Foto: shutterstock/Giannis Papanikos
Naoružanje Naslovna-1

UKRAJINSKO “WAFFE DER VERGELTUNG” -ORUŽJE ODMAZDE ZA NAPAD NA RUSIJU! SA ČIM BI KIJEV MOGAO DA NAPADNE RUSIJU!

12. septembar 2024. | 11:42
Андреј Млакар
1 komentar

Ukrajinci su već razradili mapu dometa projektila koji će biti upotrebljeni za udar u dubinu Rusije. Domet se kreće od 80 do 560 km, i to krajnji što zavisi od tipa rakete.

Radostan dan za Kijev. Ovako bi mogli da opišemo situaciju u kojoj šef diplomatije Velike Britanije dao zeleno svetlo Ukrajini da može da upotrebi taktičke balističke rakete i krstareće rakete zapadnog porekla koje su ove dve države isporučile za napad na vojne ciljeve u Ukrajini.

Ukrajinci su već razradili mapu dometa projektila koji će biti upotrebljeni za udar u dubinu Rusije. Domet se kreće od 80 do 560 km, i to krajnji što zavisi od tipa rakete.

GLMRS

Neki ih nazivaju i krstarećim raketama, neki planirajućim avionskim bombama velikog dometa koje su razvili zajednički američka kompanija Boing i švedska SAAB.

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) je zvanični naziv za ovu avionsku bombu nastala je ukrštanjem Boingovog krstarećeg projektila Small Diameter Bomb (SDB) koja je spojena sa raketnim pogonom, odnosono buster sa rakete M-26 koju koriste samohodni višecevni lanseri raketa MLRS M-270. Zamisao je bila dobiti projektil koji bi se lansirao sa aviona i koji bi imao veliki domet.

Ideja za razvoj inače je nađena bila Weapons of Minimum Destruction (WMD) ili Low-Collateral Damage (LCD) koji su razvijani bili posle operacije Pustinjska oluja 1991. godine. Cilj je bio da se dobije mogućnost da se meta pogodi jednim pogotkom bez mnogo nepotrebnog rasipanja i dejstvovnja po okolini. Misli se pre svega na sprečavanje nastanka nepotrebnih civilnih žrtava u trenucima kada je meta potencijalnog napada okružena civilima.

Ideja je nađena na kraju 1990-tih kada su USAF uvele vođenu avio bombu Joint Direct Attack Munition (JDAM) koja je prvi put upotrebljena bila u NATO agresiji na SRJ mart-jun 1999. Ideja se razvija i posle agresije na Avgansitan 2001 i Irak 2003 godine, kada je i stvorena zamisao da se na vođenu bombu doda raktni motor sa kojim bi mogla da pogodi cilj na velikoj udaljenosti van vizuelnog dometa aviona-nosača od cilja i tako spreče nepotrebni gubici u pilotima ili borbenim avionima.

Ispostavilo se da ovakav tip avionskih bombi ima veliku težinu 227 kg, pa čak do 907 što je stvaralo velika razaranja po sam cilj, ali i okolinu.

Program je početkom 2000-tih dobio zvanični naziv Component Advanced Development for the Small Diameter Bomb sa kojim bi trebali biti opremljeni borbeni avioni 5. generacije F-22 Raptor i F-35. Ono što su planeri bili zamislili jeste da se dobije oružje malih dimenzija, koje bi moglo da stane u nosače u samom trupu sa čime ne bi bile ugrožene stelt karakteristike ovih letelica.

U oktobru 2001 kompanija Boeing postaje zvanični proizvođač Small Diameter Bomb Increment I a u ovom poslu pridružuje se i niz drugih kompanija: Rockwell Collins (GPS i Harrisov Selective-Availability Anti-Spoofing Module (SAASM) prijemnik otopran na ometanje; kompanija Honeywell sistem leta projektila otpornog na ometanje, kompanija KDI Precision Products razvoj novog tipa upaljača za projektil koji se elektornski može programirati u zavisnosti od vrste cilja da deluje kao: kontaktni, blizinski ili upaljač sa odloženim delovanjem, kompanija HR Textron razvila je repnu sekciju; kompanija MBDA krilnu sekciju na projektilu i TAM Garland kompanija koja je napravila različite vrste bojevih glava težine od 13 pa do 93 kilograma.

