U svetlu nedavnog leta predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina najbržim i najvećim strategijskim bombarderom danas u svetu, Tupoljevom Tu-160 Black Jack, pri čemu je bombarder krstario supersoničnom brzinom, da se prisetimo razvoja ovog bombardera.
RAZVOJ BELOG LABUDA
Najveći borbeni avion danas u svetu, Tu-160, koga Rusi nazivaju Beli Labud a NATO Black Jack, nastao je na osnovu zahteva vazduhoplovnih snaga Sovjetskog Saveza iz 1967. godine, za razvojem bombardera sposobnog da obavlja zadatke u različitim režimima leta – od prodora kroz pojaseve protivničke PVO na ekstremno malim visinama visokom podzvučnom brzinom do napada sa velikih visina u letu nadzvučnom brzinom. Radovi na programu interkontinentalnog strateškog bombarderskog aviona naoružanog krstarećim projektilima počeli su u konstruktorskom birou Tupoljev početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
© Shutterstock/FasttailwindRazvoj na novom bombarderu Sovjeti ubrzavaju posle pojave direktnog takmaca, američkog strategijskog bombardera Rockwell B-1A. Konstruktorski biro odabrao je aerodinamičko rešenje sa promenjivom geometrijom krila i trupom koji sa krilima čini jedinstvenu noseću površinu. Projekat je označen kao “Izdelije 70” i po spoljšnjosti je nalikovao na američkog konkurenta, ali ga je premašivao po dimenzijama.
Prvi prototip novog bombardera završen je početkom 1981. godine, ali je poleteo tek krajem te iste godine. Svet je saznao o postojanju novog sovjetskog bombardera, zahvaljujući jednoj fotografiji koju je 25. novembru 1981. godine, napravio američki izviđački satelit prilikom rutinskog nadletanja baze opitnog centra Gromov na aerodromu Žukovski. Međutim, kasnije se saznati da te fotografije nije načinio američki satelit, već jedan od putnika aviona na redovnoj liniji koji je sleteo na susedni civilni aerodrom Bikovo.
Ukupno je izrađeno osam avipna u dve opitne serije. Državna ispitivanja kompletirana su sredinom 1989. godine. Tokom tih ispitivanja, postignuta je maksimalna brzina od 2200 kilometara na čas, ali je u operativnoj upotrebi brzina ograničena na 2000 kilometara na čas ili 1,9 maha, avion je postigao 44 zvanična svetska rekorda, među kojima je let na maršruti od 1000 kilometara sa teretom od 30 tona pri prosečnoj brzini od 1720 kilometara na čas.
© Shutterstock/FasttailwindNa Tu-160 su primenjena i neka rešenja za smanjenje radarskog odraza. U odnosu na prethodne sovjetske bombardere, Beli Labud se odlikuje komforom za posadu. U sedištima dvojice pilota, navigatora i navigatora-operatera nalaze se jastuci ispunjeni vazduhom koji ritmično pulsiraju i na taj način stimulativno deluju na dugim patrolnim letovima. U zadnjem delu kabine smešteni su toalet, čajna kuhinja i ležaj. Za razliku od drugih sovjetskih bombardera, pilot u Tu-160 upravlja klasičnom pilotskom palicom, a ne volanom.
KRATKO VREME U SOVJETSKOM SAVEZU I PUT U NEPOZNATO
U sovjetskim snagama Tu-160 bio je dobrodošla dopuna za bombardere Tu-22M čiji je, za tu kategoriju aviona, skromni dolet ograničavao primenu u uništavanju ciljeva na interkontinentalnim razdaljinama.
Za opremanje svojih vazduhoplovnih snaga, Sovjeti su naručili 100 ovih aviona, koji bi po broju parirali američkim bombarderima Rockwell B-1B Lancer.
Prva dva opitna primerka Tu-160 predaata su 25. aprila 1987. godine 184. poltavsko-berlinskom gardijskom teškom bombarderskom puku u bazi Priluka u tadašnjoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici Ukrajini (SSRU). Do raspada SSSR ta jedinica je primila 19 oviha viona koji su odlukom vlasti nezavisne Ukrajine 1992. godine, oduzeti nekada jedinstvenim vazduhoplovnim snagama Sovjetske Armije.
U Rusije je u to vreme ostalo svega nekoliko primeraka namenjenih za različita ispitivanja u opitnom centru Gromov i šest operativnih aviona u bazi Engels u 121. gardijskom sevastopoljakom crevenozastavnom teškom bombarderskom avijacijskom puku.
Osam aviona je preletelo u Rusiju 2000. godine. Prvi predsednik nezavisne Ruske Federacije Boris Jeljcin je januara 1922. godine potpisao Ukaz o prekidu serijske proizvodnje bombardera, iako je do tada isporučeno svaga 28 Tu-160.
Šest aviona je ostalo u fabrici u Kazanju u različitim fazama sklapanja. Delimčna normalizacija finansiranja ruske vojske omogućilo je da se početkom jula 1999. godine izda nalog za dovršavanje jednog novog Tu-160 koji je predat ruskim vazduhoplovnim snagama 5. maja 2000. godine. Planirano je bilo da u Bazi Engels bude kompletiran puk sa tri eskadrile sa ukupno 25 aviona Tu-160.
© Управления пресс-службы и информации Президента России/http://www.kremlin.ruUkrajinsko ratno vazduhoplovstvo je koristilo neke od bombardera Tu-160 tokom izvesnog perioda, ali nije imalo dovoljno sredstava da ih održava i servisira, tako da je većina aviona propala.
Ukrajinska vlada je odlučila 1999. godine da u skladu sa potpisanim ugovorima kao i pod pritiskom SAD uništi sve Tu-160. Rusiji je vraćeno osam bombardera Tu-160 i nekoliko Tu-95 kao kompenzacija za naftni i gasni dug. Pored toga u Rusiju je transportovano oko 600 krstarećih projektila i ostalog naoružanja za Tu-160 i Tu-95. Od preostalih 11 Ukrajina je uništila 10 aviona dok je jedan sačuvan i nalazi se u stalnoj postavci muzeja u gradu Poltavi u Ukrajini. Ukrajinci su prvi Tu-160 uništili 1998. godine, a 2001. poslednji.
NAORUŽANJE TU-160
Za osnovno naoružanje u borbenom kompletu Tu-160 odabrane su krastareće rakete strateške namene. U dva kućišta u trupu dužine 12,80 metara nosi do 28800 kilograma ubojnog tereta ili 24 rakete H-15 dometa 150 kilometara sa nuklearnom bojnom glavom snage 350 kilotona ili 12 krstarećih raketa H-55 dometa 3000 kilometara sa nuklearnom bojnom glavom snage 200 kilotona.
U 2023. godine Tu-160 je dobio nove krstareće rakete H-BD sa dometom većim od 6500 kilometara. Avion nosi 12 ovih raketa. Trenutno postoje tri varijante opterećenja aviona.
Prva obuhvata rakete H-101 sa povećanim dometom lansiranja, od približno 6000 kilometara.
© Министерство обороны Российской ФедерацииDruga je redizajnirana verzija krstareće rakete H-555. Kao i u slučaju H-101, konstruktori rakete su izvršili značajnu modernizaciju, povećali domet i izvršili radove na smanjenju dimenzija.
Treća varijanta je veoma interesantna. Izvori bliski vojno-industrijskom kompleksu Rusije napominju da bi raketa najvećeg dometa za Tu-160 mogla biti vazduhoplvna verzija rakete Burevestnik sa nuklearnom bojevom glavom.
Primarno naoružanje aviona je 12 krstarećih raketa H-55SM, H-101, H-102, H-555 ili H-BD. Kao alternativa bombarder može poneti 24 krstareće rakete H-15 kratkog dometa.
Verzija Tu-160M2 nosi do 45000 kilograma ubojnog tereta u dva kućišta u trupu.
U ovoj konfiguraciji, Tu-160 bi mogao da ostane u borbenoj službi narednih nekoliko decenija.
U DANAŠNJOJ RUSIJI
Prva jedinica u Rusiji koja je bila naoružana sa bombarderima Tu-160 bio je 121. gardijski bombarderski puk u bazi “Engels”. Ova jedinica je oformljena 1992. godine i do 1994. godine u njen sastav je uključeno samo šest aviona Tu-160. Godine 2000. u jedinicu stiže još osam bombardera iz Ukrajine i još jedan novi iz fabrike, tako da je jedinica imala 15 bombardera. Jedan avion se srušio 18. septembra 2003. godine zbog kvara na motoru. Do 2006. godine flota je uvećana za još dva aviona, tako da se u bazi “Engels” tada nalazilo 16 Tu-160.
Jedan Tu-160 je bacio najjaču konvencionalnu bombu zvanu “Otac svih bombi” 11. septembra 2007. godine.
© Министерство обороны Российской ФедерацииBombarder Tu-160M je nadograđena verzija koja sadrži novo oružje, poboljšanu elektroniku i avioniku. Posebnost novog Tu-160M2, izgrađenog prema novoj proizvodnoj šemi, je suštinski drugačiji sistem navođenja i upravljanja oružjem. U starijim bombarderima koordinate su unete u posebnu tabelu, ali sada se sve komande automatski „učitavaju“ preko računara u avionu. Jednostavnije rečeno, članovi posade ne znaju u potpunosti koju vrstu mete i na kojoj udaljenosti će pogoditi – piloti pre leta unose parametre leta, a kompjuter samostalno „distribuira“ instrukcije krstarećim projektilima.
Visoko unapređena verzija Tu-160M2 sadrži novu avioniku, elektroniku, staklenu kabinu, sisteme za komunikaciju i kontrolu, i niz novih oružja, kao i nove snažnije i efikasnije motore Samara NK-321 (prethodnici su imali motore Kuznjecov NK-32) koji mu daju veći operativni domet. Takođe će imati novi odbrambeni sistem koji ga štiti od nadolazećih projektila.
Prema jednim izvorima, Rusija trenutno raspolaže sa deset bombardera Tu-160, šest unapređenih Tu-160M i naručena je prva serija od deset novih Tu-160M2. Prema drugim izvorima raspolaže sa 17 bombardera koji su svi modernizovani u verziju Tu-160M2, dok je naručeno još dest novih Tu-160M2.
Već 12. januara 2022. godine prvi novoizgrađeni Tu-160M2 imao je svoj prvi probni let na maloj visini. Planirano je da se isporuče dva nova Tu-160M2 tokom 2022. godine sa povećanjem proizvodnje, dok se ne isporuči svih 50 novih aviona po narudžbi. Novi Tu-160M2 i četvrti modernizovani Tu-160M počeli su letna ispitivanja krajem 2022. godine. Takođe je objavljeno da je prvi novi Tu-160M2 završio fabrička ispitivanja krajem iste godine. Zvanično, Rusija je 21. februara 2024. godine dobila četiri nova bombardera Tu-160M.
© Министерство обороны Российской ФедерацииBombarderi Tu-160 borbeno su angažovani u Siriji od 2015. godine i u Ukrajini tokom 2022. godine.
Očigledno je da će Tu-160M2 ostati još dugo u naoružanju ruske avijacije.