RUSKI PACERI: UPOTREBA BESPILOTNE LETELICE INOHODEC U RATU

U prvim sedmicama sukoba u Ukrajini postalo je poznato da su nove izviđačke i jurišne bespilotne letelice ruske proizvodnje Inohodec (Pacer) uključeni u rešavanje borbenih zadataka. Ove teške bespilotne letelice su vršile izviđanje, identifikovale protivničke ciljeve i samostalno ih uništavale ili prenosile informacije na druga sredstva. Koliko se zna, Inohodec se i dalje koriste i pokazuju svoju efikasnost.

Iskustvo prošlosti

Bespilotna letelica Inohodec (BPL Inohodec) počela je da izvršava prave borbene zadatke već u prvim sedmicama ili čak danima sukoba u Donbasu. Ubrzo nakon toga, prvi materijali za objektivnu kontrolu i video snimci borbene upotrebe, snimljeni kamerama ovih dronova, postali su javno dostupni.

Objavljeni video snimci pokazuju kako su takozvani “paceri” pogađali različite zemaljske mete. Koristeći vođene rakete, napadali su protivnička oklopna vozila i stacionarne objekte kako na otvorenim površinama tako i u urbanim sredinama. Svi prikazani napadi su rezultirali uspešnim pogotkom u metu.

Ovi snimci su potvrdili da je bespilotni vazdušni sistem Inohodec ne samo ušao u službu Vazdušno kosmičkih snaga Rusije, već se i uspešno koristi u borbenim uslovima. Ovo je ukazalo na odgovarajući nivo sistema i pokazalo njegov praktični potencijal.

Treba napomenuti da je već u leto 2022. godine broj izveštaja o upotrebi ovih dronova naglo opao, a video snimci njihovog borbenog dejstva postali su retki. To može ukazivati i na promenu režima tajnosti i na smanjenje intenziteta letova.

© Министерство обороны Российской Федерации

Očigledno, aktivni nalet teških bespilotnih letelica u glavna borbena područja bila su otežana zbog prisustva savremenih sistema PVO na raspolaganju protivniku. S tim u vezi, Vazdušno-kosmičke snage nisu rizikovale da koriste ove dronove, već su izvele udare drugim sredstvima većeg dometa i van zone odgovornosti PVO.

Međutim, i pored svih objektivnih ograničenja, teške bespilotne letelice su nastavile da izvršavaju svoje borbene zadatke. Uništavale su protivničku opremu i nepokretne objekte, vršili izviđanje, navodile artiljerijsku vatru itd.

Novi trenutci

Početkom septembra 2024. pojavile su se informacije o ponovnoj upotrebe „ruskih pacera“, uključujući i one posebno zanimljive. na primer, postalo je poznato da ove bespilotne letelice učestvuju u borbi protiv besposadnih čamaca u Crnom moru. Bespilotne letelice nadgledaju vode i traže protivničke dron čamce. Zatim usmeravaju helikoptere ili protivdiverzantske čamce do cilja.

© Министерство обороны Российской Федерации

Pored toga, postalo je poznato da se teške bespilotne letelice koriste za odbijanje ukrajinskog napada u regionu Kursk. Oni obavljaju svoje standardne zadatke: vrše izviđanje, otkrivaju protivnika i napadaju ga standardnim oružjem. Video snimci koji demonstriraju ovaj rad već su se pojavili na internetu, a može se očekivati i pojavljivanje novih materijala.

Rezultati

Vazdušno kosmičke snage Rusije dobile su prvi bespilotni vazdušni sistem Inohodec 2019. godine. Ubrzo posle toga, novi dronovi su podvrgnuti vojnom testiranju tokom operacije u Siriji. Od februara-marta 2022. godine ova oprema aktivno učestvuje u sukobu u Donbasu.

Do danas je oko 30 slučajeva borbene upotrebe „pejsera“ postalo poznato kao deo trenutnog sukoba u Ukrajini. Očigledno, stvarni broj borbenih naleta je višestruko veći, a samo mali deo njih postaje javno poznat.

Intenzitet letova sada omogućava da se govori o akumulaciji iskustva i statistike primene, kao i se izvuku određeni zakljzčci. Ovakav posao su ruske snage verovatno već uradile, i to na osnovu najpotpunijih podataka. Istovremeno, informacije iz otvorenih izvora omogućavaju da se shvate prednosti nove teške BPL.

© Министерство обороны Российской Федерации

Uopšteno govoreći, bespilotna letelica Inohodec je pokazala svoju sposobnost da obavlja duge letove iznad protivničke teritorije, traži i otkriva ciljeve i gađa ih raznim sredstvima. Predložena paleta oružja takođe pokazuje svoju efikasnost.

Međutim, postoje i objektivna ograničenja. Pre svega, pretnja od protivničke protivvazdušne odbrane. Ovo bi moglo biti odgovorno za smanjenje intenziteta leta u periodu 2022–2023. godine i njihovo obnavljanje u poslednjim danima.

Nije tajna da bespilotne letelice u ovoj klasi nisu teška meta za savremene radare i sisteme PVO. Njihova upotreba u oblasti odgovornosti protivvazdušne odbrane povezana je sa velikim rizicima. Zato je u takvim situacijama preporučljivo napustiti letove dronova i koristiti druga udarna oružja. Posle suzbijanja protivvazdušne odbrane protivnika, bespilotne i posadne letelice mogu se ponovo koristiti.

Upravo sada možemo posmatrati implementaciju takve logike. Tako je, posle mesec dana borbe, ukrajinska grupa u Kurskoj oblasti pretrpela ozbiljne gubitke u opremi i, čini se, ostala bez protivvazdušne zaštite. Zahvaljujući tome, Vazdušno kosmičke snage Rusije su uspele da napadnu ukrajinske snage ne samo oružjem dugog dometa, već i dronovima.

Takođe treba obratiti pažnju na učešće ovih BPL u borbi protiv ukrajinskih besposadnih čamaca. Čamci na otvorenom moru su prilično laka meta za vazdušne napade i praktično nisu u stanju da se brane. Razna improvizovana rešenja u oblasti PVO, kako je praksa pokazala, su neefikasna.

Borbeni potedncijal

Inohodec je teška bespilotna letelica konstruisana za izviđanje i napade po kopnenim i pomorskim površinskim ciljevima. Napravljen je prema normalnom aerodinamičkom dizajnu sa repom u obliku slova V i optimizovan je za duge letove na srednjim visinama.

Trup bespilotne letelice ima dužinu od 8 m i pravo krilo raspona od 16 m. U repnom delu je ugrađen klipni motor od 115 konjskih snaga, koji omogućava brzinu krstarenja do 200 kilometara na čas. Trajanje leta, u zavisnosti od opterećenja, dostiže 24 časa.

Dron Inohodec opremljen je optičko-elektronskim sistemom, koji uključuje kameru, termoviziju i laserski daljinomer-označavač cilja. Uz njegovu pomoć vrši se nadzor i koriste se određene vrste oružja. Kontrolni sistem drona može da izvršava komande operatera ili da preuzme neke od zadataka pilotiranja.

Njegova nosivost, prema različitim izvorima, može da dostigne 180-200 kilograma. Oružje je postavljeno na nosače ispod trupa. Bespilotna letelica može da nosi i koristi moderne vođene bombe kalibra 25 i 50 kilograma. Razvijeno je i nekoliko tipova vođenih raketa različite namene. Na primer, na bazi protivtenkovske rakete Kornet-D stvorena je municija vazduh-zemlja H-BPLA sa dometom od najmanje 10 kilometara.

Uz pomoć standardnog oružja, ova BPL može da pogodi različite kopnene i pomorske površinske ciljeve. Bombe malog kalibra su dizajnirane da unište ljudstvo, nezaštićenu opremu i neutvrđene strukture, a projektil H-BPL omogućava da se ista bori protiv tenkova.

Očigledno je da će asortiman naoružanja za Inohodec biti poboljšan i proširen. Biće poboljšane verzije postojećećeg naoružanja i novi proizvodi sa većim performansama. Sve ovo će se pozitivno odraziti na sposobnosti celog sistema bespilotnih letelica.

Demonstracija sposobnosti

Ruske Vazdušno kosmičke snage su do danas stekle značajno iskustvo u korišćenju teških bespilotnih letelica Inohodec u borbenim uslovima, pa čak i dostupni podaci omogućavaju da se izvuku određeni zaključci. Generalno, praksa potvrđuje da ovaj vazduhoplovni sistem pokazuje potreban nivo performansi i ima sve potrebne mogućnosti. Pored toga, dronovi se uspešno nose sa funkcijama koje su im dodeljene.

Iskustvo korišćenja BPL Inohodec kao dela ukrajinskog sukoba još jednom naglašava važnost izbora pravog oružja za konkretnu situaciju i zadatak. Bilo koji sistem naoružanja, uključujući i tešku bespilotnu letelicu, treba koristiti kada može da deluje najbolje bez uvođenja nepotrebnih rizika. Ako se pojave pretnje, trebalo bi da pređete na druge tipove naoružanja koji su optimalni u toj situaciji. Kombinovanje različitih sredstava i taktika na kraju vam omogućava da postignete najbolje rezultate i eliminišete nepotrebne rizike.