Kao nosač i lanser ovog projektila iskorišten je Boeingov BRU-61/A koji ima pneumatski sistem odbacivanja.

Spajanjem sa Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) dobijen je jeftin, ali moćan projektil koji može biti lansiran ne samo iz aviona, nego i iz raketnih lansera, ratnih brodova ali i improvizovanih raketnih lansera, jednom rečju univerzalna platforma. Ispostavilo se da ovaj projektil može da se kači i na taktičke i strateške bespilotne letelice, a pravi primer je američki MQ-9 Repair..

Visoki stepen preciznosti dobijen je zahvaljujući Accuracy Support Infrastructure (ASI) koji je razvila kompanija SRI International. AS je zapravo zemaljska stanica koja sa udaljenosti čak od 2.400 km ispravlja korekciju GPS lokacije mete i poboljšava preciznost promene delovanja porjektila koji koriste GPS navigaciju prilikom napada.

Prvi porojektili borbene su upotrebljeni u Iraku 2006 i Avganistanu 2007 godine i od 37 lansiranja čak 35 je pogodilo iz prve svoj cilj. Borbena lansiranja su vršena da visine aviona od 10.000 m a meta je gađana na rastojanju do 88 km.

KRSTAREĆA RAKETA TAURUS, NADA KIJEVA ZA RUSKI PORAZ

Dimenzije projektila

GBU-39/B Small Diameter Bomb Increment I (SDB I) je dužine 1,8 m, prečnik je 19 cm kad su krila sklopljena. Masa bojeve glave je 93 kg, a ukupna masa projektila sa raketnim motorom 130 kg.

Pre lansiranja u projektil se unose tačni podaci o cilju kao i poziciji samog lansera. Podaci o napadu na stacionarne ciljeve komandam mesta, bunkeri, položaji oklopnih jednica, baze unose se pre poletanja borbenog aviona. U slučaju promene ili korekcije podaci o cilju i proziciji projektila pre lansiranja se unose na osonovu podataka dobijenih od letelice pratioca lansera.

Sam projektil nema veliku brzinu neki prosek vreme leta na cilj koji se nalazi 70 km od mesta lansiranja potrebno je 8 minuta leta, što daje snagama neprijatelja ako su u pitanju mobilni ciljevi da promene vatreni položaj, zato se ova vrsta odužja isključivo koristi za iznenadne napade na nepokretne ciljeve čija je pozciija unapred poznata avio baze, skladišta, infrsturkturni objetki elektrane, mostovi, bunkeri. Bojeva glava od 93 kg može da probije skoro 1 m armiranog betona.

Prema nekim procenama SAD ima u svom naoružanju više od 30.000 ovih projektila, ali u operativnoj u potrebi se nalazi i u RV: Italije, Japana, Južne Koreje i Holandije, a od sada i Ukrajine.

Krstareća raketa Storm Shadow

Storm Shadow je krstareća raketa velikog dometa koja do cilja leti na veoma malim visinama. Projektil je napravljen za upotrebu u svim vremenskim uslovima i sa različitih vazduhoplovnih platformi za lansiranje. Prilikom projektovanja rakete pazilo se da ona ima što manji radarski odraz, kao i da usisnik vazduha za miktroturbo mlazni motor je tako napravljen da sprečava dopiranje radarskih snopova do lopatica kompresora motora.

Krstareća raketa Storm Shadow odabrana je bila u okviru programa CASOM ( Coventionnally Armed Stand-OFF Missile), odnosno u prevodu projektil sa klasičnom bojevom glavom velikog dometa, koji je nastao sredinom devedesetih godina prošlog veka kako bi se evropskim i jurišnim borbenim avionima pružila mogućnost da unište dobro branjene ciljeve na velikim udaljenostima pre nego što priđu zoni uništenja neprijateljske PVO. Za korištenje ove krstareće rakete prilagođena su dva brobena aviona Torando i Jurofajter Tajfun 2000, dok neki navode da se sa ovom krstarećom raketom može da opremi i američki borbeni avion pete generacije F-35.

