће бити употребљени за удар у дубину Русије. Домет се креће од 80 до 560 км, и то крајњи што зависи од типа ракете.

GLMRS

Неки их називају и крстарећим ракетама, неки планирајућим авионским бомбама великог домета које су развили заједнички америчка компанија Боинг и шведска СААБ.

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) је званични назив за ову авионску бомбу настала је укрштањем Боинговог крстарећег пројектила Small Diameter Bomb (SDB) која је спојена са ракетним погоном, односоно бустер са ракете М-26 коју користе самоходни вишецевни лансери ракета МЛРС М-270. Замисао је била добити пројектил који би се лансирао са авиона и који би имао велики домет.

Идеја за развој иначе је нађена била Weapons of Minimum Destruction (WMD) или Low-Collateral Damage (LCD) који су развијани били после операције Пустињска олуја 1991. године. Циљ је био да се добије могућност да се мета погоди једним поготком без много непотребног расипања и дејствовња по околини. Мисли се пре свега на спречавање настанка непотребних цивилних жртава у тренуцима када је мета потенцијалног напада окружена цивилима.

Идеја је нађена на крају 1990-тих када су УСАФ увеле вођену авио бомбу Јoint Direct Attack Munition (JDAM) која је први пут употребљена била у НАТО агресији на СРЈ март-јун 1999. Идеја се развија и после агресије на Авганситан 2001 и Ирак 2003 године, када је и створена замисао да се на вођену бомбу дода рактни мотор са којим би могла да погоди циљ на великој удаљености ван визуелног домета авиона-носача од циља и тако спрече непотребни губици у пилотима или борбеним авионима.

Испоставило се да овакав тип авионских бомби има велику тежину 227 кг, па чак до 907 што је стварало велика разарања по сам циљ, али и околину.

Програм је почетком 2000-тих добио званични назив Component Advanced Development for the Small Diameter Bomb са којим би требали бити опремљени борбени авиони 5. генерације Ф-22 Раптор и Ф-35. Оно што су планери били замислили јесте да се добије оружје малих димензија, које би могло да стане у носаче у самом трупу са чиме не би биле угрожене стелт карактеристике ових летелица.

У октобру 2001 компанија Боеинг постаје званични произвођач Small Diameter Bomb Increment I а у овом послу придружује се и низ других компанија: Rockwell Collins (GPS i Harrisov Selective-Availability Anti-Spoofing Module (SAASM) пријемник отопран на ометање; компанија Хонеywелл систем лета пројектила отпорног на ометање, компанија KDI Precision Products развој новог типа упаљача за пројектил који се електорнски може програмирати у зависности од врсте циља да делује као: контактни, близински или упаљач са одложеним деловањем, компанија HR Textron развила је репну секцију; компанија MBDA крилну секцију на пројектилу и TAM Garland компанија која је направила различите врсте бојевих глава тежине од 13 па до 93 килограма.

Као носач и лансер овог пројектила искориштен је Боеингов БРУ-61/А који има пнеуматски систем одбацивања.

Спајањем са Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) добијен је јефтин, али моћан пројектил који може бити лансиран не само из авиона, него и из ракетних лансера, ратних бродова али и импровизованих ракетних лансера, једном речју универзална платформа. Испоставило се да овај пројектил може да се качи и на тактичке и стратешке беспилотне летелице, а прави пример је амерички MQ-9 Repair..

Високи степен прецизности добијен је захваљујући Accuracy Support Infrastructure (ASI) који је развила компанија SRI International. AS је заправо земаљска станица која са удаљености чак од 2.400 км исправља корекцију GPS локације мете и побољшава прецизност промене деловања порјектила који користе GPS навигацију приликом напада.

Први поројектили борбене су употребљени у Ираку 2006 и Авганистану 2007 године и од 37 лансирања чак 35 је погодило из прве свој циљ. Борбена лансирања су вршена да висине авиона од 10.000 м а мета је гађана на растојању до 88 км.

КРСТАРЕЋА РАКЕТА ТАУРУС, НАДА КИЈЕВА ЗА РУСКИ ПОРАЗ

Димензије пројектила

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) је дужине 1,8 м, пречник је 19 цм кад су крила склопљена. Маса бојеве главе је 93 кг, а укупна маса пројектила са ракетним мотором 130 кг.

Пре лансирања у пројектил се уносе тачни подаци о циљу као и позицији самог лансера. Подаци о нападу на стационарне циљеве командам места, бункери, положаји оклопних једница, базе уносе се пре полетања борбеног авиона. У случају промене или корекције подаци о циљу и прозицији пројектила пре лансирања се уносе на осонову података добијених од летелице пратиоца лансера.

Сам пројектил нема велику брзину неки просек време лета на циљ који се налази 70 км од места лансирања потребно је 8 минута лета, што даје снагама непријатеља ако су у питању мобилни циљеви да промене ватрени положај, зато се ова врста одужја искључиво користи за изненадне нападе на непокретне циљеве чија је позциија унапред позната авио базе, складишта, инфрстурктурни објетки електране, мостови, бункери. Бојева глава од 93 кг може да пробије скоро 1 м армираног бетона.

Према неким проценама САД има у свом наоружању више од 30.000 ових пројектила, али у оперативној у потреби се налази и у РВ: Италије, Јапана, Јужне Кореје и Холандије, а од сада и Украјине.

Крстарећа ракета Storm Shadow

Storm Shadow је крстарећа ракета великог домета која до циља лети на веома малим висинама. Пројектил је направљен за употребу у свим временским условима и са различитих ваздухопловних платформи за лансирање. Приликом пројектовања ракете пазило се да она има што мањи радарски одраз, као и да усисник ваздуха за миктротурбо млазни мотор је тако направљен да спречава допирање радарских снопова до лопатица компресора мотора.

Крстарећа ракета Storm Shadow одабрана је била у оквиру програма CASOM ( Coventionnally Armed Stand-OFF Missile), односно у преводу пројектил са класичном бојевом главом великог домета, који је настао средином деведесетих година прошлог века како би се европским и јуришним борбеним авионима пружила могућност да униште добро брањене циљеве на великим удаљеностима пре него што приђу зони уништења непријатељске ПВО. За кориштење ове крстареће ракете прилагођена су два бробена авиона Торандо и Јурофајтер Тајфун 2000, док неки наводе да се са овом крстарећом ракетом може да опреми и амерички борбени авион пете генерације Ф-35.

Крстарећа ракета Storm Shadow ушла је у званичну оперативну употребу у октобру 2004 године, али је борбено тестирана била у операцији Телик 2003 када је извршен напад на Ирак. Тада је британско ратно ваздухоплоство тражило да се овај пројектил веома брзо прилагоди за ношенје на британским борбеним авионима типа Торнадо. Током операцији посаде Торнада укупно су лансирали 27 крстарећих ракета и сви су погодили задане циљеве. Крстареће ракете кориштене су за напад на веома важне и добро брањене циљеве као што су командни бункери чије би уништавање представљало опасност за борбене авионе који би ушли у зону уништења. Према бритнаским наводима у овим нападаима доказана је висока поузданост, а циљеви су уништавани и у комбинованим нападима односно употребом ракета из два различита смера са две ракете програмиране да погоде исти циљ, када би други пројектил пролетео кроз рупу, коју је направио први после експлозије бојне главе првог пројектила.

На основу искустава из употребе пројектил је прошао одређене модификације, а једно од њих било је уградња даталинка преко кога би се термовизијска слика са пројектила преносила у командни центар, а примарни циљ била је додатна потврда да је мета погођена и уништена. Такође додата је касније и опција промене података о мети док је ракета закачена испод крила борбеног авиона. Уградња даталинка омогућила је и напад на мобилне циљеве попут бродова, тенкова, возова, мобилних лансера балистичких ракета. Други ниво модернизације односи се на криштење високо-енергетског горива. Раније верзије Storm Shadow користиле су обично авионско гориво. Употребом новог домет је повећан за 20 посто.Ракета Storm Shadow има тандем бојну главу Royal Ordnance BROACH која је успешно тестирана на крсатрећим пројектилима CALCAM (Conventional Air Launched Cruise Missile) америчког ратног ваздухопловства. Бојева глава BROACH састоји се од пробојног набоја који је постављен одмах иза термовизије, постављена што ближе врху пројектила. Друга бојева глава је знатно ужа од тела пројектила како би се повећала могућност продора кроз циљ и максмилизација ефикасности експлозије бојеве главе унутар пројетила. Приликом напада на циљ прва бојева глава активира се у непосредној близини циља тренутак пре удара пројектила у њега. Створени кумулативни млаз ствара рупу на објекту, а секундарни омогућава продор u oбјекат и експлозију. На тестирањима ракета Storm Shadow показано је да пројектил при брзини од 290 метара у секунди у нападу на бункер од армираног бетона бојева глава тешка 450 кг без проблема пробија армирани бетон дебљине 3,5 метара. Мерења су такође показала да после пробијања зида бункера пенетрацијска бојева глава улази у унутрашњост циља брзином од чак 122 метра у секунди.

Крстарећа ракета SCALP EG 

Крстареће ракете  SCALP EG је француска верзија британске крстареће ракете Storm Shadow. Најважнија разлика између ракете SCALP и њенe британске верзије је састав система за навођење и домет вођене ракете – ракета SCALP је 250 км и требало би да буде повећана на 400 км у односу на verziju АPACH 150 км у будућности.Ова крстарећа ракета, лансирана из авиона, нуди „веома високу прецизност“ и може „пробити јаке мете“ као што су бункери или подземна инфраструктура.

Ракета MGM 140 ATACMS

Ракета MGM 140 ATACMS има класичну конфигурацију ракете са покретним репом. Конторла лета ракете се оствраује преко кормила на репу. Кормила су склопљена у контејнеру, а отварају се после лансирања. У предњем делу ракете налази се простор за смештај терета, док се у задњем делу налази ракетни мотор на чврсто гориво.

Ракета је дуга 3,98м, пречник тела је 0,61м. Максимална тежина ракете приликом лансирања је 1.670 кг. Са теретом од 450 кг ракета има максимални одмет од 153 км.

Ракета ATACMS Block I А ако носи терет од 160 кг има максимални домет од 250 км. Block II носи терет од 260 км односо 13 BAT пројектила, а њен је домет је 125 км, верзија Block IIА носи 6 комада BAT муниције.

САД су развиле две верзије ATACMS у верзијама Block I и Block II, као и подваријантама. Block I носи 950 М-74 кумулативно-фрагментованих бомбица, док верзија Block II садржи BAT прецизно вођену субмуницију. Као што смо споменули једну ракету типа ATACMS могуће је лансирати из HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) високомобилини артиљеријско ракетни систем. За разлику од HIMARS-а, MLRS може да лансира две ракете.

ATACMS Block I

Развој ракете MGM 140 ATACMS Block I завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета ATACMS Block I на ракетне положаје логистичке базе.

Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.Ова ракета носи 950 АPA пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као HIMARS H-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.

Тактичке балистичке ракете ATACMS имају следеће типове бојевих глава: M39A1, M48, M57 и M57E1.

Сви типови ових ракета имају домет 300 км служе за прецизне поготке и вођене су ИНС и ГПС. Од тога верзије M39A и M39A1 имају касетну бојеву главу. Од чега M39A има 300 комада субмуниције М-74 за просторно гађање. Верзија M39A1 има 13 БАТ пројектила.

Опис ракете ATACMS

Ракета MGM 140 ATACMS има класичну конфигурацију ракете са покретним репом. Конторла лета ракете се оствраује преко кормила на репу. Кормила су склопљена у контејнеру, а отварају се после лансирања. У предњем делу ракете налази се простор за смештај терета, док се у задњем делу налази ракетни мотор на чврсто гориво.

Ракета је дуга 3,98м, пречник тела је 0,61м. Максимална тежина ракете приликом лансирања је 1.670 кг. Са теретом од 450 кг ракета има максимални одмет од 153 км.

САД су развиле две верзије ATACMS у верзијама Block I и Block II, као и подваријантама. Block I носи 950 М-74 кумулативно-фрагментованих бомбица, док верзија Block II садржи BAT прецизно вођену субмуницију. Као што смо споменули једну ракету типа ATACMS могуће је лансирати из HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) високомобилини артиљеријско ракетни систем. За разлику од HIMARS-а, MLRS може да лансира две ракете.

ATACMS Block I

Развој ракете MGM 140 ATACMS Block I завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета ATACMS Block I на ракетне положаје логистичке базе.

Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.

Ова ракета носи 950 АPA пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као HIMARS H-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.

ATACMS Block IА

Је ракета која допуњава прву верзију Блок I и намењена је за дејство по осетљивим циљевима на даљинама већим од 30 км односно 70 до 300 км. Мета овог пројектила су једнице ПВО, Командна места, ракете земља- земља. Такође ради се о полубалистичкој ракети намењена за дејство у свим временским условима са великим брзином реаговања. Ова ракета носи 310 АРАМ субпројектила М-74 и задржава високи степен ефикасности на већим даљинама гађања захваљујући уграђеном систему ГПС вођења. Испаљује се исто са лансера М-270 и HIMARS H-142 . Иначе лансери су модификовани уградњом система за прецизније одређивање позиције ракете (Improved Position Determining System- IPDS) и GPS антене. Ракета има три могућности или програма избацивања субпројектила и могућности лансирања изван осе. Свака ракета може да се испали у размаку од 20 секунди на различите циљеве.

BAT P31I

Је полубалистичка вођена ракета земља-земља која носи 13 BAT или BAT P31I субпројектила (BAT -противоклопни пројектил домета 140 км. Блок II је адаптација ракете Блок IА са модификацијама и предностима које омогућава субмуниција BAT. За циљ дејства ракете одређују се концентрисане оклопне јединице у покрету величине једног батаљона. Ослобођени BAT субпројектили могу самостално да претражују простор и уништавају оклопне циљеве у покрету. За откривање користи акустичне и инфрацрвене сензоре. Субмуниција BAT P31I омогућава гађање топлих и хладних, покретних и непокретних циљева, укњучујући и лансере ракета земља-земља.BAT субмуниција састоји се од следећих елемената IC или IC/MMW трагача, склопа за регулацију напајања, инцерцијалне мерне јединице, централне електронске једнице, акумулатора, бојне главе, термичке батерије и тела са крилима на којима су смештени акустички сензори.

BAT субмуниција користи пасивне IC и акустичке сензоре за тражење, напад и погодак покретних оклпних циљева. BAT је аеродинамичка стабилна јединица без погодна дуга 91 цм и тежине 20 кг, пречина 14 цм са сколољеним и 91 са раширеним крилима. Када се 13 BAT пројектилаизбаце из ракете носача отврају се крила, на чијим врховима се налазе акустички сензори, који откривају звучни отисак кретања возила, пројектили јуре према заједничком циљу, а онда сваки BAT својим IC сензором захваћа одређени циљ. Када дође до захватања BAT субуниција тандем кумулативнабојева глава напада циљ одзго.

ATACMS М39А1

Је прва верзија ове тактичке балистичке ракете домета 300 км. Ова верзија ракете има касетну бојеву главу са субмуницијом ознаке М-74, која се распрушује после отварања контејнера над зоном која је означена као мета. После детонације субомуниције ствара се облакр фрагмената који изазивају озбиљна оштећења циљева због своје величине, тежине и брзине фрагмената. Вођење ове ракете је ИНС и ГПС. Број касетне субмуниције М-74 је 300 комада. Предвиђа се да је ово најбољи пројектил за Украјину за нападе на руске аеродроме, системе веза, саобраћајна чворишта, хеликоптерске базе и места концентрације трупа. Тако да је овај тип ракете најизвеснији за Украјину.

ATACMS М-57 домета 300 км

Тактичка балистичка ракета ATACMS верзија M57 је домета 300 км која има бојеву главу WDU-18/B тежине 227 кг. Од чега 98 кг отпада на експлозивм а 128, 8 на преостали материјал који се користи за ову бојеву главу. Бојева глава користи експлозив ДЕКСТЕР, који има ТНТ еквивалент од 1,05 и брзину детонације од приближно 6.630 м/с. Наводно кружно одступање од циља је 9 м. Ракета М57 разарање постиже надпротиском ударног таласа после детонације бојеве главе. Обим оштећења изазваних ударним таласом зависи од његовог максималног надпритиска. Поред ефеката надпритиска, детонација бојеве главе такође доводи до ефеката фрагментације. Ова врста ракете би могла да се користи за удар на објекте стратешке инфраструктуре који имају значај за руску војску или Русију као државу

ATACMS 57Е1 и М-48

Обе тактичке балистичке ракете су домета 300 км. Верзија М-48 има ИНС и ГПС вођење, служи за прецизна удар по обектима инфраструктуре. Има једниствену бојеву главу. Верзија М57 Е1 исто има усавршени систем вођења ИНС+ГПС, једниствену бојеву главу са три опције активирања: близински, даљински или директним ударом у мету. Домет 300 км. Ови типови ракете искључиво служе за удар по стратешким објектима. Пробојност је у великој мери зависи од конфигурације бојеве главе, масе и брзине. Узимајући у обзир да ATACMS има веома високу терминалну брзину од 3 Маха и, може постићи одређени степен продора у тврду мету.

JASSM крстарећа ракета нове генерације

Настао је као заједнички пројекат развоја ного крстарећег пројектила за потребе ратног ваздухопловства и морнарице.

Пројекат је одобрен планом буџета за 1996. годину. Програм Joint Air-to-Surface Standoff Missiles with Extended Range (JASSM) као наставак програма TSSAM ( Tri Service Stand off Atack Missile) који је прекинут када су морнарица и ваздухопловство објединили свој програм развоја новог крстарећег пројектила под именом JASSM.

Обе команде захтевале су хитан развој крстареће ракете која ће се лансирати са ваздухоплова за дејство по различитим циљевима у дубини противничке територије.

Како је описано крстарећи пројектили JASSM одликује високи степен преживљавања у суловима интензивне противничке ПВО, мали радарски одраз, дејство по покретним и непокретним циљевима, повећани домет и проширење оперативне даљине лета авиона-носача крстареће ракете.

Ти елементи су утицали да се развије крстарећи пројектил као је назван „стелт карактеристика“.

Крстарећи пројектил JASSM интегирсан је на великом броју борбених летелица: стратешки бомбардери: B-52H, B-1B, B-2; ловачки авиони: F-16, F-15, F/A-18, F-22, F-35.

Ракета, има облик тела сличан спљоштеном трапезу са модификованим предњим и задњим делом ракете. Ракета има правоугаона склапајућа стреласта крила која се отварају после лансирања и налазе се на средини трупа.

После ласнирања ракета се спушта на малу висину и различитим заобилазним путевима (задатак да се отежа деловање ПВО браниоца) има задатак отежавање одређивања правца из кога долази ова крстарећа ракета.

У фази крстарења ракетом се управља уз помоћ инерцијалне навигације, а корекција путање се врши уз помоћ GPS систем који је отпоран на ометање.

У завршној путањи лета аутономни систем за навођење на циљ преузима управљање летелицом и прецизно је води до тачке удара.

Крстарећа ракета JASSM располаже и са пасивним ИЦ трагачем који упоређује скенирану зону могућег циља са меморисаном сликом планираног циља и омогућава детекцију, праћење и вођење пројектила на циљ са „нултим“ одступањем.

Крстарећа ракета JASSM замишљена је као модуларни систем који омогућава интеграцију различитих подсистема бојевих глава, чиме се постиже универзалност.

У ракету је могуће уградити конвенциналну бојеву главу и подмуницијски склопови у зависности од врсте циља који се напада.

У ракету се уграђују репрограмијрајући упаљачи или електорнски који се активирају када пређе се одређено растојање или када прође одређени период.

Програм развоја крстареће ракете JASSM успорн је био 1999.

Ова ракета први пут употребљена је у агресији НАТО пакта на Савезну Републику Југославију март-јун 1999.

Серијска производња почела је 2000. године. Тада је замишљено било да се произведе 2.400 ракета.

Укупна цена JASSM 2000 године износила је 3 милијарде долара, а цена појединачне ракете креће се од 700.000 -800.000 долара.

После употребе над Ираком и Авганистаном израђена је нова верзија ове крстареће ракете продуженог домета чак до 2000 км као пројектила за лансирање субомниције типа LOCAS, која би после распада лансирајућег контејнера била погоњена малим турбомлазним моторима.

Верзија Б добила је бојеву главу тежине 500 кг која има металну облогу велике густине са јаким степеном продора.

С временом развијени су били нови упаљачи који на основу сигнала за давање убрзања током продора било да је у питању бетонски блок или стена што одређује време кашњења детонације.

Верзије AGM-158 JASSM

Крстарећа ракета AGM-158 JASSM израђује се у три типа и четири конфигурације: AGM-158A, AGM-158B sa podverzijama AGM-158B2 и AGM-158B3 и AGM-158D која је најнапреднија јер има штедљивији млазни мотор, већи капацитет горива и већу прецизност.

JASSM-ER има исти спољни облик и стелт катактеристике, а турбомалзни је замењен турбовентилаторским мотором већег потиска и економичнијим горивом. AGM-158B2 има опцију допуну информација за време лета, бољи софтвер. Верзија AGM-158B3 је модернизација AGM-158B2 са уградњом ГПС система. Верзија AGM-158D задржала је исти труп, али има нови дизајн крила и носа пројектила, уградњом Weapon Data Link (WDL) са могућношћу поновног нишањења после лансирања пројектила и новим софтвером који омогућава повећану вероватноћу преживљавања пројектила за време лета кроз непријатљску територију. За сада верзију AGM-158D користи једино стратешки бомбардер Б-1.

Тактичко технички подаци

Димензије: дужина 5,2 м, ширина 63 цм, висина 52 цм, размах крила 3.800 мм

Стартна маса пројектила: 1025 кг

Бојна глава: различита од 350-500 кг

Погон турбомлазни мотор

КРСТАРЕЋА РАКЕТА ТАУРУС НИКАД НЕ ПРЕЖАЉЕНА НАДА КИЈЕВА

Војни и политички врх Кијева сматра да немачка крстарећа ракета TAURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) може да кључно допринесе прекретници рата у Украјини.

Ова крстарећа ракета која се лансира са авионске платформе намењена је за уништавање високовредних и добро брањених циљева у дубини непријатељске територије, Сам пројектил нема класични облик као ракете-цилиндрични, него пљоснати у виду пловила. У питању је оштро правоугаоно тело које има довољно простора за смештај бојеве главе “Менфисто” и турбомлазног мотора што самањује радарски одраз пројектила.

На горњем делу тела налазе се расклопива крила која се отварају одамх после лансирања са шине испод крила авиона. На задњем делу ракете налазе се крилца за управљање у “Х” конфигурацији које су постаљене под углом од 45 степени. На боковима пројектила постављени су усисници за турбовентилаторски мотор Williams P8300-13 који има потисак 6,67 кN. Мотор се налази на задњем делу пројектила са чиме је оставњено довољно простора у самој ракети.

У централном делу ракете налази се резервоара за гориво, а на челу ракете бојева глава Менфисто. На врху ракете се налази систем за контролу лета и откривање циљева.

Пројектил KEPD 350 има дужину 5 метара, ширину тела 0,63 м и висина 0,32 м. Распон крила је 1 метар. Маса пројектила приликом лансирања је 1.400 кг. Млазни мотор омогућава брзину ракете од 994 км/х. Максимални плафон лета ракете је 7.600 м. Иако произвођач тврди да је максимани домет 350 км, заправо он је већи од 500 км и главни разлог зашто Кијев тражи ове ракете како би могли да гађају у добину руске територије и Крима.

Бојева глава “Менфисто” има тежину 490 км и састоји се од два пробојна пројектила који се налазе једним иза другога иза система за навођење на врху пројектила. Прва бојева глава је кумулативно пробојна намењењна за пробијање отвора у доброзаштићеним објектима, а иза се налази класична односно разорно-пробојно која заузима централни део пројектила. Прва бојева глава има највећи пречник и облик као тело ракете, друга знатно ужа од тела пројектила како би се повећала могућност пробијања до циља и повећање ефиканости уништења нападнутог циља.

Како изгледа напад на циљ ракетом Таурус

Крстарећа ракета AURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) после одвајања са лансирне шине испод крила и отварања крилаца и лета ракете она лети задатом путањом. Приликом удара ракете или после удара пројектила, што зависи од чврстине циља и материјала од кога је изграђен, то се постиже уз помоћ упаљача SHAFT (Smart Hard target Attack fuzing Technology) koji je спојен са системом за управљање летом ракете. Створени кумулативни млаз приликом експлозије буши рупу у зиду, а секундарни део исте експлозије уклања шут или земљу који је гађан, продире у унутрашњост брзином од 250 м/с и следи друга експлозија.

Бојева глава “Менфисто”, слична је као бојева глава BROACH којукористи крстарећу ракету “Storm Shadow”.

Када се ракета конструисала далеке 1996. године од Тауруса се очекивало да високом прецизношћу погоди чак и тачкасти циљ. Од лансирања ракете у средњем делу путање лета ракете контролише се комбинацијом INS/GPS. INS омогућава поптуно аутономни лет, а прецизност зависи од координата циља и зоне одакле је пројектил лансиран. Што је зона лансирања бржа то је прецизност већа, али прецизност опада са са већом даљином лета до циља од момента лансирања. Тада се користи GPS систем.

Када се Таурус спусти на висину од 50 м од површине земље приликом лета после лансирања укључује се TERNAV (TERrain reference NAVigation). У питању је иначе висиномер који на одређеним тачкама лета мери профил земље директно испод себе, а разултате мерења упоређује са онима који су унесени у меморију лета ракете.

Предност сва три система је неосетљивост на сложене временске услове.

Крстарећа ракета TAURUS има и IIR (Imaging Infra Red) термовизијски систем за октирвање циљева и навођење пројектила у завршној путањи лета. Неколико минута пре приласка ракете коначном циљу на неколико километара активира се ИЦ систем који уз помоћ претходно унесених података препознаје циљ и ракету усмерава према њемуи следи директни погодак. Приликом приближавања циљу ракетњ преознаје слике терена и зато је најважније имат такву тачку

Један коментар на “УКРАЈИНСКО “WAFFE DER VERGELTUNG” -ОРУЖЈЕ ОДМАЗДЕ ЗА НАПАД НА РУСИЈУ! СА ЧИМ БИ КИЈЕВ МОГАО ДА НАПАДНЕ РУСИЈУ!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *