Na meti su se našli elektrane, železnička mreža, aerodromi, transportna preduzeća, čvorišta, industrija u vezi sa vojskom
Ruske vazdušno kosmičke snage, Crnomorska flota Ratne mornarice, raketne snage Kopnene vojske u ponedeljak rano ujutro u 1 sat započeli su operaciju masovnog raketnog napada na Ukrajinu.
Udar je izveden izennada posle dužeg vremena, a na meti su se našli elektrane, železnička mreža, aerodromi, transportna preduzeća, čvorišta, industrija u vezi sa vojskom.
Lights out on Ukrainian Telethon during Russian strikes this morning on Ukraine. pic.twitter.com/5vGP9Ih3OC
— Clash Report (@clashreport) August 26, 2024
Na meti napada bili su gradovi širom centralne, severne i zapadne Ukrajine.
Što se tiče borbene tehnike, koja je angažovana bila u masovnom raketnom napadu na Ukrajinu je sledeće: 6 Tu-22 M3 bombardera dugog doleta, 9 MiG-31K nosači hiperzvučnih raketa Kinžal, 2 Su-57 lovca 5. generacije, 4 raketne korvete nosači krstarećih raketa Kalibr, 100 dronova kamikaza Geranj 2, taktičke balističke rakete Iskander M.
TU-22M3 Backfire
Tu-22 prvo je bio zamišljen kao strateški bombarder, ali nije odgovrio željenim zahtevima. Imao je malu nosivost i ograničeni dolet. Iako je mogao da nosi nuklearno naoružanje ostao je samo bombarder. U odnosu na prvobitnu verziju avion je pretrpeo značajne promene. Doživeo je nekoliko modifikacija, a poslednja je M3 koji se koristi nad Ukrajinom.
Sovjetski generali definisali su da je glavna uloga bombardera TU-22 bila uništavanje ciljeva na kopnu na evropskom ratištu, pre svega strateški objekti i protivbrodska borba protiv nosača aviona. Plan je predviđao let na malim visinama pod lovačkom zaštitom letelica Su-27.
Prvi prototip letelice je poleteo 1969 godine i to serija od dvet aviona TU-22M1. Zvanično posle uklanjanja svih problema letelica je ušla u operativnu upotrebu 1975 godine kao TU-22M2 koja je izrađena u 221 primerak.
Verzija M3 koju sad koristi ruska avijacija dobila je usavršeni motor MK-25, koja je povećala brzinu na 2,05 maha. Avion je doživeo i niz konstrukcionih promena, produžen je nos, uvedeni novi usisinici vazduha, povećana maksimalna geometrija krila na 65 stepeni. Avion TU-22M3 dobio je novu ulogu prodor na neprijateljsku teritoriju na malim visinama uz pomoć inercijalnog navigacionog sistema, sistem za upravljanje letom po unapred zadatoj mrašuti leta.
Osnovno naoružanje ove letelice postala je krstareća raketa H-22, koju letelica može da nosi ispod trupau polupotopljenom položaju ili dve rakete okačene svaka ispod svakog krila.
Tu-22M3 je prilagođen za prilaz cilju na ekstremno malim visinama. Avion u trupu može da ima smešteno 6 krstarećih raketa H-15 dometa 150 km, a na potkrilne nosače mogu da se stave još četiri rakete. U bombarderskim zadacima obično je korišten sa klasičnim avio-bombama mase 1.500 i 3.000 kg. Avion može da nosi 69 bombi FAB-250, 12, Fab -400, 8 FAB 1.500 i 2 FAB 3.000 precizno vođene bombe.
Borbeno je upotrebljen u Avganistanu 1987 u delokadi hrada Hosta kada je tepih bombardovanjem štito izvlačenje sovjetskih trupa. Ponovo je borbeno aktiviran u Prvom čečenskom ratu.
Raspadom SSSR-a i teškom ekonomskom krizom proizvodnja novih letelica je prekinuta 1993. Ukrajinski bombarderi su bili smešteni u bazi Poltava.
TU-95
Tupovljev TU-95 po NATO klasifikaciji Bear-medvede je ruski četvoromotorni turboproplerski strateški bombarder, liji prvi primerci poleteli su 1952. U operativnoj upotrebi od 1956 do danas bombarder je imao različite uloge. Trenutno se u ratu u Ukrajini koristi kao nosač krstarećih raketa za napad na stratešku i kritičnu infrastrukturu Ukrajine.
Osnovni taktičko tehnički podaci za TU-95: Dimenzije: dužina 46,2 m, raspon krila: 50,1 m, visina 12,12m, masa praznoga 90.000 kg, najveća poletna masa 171.000 kg, pogon: 4 turbopropelerska motora NK-12M, svaki jačine 14.800 KS, maksimalna brzina 920 km/h. Dolet bez snabdevanja gorivom u vazduhu 15.000 km, najveća visina leta 13.716 m. Ruska avijacija u svom sastavu ima operativna 62 strateška bombarder.
MiG-31BM/K
Ruski lovac presretač MiG-31BM jedan od najvažnijih stubova protivvazdušne odbrane Ruske Federacije, a od kraja 2020. postali su čuvari Severnog pomorskog puta. Od sredine 2019. godine ove letelice locirane su na aerodromu Mončegorsk, sa predviđenom opcijom brzog razmeštaja na niz obnovljenih aerodroma uzduž ovog pomorskog puta.
MiG-31 se smatra i dalje jednim od najmoćnijih lovaca presretača koje je Rusko ratno vazduhoplovstvo koristi za patroliranje na velikim visinama, a zahvaljujući modernizaciji sposobni su da otkriju ciljeve koje lete supersoničnom brzinom, pa i krstareće rakete, ali i letelice na velikim udaljenostima.
H-47M2 Kinžal je rezervisan za gađanje prioritetnih ciljeva, uključujući položaje na krajnjem zapadu Ukrajine zbog svog mnogo većeg dometa od drugih ruskih taktičkih balističkih projektila. Kinžal može da gađa ciljeve udaljene do 2000 km od tačke lansiranja, zbog ogromne kinetičke i gravitacione potencijalne energije koju svakoj raketi daju lovci MiG-31K, koji su najbrži i sa najvećim vrhuncem leta borbeni avioni sa posadom na svetu, danas. MiG-31 mogu krstariti i brzinom većom od 2 maha – najvećom brzinom krstarenja od svih lovaca na svetu – i mogu da lete i koriste sve svoje oružje u bliskom svemiru. Ove performanse leta, u kombinaciji sa njihovim veoma visokim kapacitetom za nošenje oružja, čine MiG-31 optimalnim avionom za raspoređivanje projektila Kinžal.
Suhoj Su-57
Su-57 je jednosed, dvomotorni višenamenski lovac koji je razvio Suhoj. Dizajniran je za kopnene i pomorske udare, kao i za borbe u vazduhu. Zameniće ruske vojne avione poput MiG-29 i Su-27.
Očekuje se da će površina radarskog poprečnog preseka (RCS) Su-57 biti trideset puta manja od površine Su-27. Za razliku od američkih stelt dizajna kao što su F-22 Raptors ili F-35, karakteristike spuštanja RCS-a su vidljivije u prednjem delu aviona, najverovatnije zbog smanjenja troškova.
Možda je to zbog ruske doktrine letenja aviona pod zaštitom prijateljskih integrisanih sistema PVO, navodi JurEjžan tajms.
Su-57 je napravljen za dugu izdržljivost i manevar. Ima visoko integrisane moderne senzorske sisteme koji mu omogućavaju da prati do 60 objekata odjednom koristeći šest radara.
Lovac može da nosi dve infracrvene rakete za navođenje K-74M2 kratkog dometa, kao i četiri rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa K-77M sa AESA tragačem za ratovanje izvan vidljivog dometa (BVR).
Avion takođe može da bude opremljen raznim precizno navođenim bombama, raketama vazduh-zemlja, protivbrodskim projektilima, raketama protiv radijacije i krstarećim raketama.
Na borbenom avionu je montiran auto-top kalibra 30 mm sa 150 metaka, koji ima efektivni domet od 800 metara protiv vazdušnih ciljeva i 1800 metara protiv površinskih ciljeva.
Raketna korvete klase „21631 Bujan-M“
Reč je o višenamenskim artiljerijsko – raketnim brodovima deplasmana od 949 tona. Ruska ratna mornarica ima trenutno 9 ovakvih operativnih brodova u Kaspijskoj flotili i Crnomorskoj floti
Brodovi su izgrađeni u Zelenodoljskom brodogradilištu. Dimenzije broda: Standardni deplasman je 949 tona, dužina 74,1 m, širina 11 m, gaz 2,6 m, posada 180 članova.
Naoružanje čini 8 strateških krstarećih raketa „Kalibr-NK“ sa dometom do 2000 km ili sa dometom do 2600 km. Umesto krstarećih raketa brod može biti opreljen sa 16 nadzvučnih raketa „3M55 Oniks“ koje čiji je najveći domet u ruskoj verziji do 500 km i reč je o protivbrodskim raketama. Jedan jednocevni top „A-190“ kalibra 100 mm. Jedan dvostruki šestocevni topa „AK-630M2 Duet“ za blisku PVO broda, dva lansera „3M47-01 Gibka-R“. Svaki lanser ima od 4 – 6 raketa za blisku PVO broda tipa „9K338 Igla-S“.
Podmornice klase Kilo
Crnomorska flota Rusije ima šest podmornica projekta 636.3 Varšavjanka (NATO: Improved Kilo), koje pripadaju 4. samostalnoj podmorničkoj brigadi. Jedan od njih – B-237 Rostov na Donu – teško je oštećena u septembru 2023. krstarećom raketom Storm Shadov/SCALP-EG ispaljenom iz ukrajinskog jurišnika Su-24. Druge dve su delovale u Sredozemnom moru u vreme izbijanja rata i nisu se vratila u Crno more. To su B-261 Novorosijsk i B-265 Krasnodar. Trenutno, jedan od njih – Krasnodar – nalazi se u Baltičkom moru.
U Crnom moru Rusija ima tri modifikovane i unapređene podmornice klase Kilo.
Ove podmornice su naoružane sa šest lansera kalibra 533 mm. Koriste se za lansiranje teških torpeda, protivbrodskih raketa 3M54, krstarećih raketa 3M14 i postavljanje nadnu ležećih i sidrenih morskih mina. Svaka Varšavjanka ima 4 i 8 (izvori navode različite brojke) projektila 3M14 sistema Kalibr-PL sa dometom većim od 2.000 km.
Pored njih, postoji još jedna podmornica – B-871 Alrosa – projekta 877V Paltus (Kilo). To je platforma za testiranje propulzora sa mlaznim pumpama, ali je sredinom 2022. Alrosa završila remont i modernizaciju. Podmornica je navodno integrisana sa sistemom Kalibr-PL tokom svog remonta.
Projekat 636.6 Varšavjanka predstavlja unapređenu verziju podmornice klase Kilo. Na zapadu ih zbog niske akustične emisije nazivaju “black hole” crna rupa.
Ove podmronice imaju semdokraki propler sa fiksim kracima. Suština neparnog broja kraka navodno leži u tome što je neparan broj idealan za eliminaciju buke. Autonomija podmornice je 45 dana, posadu čine 52 čoveka. Operativna dubina ronjenja je 240, a maksimalna 300 metara. Podmornice imaju dva dizel generatora jačine 1.000 kW, i dva elektro motora jačine 5.100kW.
Osim strandardnih torpeda kalibra 533mm, kao i novijih USET-80. Radi se o torpedu na električni pogon sa aktivno-pasivnim akustičkim navođenjem dometa 20 km i brzine maksimalne 40 čvorova i UGST torpeda sa reaktivnim pogonom (mešavina vodonik-amonijum perhlorat) i vodomlaznim propulzorom, kao i superkavitacijsko topredo VA-111 Škval.
Međutim, ono po čemu su ove podmornice trenutno najpoznatije jesu krstareće rakete 3M-54 Kalibr za protivbrodska i dejstva brzine 2,9 maha, dometa 440 do 660 kilometara sa aktivnim radarskim samonavođenjem i verzija za kopenen ciljeve 3M-14 brzine 0,9 maha, bojevom glavom 450 kilogrma i dometom od 1.500 do 2.500 kilometara.
Iskander M
Suočena sa napretkom tuđih vojnih tehnologija, Rusija je preduzela korake u izradi potpuno novog taktičkog raketnog balističkog sistema. Ograničena međunarodnim ugovorima, opredelila se za domet do 300 km, dok zapadni vojni analitičari tvrde – čak 400 km koji će biti sposoban da probije svaku protivraketnu odbranu i bude visoko precizan i na maksimalnom dometu.
Tako se radio novi raketni sistem pod imenom 9M723K1 „ Iskander“ koji je revolucionaran po mnogo čemu i značajan sistem koji nema pandan na Zapadu.
“Iskander” je proizveden u konstruktorskom birou KBM “Kolomona”, a prvobitna namena mu je bila zamena ostarelih balističkih raketa tipa „ Skad“ i “Točka U”. Prvi put se u javnosti pojavio daleke 1996. godine kada se mogla videti prva verzija ovog novog balističkog oružja.
“Iskander” je dostupan u nekoliko verzija: za rusku vojsku – “Iskander” dometa dometa 500 km i “Iskander K” sa 2.500 km dometa, kao i “Iskander E” – izvozna verzija dometa 280 km, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1999. godine. Razlog ovakvo malog dometa izvozne verzije “iskandera” nalazi se u tome što Rusija poštuje zabranu izvoza raketa dometa većeg od 300 kilometara.
Sistem se sastoji od osmotočkaškog lansirnog vozila VAZ 6909, koje nosi ne jednu već dve rakete sa kojima sistem teži 40 tona, a vozilo za transport i pretovar nosi takođe po dve rakete. Stanica za pripremu lansiranja ima sisteme za obradu obaveštajnih podataka koje zatim pretvara u podatke za gađanje i prosleđuje raketnom sistemu za navigaciju.
Komandna stanica i stanica za održavanje su takođe integrisane unutar lansirnog vozila, što omogućava lakše maskiranje i skirvenost sistema do trenutka dejstva. “Inskander” veoma brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi vatreni položaj ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama.
Osnovna taktička jedinica raketnog sistema “Iskander” je baterija od četiri lansirna vozila, četiri vozila za pretovar, četiri vozila za planiranje misija, održavanje i odmor posade.
Raketni sistem se sastoji od jednostepene rakete na čvrsto gorivo mase 3,8 tona koja nosi bojevu glavu od 480 kilograma. Bojna glava može biti kasetna (za napad na površinske ciljeve i živu silu, te komandna mesta), standardna bojeva glava za napad na slabije utvrđene ciljeve i probojna namenjena za uništavanje neprijateljskih podzemnih objekata.
Spominje i mogućnost da se bojeva glava modifikuje na nošenje hemijskog ili nuklearnog naoružanja. Raketa u sebi nosi sistem navigacije i kontrole leta koji joj u dve faze – ispaljivanju i spuštanju ka cilju -omogućava izmenu putanje leta kakao bi raketa uspela da izbegne protivraketne sisteme. Sistem navigacije obavlja se preko satelita (GLONASS), a može se obavljati i preko radara, TV ili IC vođenja.
Nova verzija “iskander M” sa raketom R-500 dobila je još bolje ocene. Reč je o poboljšanom sistemu koji za sada nije namenjen izvozu. Usavršavanje se odnosi na novu raketu povećane preciznosti od neverovatnih jedan metar na poligonskim ispitivanjima. Iako raketa R-500 ima 30 odsto kraći domet nudi visoku preciznost i nezaustavljivost.
Usavršena varijanta “iskander M” biće oslonac u borbi protiv najavljenog američkog antiraketnog štita. Pretpostavka je da bi sistem “iskander” dejstovovao po radarskim postorojenjima antiraketnog štita i onesposobio ih za pružanje informacija o lansiranju i putanji leta balističkih raketa «Topolj». “Iskander M” predstavlja novo oružje koje će, kako Rusi tvrde, služiti za odvraćanje u lokalnim konfilktima jer je njegov domet dovoljan da pogodi bilo koji neprijateljski vitalni cilj u okruženju.
Geranj-2
Šehid-136 (ruski Geranj-2)
Ovi dronovi kod Rusa nose numeričku oznaku M-214. U stvari radi se o preimenovanom dronu-kamikazi iranske proizvodnje Šahid-136. O ovom dronu zapadna štampa naveliko je pisala početkom oktobra 2022, da je ruska vojska pokupovala izvesnu količinu ovih dronova kamikaza i koristi ih u napadu na ukrajinsku vojsku.
Ovaj dron ima cilndrični trup koji ima krilo duž cele družine trupa sa kojim čini jedinstvenu celinu. Na krajevima sa leve i desne strane nalaze se dva vertikalna stabilzatora. Ovi dronovi kamikaze koriste delta krilo, identično kao izraelski Harop. Ovaj dron kamikaza koristi veoma glasan kineski motor MD550, koji se čuje nekoliko kilometara dalje, a zbog čega su Ukrajinci ove dronove nazvali „mopedi“. Motor MD550 je kineska kopija nemačkog motora Limbach L550E, koji je ugrađivan na motcikl Volksvagen Boker, proizveden od 1936. do 2006. godine i instaliran na legendarnim „Bubama“! Ovaj motor ima snagu od samo 50 KS, ali je veoma ekonomičan, što omogućava Shahed 136 da pređe velike udaljenosti.
Motor male snage ukrazuje da ovi dronovi imaju malu brzinu od 180 km/h. A to, zauzvrat, dovodi do činjenice da su sirene za vazdušnu opasnost koji se najavljuju tokom napada Šahid-136 toliko dugi.
Dronovi kamikaze se lansiraju sa kopnenih lansera horizontalno, sa blagim uglom nagore, a u početnoj fazi lansiranja koristi se raketni motor, da dron dobije dodatno ubrzanje, a onda se u drugoj fazi odbacuje.
Vođenje kako se tvrdi je uz pomoć inercijalne ili satelitske navigacije, a upravljanje se vrši preko upravljačke stanice.
Prve neke informacije govore, da je taktika upotreba ovih dronova sledeća, lansira se jato od 5-10 primeraka. Svaki lanser u standardnom automobilskom kontejneru sadrži 5 dronova. Izuzetno je teško oboriti sve bespilotne letelice u roju. Pored toga, Šahid-136 su prilično mali, imaju kompozitnu strukturu i rade na malim visinama, što ih čini teškim za otkrivanje uz pomoć radara.
U nosu drona, nalazi se bojeva glava za koju se procenjuje da ima težinu do 50 kilograma
Veruje se da je dron nastao 2020. jer su se prvi primerci na bojnom polju u Jemenu pojavili već 2021. Neki definišu da ovi dronovi imaju po letnim karakteristikama sličnost sa raketama srednjeg dometa. Osim što ima mogućnost da napadne, dron zahvaljujući i optici može da se koristi kao osmatračko sredstvo.
Taktičko-tehnički podaci o dronu kamikaza Šahid-136 Geran-2
Dužina – 3,5 m;
Raspon krila – 2,5 m;
Težina – 200 kg;
Motor – Mado MD550 ili 3V;
Snaga — 50 KS. (37 kW);
Domet minimalni 1.000 km;
Maksimalni do 2500 km;
Brzina 185 km/h;
Visina leta – 60-4.000 m;
Glavno naoružanje — visoko-eksplozivna fragmentacija, težine 40-50 kg
Krstareće rakete
Krstareće rakete H-101 i H-102 su borbenu premijeru imale 2015. godine u Siriji.
Ono što karakteriše ove krstareće rakete je sposobnost leta na ekstremno maloj visini, praćenje konfiguracije terena i izbegavanje radarskih sistema na programiranoj putanji leta. Krstareće rakete H-101 imaju 450 kg bojevu glavu, a verzija H-102 nosi nukelarnu bojevu glavu jačine 250 kilotone.
Krstareće rakete H-101 razvijene su kao projektili dugog doleta, koji su trebali da zamene starije svojetske krstareće rakete H-55 i H-555. Rakete su razvijene kasnih 1980 tih godina, a razvoj je započeo 1995. godine. Krstareće rakete H-101 postale su zvanično operativne avgusta 2003. a u službi se nalaze od 2012. godine.
Ove krstareće rakete kako je opisano lete na malim visinama , kako bi izbegli otkrivanje IC i radarskih sistema i izrađene su od asorpcionih materijala koji smanjuju njihovo otkrivanje tokom leta.
Veruje se da je preciznost ovih raketa veoma visoka zahvaljujući elektronsku satelitsku navigaciju GLONASS (ruski ekvivalent na GPS) i TV navođenje.
Krstareće rakete H-101 je dugačka 7,45 m i prečnika 0,51 m. Prilikom lansiranja raketa je teška 2.300-2.400 kg i lansira se bez startnog motora, koristeći jačinu raketnog motora da bi joj dala početnu brzinu. Raketa koristi turboventilatorski motor TRDD-50A, što joj daje brzinu krstarenja od 0,58 maha i maksimalnu brzinu od 0,78,5 maha. Domet H-101/102 je između 2.500 km i 2.800 km. Ministarstvo odbrane tvrde da je maksimalni domet krstareće rakete H-101 4.500 km. Raketa može da leti na „nivou vrhova drveća“ na visinama 30 do 60 m, raketa prilikom leta do cilja leti na visini od oko 6.000 m. Procenjeno trajanje leta je oko 10 sati.
Kružna greška odstupanja od cilja je maksimalno 6 m. Ova raketa u operativnoj upotrebi ruskih snaga nalazi se od 2012, a u borbenim dejstvima primenjena je 2015. godine u napadu na ciljeve Islamske države u Siriji.
Borbeno je korištena i od 2016. – 2017. godine, a od 24. februara 2022 i na nebu Ukrajine.
H-22
Razvoj ove rakete datira iz 1960-tih godina 20 veka kada je razvijena i uvedena u operativnu upotrenu strateške avijacije Vozdušno veovnih sil Sovjetskog Saveza koja je po prvi put dobila u naoružanje smrtonosnu raketu za napad na udarne grupe nosača aviona. Ova krstareća raketa proizvedena je u dve varijane: za protivbrodsku borbu koje su imale nukelarnu bojevu glavu i klasičnu, odnosno kumulativno fugasnu. Posebna verzija ove rakete razvijena je bila i za protivradarsku borbu koja se usmeravala na izvor radarskog snopa. Danas je ova raketa i dalje primarno naoružanje dalekometnih bombardera Tu-22M3 koji se i dalje nalaze u naoružanju ruskog vazduhoplovostva.
Ova raketa nastala je kada je razvoj rakete H-20 postao problematičan. Optino konstrukcioni biro Raduga krenuo je u razvijanje novog tipa krstareće rakete H-22 poznata pod nazivom „burja“, a u NATO nomeklaturi AS 4 Kitchen, koja je bila veća, brža i jača od uzora britanske rakete „blue stil“, a koja je imala mogućnost da nosi nueklarnu bojevu glavu jačine 1 mega tone i inercijalnim sistemom vođenja. Za ovu raketu veliko interesovanje pokazali su kako ratna mornarica, tako i vazduhoplovostvo. Vazduhoplovostvo sovjetske mornarice smatralo je da im je potrebna u protivradarskoj verziji sa aktivinim tragačem izvora radarskog zračenja. U pitanju je veoma ubitačno oružje koje pokreće raketni motor Isayev R-201-300/S5.44 na tečno gorivo koji raketi daje potisak od 83kN i 5,9kN tokom leta dostiže brzinu od 4,5 maha što je kod Ukrajinaca ukazivalo prilikom udara da je u pitanju „Kinžal“. Raketa je je tu brzinu dostizala na visini od 24.380 m. Raketa ima kapacitet tri tone goriva TG02 i oksidator AK-20K koja obezbeđuje radijus od 270 do 550 km što zavisi od verzije, tj tipa rakete, trajektorije lete brzine i visine lansiranja. Motor koristi za pokretanje gasni generator za pogon turbopumpi i srednjeg generatora za obezbešenje delovanja hidaruličnih sklopova i avionike. Za konstrukciju rakete koristili su legure od titanijuma OT-4 i SM-5.Danas na Zapadu postoji uverenje da Rusi imaju čak sedam verzija ovih raketa u operativnoj upotrebi H-22, H-22PG,PSI,P,M, MA,MP,N,NA. Godine 2019 neke rakete nadograđene su novim paketom za vođenje APK-22. Verzije sa nukelarnom bojevom glavu uključivale su i sistem TERCOM za mapiranje terena tokom leta rakete kao dopuna incercijalne navigacijske jedinice.
Taktičko tehnički podaci
Projektant OKB-2 155 Raduga
Dimenzije, 11,66-11 67 m (zavisi od verzije), prečnik 0,92m, razmah krila 3,0m, visina rakete sa složenim krilima 3 m
Početna masa: 5780 kg
Masa bojeve glave u zavisonosti od veruija 630, 900, 100 kg, termonukelarna bojeva glava jačine 1,0 kT
Visina leta 22,4-24 k
Domet 110-600 km
Visina tokom leta 10-14 km,
Majsimalna brzina 3,5-4,6 maha
Motor: ZHD S5.44 potiska 13,4kN
Gorivo TG-02/AK-20F
Krstareće rakete H-69
Krstareće rakete H-69 spadaju u raketne projektile male radarske uočljivosti koji su konsturisani za visoko-precizne nenuklearne udare na različite zemaljske ciljeve koje su obeleženi koordinatima pre samog lansiranja.
U pitanju je raketni projektil koji predstavlja varijantu između proekjtila kratkog dometa i krstareće rakete.
Taktičko tehnički podaci o H-69
Dužina: 4,19 m, raspon krila: 2,45 m
Maksimalni domet 290 -400 km
Težina prilikom lansiranja 770 kg
Brzina 750-1000 km/h
Težina bojeve glave 300/310 kg
Tip bojeve glave penetracijska-kumulativna
Sistem upravljanja: kombinovano-automatski
Visina lansiranja 0,2 do 11 km
Razmak između raketa 5-7 m
H-69 može da leti na samo 20 metara iznad zemlje