Krstareća raketa Storm Shadow ušla je u zvaničnu operativnu upotrebu u oktobru 2004 godine, ali je borbeno testirana bila u operaciji Telik 2003 kada je izvršen napad na Irak. Tada je britansko ratno vazduhoplostvo tražilo da se ovaj projektil veoma brzo prilagodi za nošenje na britanskim borbenim avionima tipa Tornado. Tokom operaciji posade Tornada ukupno su lansirali 27 krstarećih raketa i svi su pogodili zadane ciljeve. Krstareće rakete korištene su za napad na veoma važne i dobro branjene ciljeve kao što su komandni bunkeri čije bi uništavanje predstavljalo opasnost za borbene avione koji bi ušli u zonu uništenja. Prema britnaskim navodima u ovim napadaima dokazana je visoka pouzdanost, a ciljevi su uništavani i u kombinovanim napadima odnosno upotrebom raketa iz dva različita smera sa dve rakete programirane da pogode isti cilj, kada bi drugi projektil proleteo kroz rupu, koju je napravio prvi posle eksplozije bojne glave prvog projektila.

Na osnovu iskustava iz upotrebe projektil je prošao određene modifikacije, a jedno od njih bilo je ugradnja datalinka preko koga bi se termovizijska slika sa projektila prenosila u komandni centar, a primarni cilj bila je dodatna potvrda da je meta pogođena i uništena. Takođe dodata je kasnije i opcija promene podataka o meti dok je raketa zakačena ispod krila borbenog aviona. Ugradnja datalinka omogućila je i napad na mobilne ciljeve poput brodova, tenkova, vozova, mobilnih lansera balističkih raketa. Drugi nivo modernizacije odnosi se na krištenje visoko-energetskog goriva. Ranije verzije Storm Shadow koristile su obično avionsko gorivo. Upotrebom novog domet je povećan za 20 posto.Raketa Storm Shadow ima tandem bojnu glavu Royal Ordnance BROACH koja je uspešno testirana na krsatrećim projektilima CALCAM (Conventional Air Launched Cruise Missile) američkog ratnog vazduhoplovstva. Bojeva glava BROACH sastoji se od probojnog naboja koji je postavljen odmah iza termovizije, postavljena što bliže vrhu projektila. Druga bojeva glava je znatno uža od tela projektila kako bi se povećala mogućnost prodora kroz cilj i maksmilizacija efikasnosti eksplozije bojeve glave unutar projetila. Prilikom napada na cilj prva bojeva glava aktivira se u neposrednoj blizini cilja trenutak pre udara projektila u njega. Stvoreni kumulativni mlaz stvara rupu na objektu, a sekundarni omogućava prodor u objekat i eksploziju. Na testiranjima raketa Storm Shadow pokazano je da projektil pri brzini od 290 metara u sekundi u napadu na bunker od armiranog betona bojeva glava teška 450 kg bez problema probija armirani beton debljine 3,5 metara. Merenja su takođe pokazala da posle probijanja zida bunkera penetracijska bojeva glava ulazi u unutrašnjost cilja brzinom od čak 122 metra u sekundi.

Krstareća raketa SCALP EG 

Krstareće rakete  SCALP EG je francuska verzija britanske krstareće rakete Storm Shadow. Najvažnija razlika između rakete SCALP i njene britanske verzije je sastav sistema za navođenje i domet vođene rakete – raketa SCALP je 250 km i trebalo bi da bude povećana na 400 km u odnosu na verziju APACH 150 km u budućnosti.Ova krstareća raketa, lansirana iz aviona, nudi „veoma visoku preciznost“ i može „probiti jake mete“ kao što su bunkeri ili podzemna infrastruktura.

Raketa MGM 140 ATACMS

Raketa MGM 140 ATACMS ima klasičnu konfiguraciju rakete sa pokretnim repom. Kontorla leta rakete se ostvrauje preko kormila na repu. Kormila su sklopljena u kontejneru, a otvaraju se posle lansiranja. U prednjem delu rakete nalazi se prostor za smeštaj tereta, dok se u zadnjem delu nalazi raketni motor na čvrsto gorivo.

Raketa je duga 3,98m, prečnik tela je 0,61m. Maksimalna težina rakete prilikom lansiranja je 1.670 kg. Sa teretom od 450 kg raketa ima maksimalni odmet od 153 km.

Raketa ATACMS Block I A ako nosi teret od 160 kg ima maksimalni domet od 250 km. Block II nosi teret od 260 km odnoso 13 BAT projektila, a njen je domet je 125 km, verzija Block IIA nosi 6 komada BAT municije.

SAD su razvile dve verzije ATACMS u verzijama Block I i Block II, kao i podvarijantama. Block I nosi 950 M-74 kumulativno-fragmentovanih bombica, dok verzija Block II sadrži BAT precizno vođenu submuniciju. Kao što smo spomenuli jednu raketu tipa ATACMS moguće je lansirati iz HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) visokomobilini artiljerijsko raketni sistem. Za razliku od HIMARS-a, MLRS može da lansira dve rakete.

ATACMS Block I

Razvoj rakete MGM 140 ATACMS Block I završena je u decembru 1989 godine, posle 25 opitnih lansiranja posle čega je raketa ušla u operativnu upotrebu početkom 1991. godine. Raketa je jako brzo bila upotrebljena u operaciji Pustinjska oluja. Tom prilikom iz M 270 ispaljeno je 30 raketa ATACMS Block I na raketne položaje logističke baze.

Ova raketa je uvedena u operativnu upotrebu 1989. godine i namenjena je za uništavanje takozvanih „mekih“ ciljeva na udaljenostima od 25 do 165 km. U grupu tih ciljeva svrstavaju se PVO jedinice, komandna mesta, rakete zemlja-zemlja, zemlja -vazduh i zemlja-more, logisitčke baze, helikopterske baze, štabovi i stajanke. Radi se o polubalističkoj raketi velikih mogućnosti u pogledu reagovanja i namenjena je za dejstva u svim vremenskim uslovima.Ova raketa nosi 950 APA projektila M-74 (subprojektila za dejstvo po živoj sili i materijalnim sredstvima. Kod ove verzije rakete postoje tri mogućnosti izbijanja subprojektila i mogućnost lansiranja izvan ose. Jedno punjenje lansera ima dve rakete i svaka raketa može da bude ispaljena u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve. Inače kod lakše verzije lansera M-270 poznatog i kao HIMARS H-142 postavlja se samo kontejner sa jednom raketom. Ukrajina trenutno u svom naoružanju ima oba lnasera sa prevagom prema Himarsu.

Taktičke balističke rakete ATACMS imaju sledeće tipove bojevih glava: M39A1, M48, M57 i M57E1.

Svi tipovi ovih raketa imaju domet 300 km služe za precizne pogotke i vođene su INS i GPS. Od toga verzije M39A i M39A1 imaju kasetnu bojevu glavu. Od čega M39A ima 300 komada submunicije M-74 za prostorno gađanje. Verzija M39A1 ima 13 BAT projektila.

Opis rakete ATACMS

Raketa MGM 140 ATACMS ima klasičnu konfiguraciju rakete sa pokretnim repom. Kontorla leta rakete se ostvrauje preko kormila na repu. Kormila su sklopljena u kontejneru, a otvaraju se posle lansiranja. U prednjem delu rakete nalazi se prostor za smeštaj tereta, dok se u zadnjem delu nalazi raketni motor na čvrsto gorivo.

Raketa je duga 3,98m, prečnik tela je 0,61m. Maksimalna težina rakete prilikom lansiranja je 1.670 kg. Sa teretom od 450 kg raketa ima maksimalni odmet od 153 km.

SAD su razvile dve verzije ATACMS u verzijama Block I i Block II, kao i podvarijantama. Block I nosi 950 M-74 kumulativno-fragmentovanih bombica, dok verzija Block II sadrži BAT precizno vođenu submuniciju. Kao što smo spomenuli jednu raketu tipa ATACMS moguće je lansirati iz HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) visokomobilini artiljerijsko raketni sistem. Za razliku od HIMARS-a, MLRS može da lansira dve rakete.

ATACMS Block I

Razvoj rakete MGM 140 ATACMS Block I završena je u decembru 1989 godine, posle 25 opitnih lansiranja posle čega je raketa ušla u operativnu upotrebu početkom 1991. godine. Raketa je jako brzo bila upotrebljena u operaciji Pustinjska oluja. Tom prilikom iz M 270 ispaljeno je 30 raketa ATACMS Block I na raketne položaje logističke baze.

Ova raketa je uvedena u operativnu upotrebu 1989. godine i namenjena je za uništavanje takozvanih „mekih“ ciljeva na udaljenostima od 25 do 165 km. U grupu tih ciljeva svrstavaju se PVO jedinice, komandna mesta, rakete zemlja-zemlja, zemlja -vazduh i zemlja-more, logisitčke baze, helikopterske baze, štabovi i stajanke. Radi se o polubalističkoj raketi velikih mogućnosti u pogledu reagovanja i namenjena je za dejstva u svim vremenskim uslovima.

Ova raketa nosi 950 APA projektila M-74 (subprojektila za dejstvo po živoj sili i materijalnim sredstvima. Kod ove verzije rakete postoje tri mogućnosti izbijanja subprojektila i mogućnost lansiranja izvan ose. Jedno punjenje lansera ima dve rakete i svaka raketa može da bude ispaljena u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve. Inače kod lakše verzije lansera M-270 poznatog i kao HIMARS H-142 postavlja se samo kontejner sa jednom raketom. Ukrajina trenutno u svom naoružanju ima oba lnasera sa prevagom prema Himarsu.

ATACMS Block IA

Je raketa koja dopunjava prvu verziju Blok I i namenjena je za dejstvo po osetljivim ciljevima na daljinama većim od 30 km odnosno 70 do 300 km. Meta ovog projektila su jednice PVO, Komandna mesta, rakete zemlja- zemlja. Takođe radi se o polubalističkoj raketi namenjena za dejstvo u svim vremenskim uslovima sa velikim brzinom reagovanja. Ova raketa nosi 310 ARAM subprojektila M-74 i zadržava visoki stepen efikasnosti na većim daljinama gađanja zahvaljujući ugrađenom sistemu GPS vođenja. Ispaljuje se isto sa lansera M-270 i HIMARS H-142 . Inače lanseri su modifikovani ugradnjom sistema za preciznije određivanje pozicije rakete (Improved Position Determining System- IPDS) i GPS antene. Raketa ima tri mogućnosti ili programa izbacivanja subprojektila i mogućnosti lansiranja izvan ose. Svaka raketa može da se ispali u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve.

BAT P31I

Je polubalistička vođena raketa zemlja-zemlja koja nosi 13 BAT ili BAT P31I subprojektila (BAT -protivoklopni projektil dometa 140 km. Blok II je adaptacija rakete Blok IA sa modifikacijama i prednostima koje omogućava submunicija BAT. Za cilj dejstva rakete određuju se koncentrisane oklopne jedinice u pokretu veličine jednog bataljona. Oslobođeni BAT subprojektili mogu samostalno da pretražuju prostor i uništavaju oklopne ciljeve u pokretu. Za otkrivanje koristi akustične i infracrvene senzore. Submunicija BAT P31I omogućava gađanje toplih i hladnih, pokretnih i nepokretnih ciljeva, uknjučujući i lansere raketa zemlja-zemlja.BAT submunicija sastoji se od sledećih elemenata IC ili IC/MMW tragača, sklopa za regulaciju napajanja, incercijalne merne jedinice, centralne elektronske jednice, akumulatora, bojne glave, termičke baterije i tela sa krilima na kojima su smešteni akustički senzori.

BAT submunicija koristi pasivne IC i akustičke senzore za traženje, napad i pogodak pokretnih oklpnih ciljeva. BAT je aerodinamička stabilna jedinica bez pogodna duga 91 cm i težine 20 kg, prečina 14 cm sa skololjenim i 91 sa raširenim krilima. Kada se 13 BAT projektilaizbace iz rakete nosača otvraju se krila, na čijim vrhovima se nalaze akustički senzori, koji otkrivaju zvučni otisak kretanja vozila, projektili jure prema zajedničkom cilju, a onda svaki BAT svojim IC senzorom zahvaća određeni cilj. Kada dođe do zahvatanja BAT subunicija tandem kumulativnabojeva glava napada cilj odzgo.

ATACMS M39A1

Je prva verzija ove taktičke balističke rakete dometa 300 km. Ova verzija rakete ima kasetnu bojevu glavu sa submunicijom oznake M-74, koja se rasprušuje posle otvaranja kontejnera nad zonom koja je označena kao meta. Posle detonacije subomunicije stvara se oblakr fragmenata koji izazivaju ozbiljna oštećenja ciljeva zbog svoje veličine, težine i brzine fragmenata. Vođenje ove rakete je INS i GPS. Broj kasetne submunicije M-74 je 300 komada. Predviđa se da je ovo najbolji projektil za Ukrajinu za napade na ruske aerodrome, sisteme veza, saobraćajna čvorišta, helikopterske baze i mesta koncentracije trupa. Tako da je ovaj tip rakete najizvesniji za Ukrajinu.

ATACMS M-57 dometa 300 km

Taktička balistička raketa ATACMS verzija M57 je dometa 300 km koja ima bojevu glavu WDU-18/B težine 227 kg. Od čega 98 kg otpada na eksplozivm a 128, 8 na preostali materijal koji se koristi za ovu bojevu glavu. Bojeva glava koristi eksploziv DEKSTER, koji ima TNT ekvivalent od 1,05 i brzinu detonacije od približno 6.630 m/s. Navodno kružno odstupanje od cilja je 9 m. Raketa M57 razaranje postiže nadprotiskom udarnog talasa posle detonacije bojeve glave. Obim oštećenja izazvanih udarnim talasom zavisi od njegovog maksimalnog nadpritiska. Pored efekata nadpritiska, detonacija bojeve glave takođe dovodi do efekata fragmentacije. Ova vrsta rakete bi mogla da se koristi za udar na objekte strateške infrastrukture koji imaju značaj za rusku vojsku ili Rusiju kao državu

ATACMS 57E1 i M-48

Obe taktičke balističke rakete su dometa 300 km. Verzija M-48 ima INS i GPS vođenje, služi za precizna udar po obektima infrastrukture. Ima jednistvenu bojevu glavu. Verzija M57 E1 isto ima usavršeni sistem vođenja INS+GPS, jednistvenu bojevu glavu sa tri opcije aktiviranja: blizinski, daljinski ili direktnim udarom u metu. Domet 300 km. Ovi tipovi rakete isključivo služe za udar po strateškim objektima. Probojnost je u velikoj meri zavisi od konfiguracije bojeve glave, mase i brzine. Uzimajući u obzir da ATACMS ima veoma visoku terminalnu brzinu od 3 Maha i, može postići određeni stepen prodora u tvrdu metu.

JASSM krstareća raketa nove generacije

Nastao je kao zajednički projekat razvoja nogo krstarećeg projektila za potrebe ratnog vazduhoplovstva i mornarice.

Projekat je odobren planom budžeta za 1996. godinu. Program Joint Air-to-Surface Standoff Missiles with Extended Range (JASSM) kao nastavak programa TSSAM ( Tri Service Stand off Atack Missile) koji je prekinut kada su mornarica i vazduhoplovstvo objedinili svoj program razvoja novog krstarećeg projektila pod imenom JASSM.

Obe komande zahtevale su hitan razvoj krstareće rakete koja će se lansirati sa vazduhoplova za dejstvo po različitim ciljevima u dubini protivničke teritorije.

Kako je opisano krstareći projektili JASSM odlikuje visoki stepen preživljavanja u sulovima intenzivne protivničke PVO, mali radarski odraz, dejstvo po pokretnim i nepokretnim ciljevima, povećani domet i proširenje operativne daljine leta aviona-nosača krstareće rakete.

Ti elementi su uticali da se razvije krstareći projektil kao je nazvan „stelt karakteristika“.

Krstareći projektil JASSM integirsan je na velikom broju borbenih letelica: strateški bombarderi: B-52H, B-1B, B-2; lovački avioni: F-16, F-15, F/A-18, F-22, F-35.

Raketa, ima oblik tela sličan spljoštenom trapezu sa modifikovanim prednjim i zadnjim delom rakete. Raketa ima pravougaona sklapajuća strelasta krila koja se otvaraju posle lansiranja i nalaze se na sredini trupa.

Posle lasniranja raketa se spušta na malu visinu i različitim zaobilaznim putevima (zadatak da se oteža delovanje PVO branioca) ima zadatak otežavanje određivanja pravca iz koga dolazi ova krstareća raketa.

U fazi krstarenja raketom se upravlja uz pomoć inercijalne navigacije, a korekcija putanje se vrši uz pomoć GPS sistem koji je otporan na ometanje.

U završnoj putanji leta autonomni sistem za navođenje na cilj preuzima upravljanje letelicom i precizno je vodi do tačke udara.

Krstareća raketa JASSM raspolaže i sa pasivnim IC tragačem koji upoređuje skeniranu zonu mogućeg cilja sa memorisanom slikom planiranog cilja i omogućava detekciju, praćenje i vođenje projektila na cilj sa „nultim“ odstupanjem.

Krstareća raketa JASSM zamišljena je kao modularni sistem koji omogućava integraciju različitih podsistema bojevih glava, čime se postiže univerzalnost.

U raketu je moguće ugraditi konvencinalnu bojevu glavu i podmunicijski sklopovi u zavisnosti od vrste cilja koji se napada.

U raketu se ugrađuju reprogramijrajući upaljači ili elektornski koji se aktiviraju kada pređe se određeno rastojanje ili kada prođe određeni period.

Program razvoja krstareće rakete JASSM usporn je bio 1999.

Ova raketa prvi put upotrebljena je u agresiji NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju mart-jun 1999.

Serijska proizvodnja počela je 2000. godine. Tada je zamišljeno bilo da se proizvede 2.400 raketa.

Ukupna cena JASSM 2000 godine iznosila je 3 milijarde dolara, a cena pojedinačne rakete kreće se od 700.000 -800.000 dolara.

Posle upotrebe nad Irakom i Avganistanom izrađena je nova verzija ove krstareće rakete produženog dometa čak do 2000 km kao projektila za lansiranje subomnicije tipa LOCAS, koja bi posle raspada lansirajućeg kontejnera bila pogonjena malim turbomlaznim motorima.

Verzija B dobila je bojevu glavu težine 500 kg koja ima metalnu oblogu velike gustine sa jakim stepenom prodora.

S vremenom razvijeni su bili novi upaljači koji na osnovu signala za davanje ubrzanja tokom prodora bilo da je u pitanju betonski blok ili stena što određuje vreme kašnjenja detonacije.

Verzije AGM-158 JASSM

Krstareća raketa AGM-158 JASSM izrađuje se u tri tipa i četiri konfiguracije: AGM-158A, AGM-158B sa podverzijama AGM-158B2 i AGM-158B3 i AGM-158D koja je najnaprednija jer ima štedljiviji mlazni motor, veći kapacitet goriva i veću preciznost.

JASSM-ER ima isti spoljni oblik i stelt katakteristike, a turbomalzni je zamenjen turboventilatorskim motorom većeg potiska i ekonomičnijim gorivom. AGM-158B2 ima opciju dopunu informacija za vreme leta, bolji softver. Verzija AGM-158B3 je modernizacija AGM-158B2 sa ugradnjom GPS sistema. Verzija AGM-158D zadržala je isti trup, ali ima novi dizajn krila i nosa projektila, ugradnjom Weapon Data Link (WDL) sa mogućnošću ponovnog nišanjenja posle lansiranja projektila i novim softverom koji omogućava povećanu verovatnoću preživljavanja projektila za vreme leta kroz neprijatljsku teritoriju. Za sada verziju AGM-158D koristi jedino strateški bombarder B-1.

Taktičko tehnički podaci

Dimenzije: dužina 5,2 m, širina 63 cm, visina 52 cm, razmah krila 3.800 mm

Startna masa projektila: 1025 kg

Bojna glava: različita od 350-500 kg

Pogon turbomlazni motor

KRSTAREĆA RAKETA TAURUS NIKAD NE PREŽALJENA NADA KIJEVA

Vojni i politički vrh Kijeva smatra da nemačka krstareća raketa TAURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) može da ključno doprinese prekretnici rata u Ukrajini.

Ova krstareća raketa koja se lansira sa avionske platforme namenjena je za uništavanje visokovrednih i dobro branjenih ciljeva u dubini neprijateljske teritorije, Sam projektil nema klasični oblik kao rakete-cilindrični, nego pljosnati u vidu plovila. U pitanju je oštro pravougaono telo koje ima dovoljno prostora za smeštaj bojeve glave “Menfisto” i turbomlaznog motora što samanjuje radarski odraz projektila.

Na gornjem delu tela nalaze se rasklopiva krila koja se otvaraju odamh posle lansiranja sa šine ispod krila aviona. Na zadnjem delu rakete nalaze se krilca za upravljanje u “H” konfiguraciji koje su postaljene pod uglom od 45 stepeni. Na bokovima projektila postavljeni su usisnici za turboventilatorski motor Williams P8300-13 koji ima potisak 6,67 kN. Motor se nalazi na zadnjem delu projektila sa čime je ostavnjeno dovoljno prostora u samoj raketi.

U centralnom delu rakete nalazi se rezervoara za gorivo, a na čelu rakete bojeva glava Menfisto. Na vrhu rakete se nalazi sistem za kontrolu leta i otkrivanje ciljeva.

Projektil KEPD 350 ima dužinu 5 metara, širinu tela 0,63 m i visina 0,32 m. Raspon krila je 1 metar. Masa projektila prilikom lansiranja je 1.400 kg. Mlazni motor omogućava brzinu rakete od 994 km/h. Maksimalni plafon leta rakete je 7.600 m. Iako proizvođač tvrdi da je maksimani domet 350 km, zapravo on je veći od 500 km i glavni razlog zašto Kijev traži ove rakete kako bi mogli da gađaju u dobinu ruske teritorije i Krima.

Bojeva glava “Menfisto” ima težinu 490 km i sastoji se od dva probojna projektila koji se nalaze jednim iza drugoga iza sistema za navođenje na vrhu projektila. Prva bojeva glava je kumulativno probojna namenjenjna za probijanje otvora u dobrozaštićenim objektima, a iza se nalazi klasična odnosno razorno-probojno koja zauzima centralni deo projektila. Prva bojeva glava ima najveći prečnik i oblik kao telo rakete, druga znatno uža od tela projektila kako bi se povećala mogućnost probijanja do cilja i povećanje efikanosti uništenja napadnutog cilja.

Kako izgleda napad na cilj raketom Taurus

Krstareća raketa AURUS KEPD 350/150 (Target Adaptive Unitary & Dispenser Robotic Ubiquity System / Kinetic Energy Penetrating Destroyer) posle odvajanja sa lansirne šine ispod krila i otvaranja krilaca i leta rakete ona leti zadatom putanjom. Prilikom udara rakete ili posle udara projektila, što zavisi od čvrstine cilja i materijala od koga je izgrađen, to se postiže uz pomoć upaljača SHAFT (Smart Hard target Attack fuzing Technology) koji je spojen sa sistemom za upravljanje letom rakete. Stvoreni kumulativni mlaz prilikom eksplozije buši rupu u zidu, a sekundarni deo iste eksplozije uklanja šut ili zemlju koji je gađan, prodire u unutrašnjost brzinom od 250 m/s i sledi druga eksplozija.

Bojeva glava “Menfisto”, slična je kao bojeva glava BROACH kojukoristi krstareću raketu “Storm Shadow”.

Kada se raketa konstruisala daleke 1996. godine od Taurusa se očekivalo da visokom preciznošću pogodi čak i tačkasti cilj. Od lansiranja rakete u srednjem delu putanje leta rakete kontroliše se kombinacijom INS/GPS. INS omogućava poptuno autonomni let, a preciznost zavisi od koordinata cilja i zone odakle je projektil lansiran. Što je zona lansiranja brža to je preciznost veća, ali preciznost opada sa sa većom daljinom leta do cilja od momenta lansiranja. Tada se koristi GPS sistem.

Kada se Taurus spusti na visinu od 50 m od površine zemlje prilikom leta posle lansiranja uključuje se TERNAV (TERrain reference NAVigation). U pitanju je inače visinomer koji na određenim tačkama leta meri profil zemlje direktno ispod sebe, a razultate merenja upoređuje sa onima koji su uneseni u memoriju leta rakete.

Prednost sva tri sistema je neosetljivost na složene vremenske uslove.

Krstareća raketa TAURUS ima i IIR (Imaging Infra Red) termovizijski sistem za oktirvanje ciljeva i navođenje projektila u završnoj putanji leta. Nekoliko minuta pre prilaska rakete konačnom cilju na nekoliko kilometara aktivira se IC sistem koji uz pomoć prethodno unesenih podataka prepoznaje cilj i raketu usmerava prema njemui sledi direktni pogodak. Prilikom približavanja cilju raketnj preoznaje slike terena i zato je najvažnije imat takvu tačku

Jedan komentar na “UKRAJINSKO “WAFFE DER VERGELTUNG” -ORUŽJE ODMAZDE ZA NAPAD NA RUSIJU! SA ČIM BI KIJEV MOGAO DA NAPADNE RUSIJU!”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *