Foto: Printscreen Tvigter
Naoružanje

RUSKE POMORSKE EFEKTIVE U SIRIJI DALEKO DO MOĆNIH, ALI REALNO OPASNE ZA OPERACIJE U ISTOČNOM MEDITERANU

7. mart 2024. | 14:04
Андреј Млакар

Andrej Mlakar

Televizijski voditelj Vladimir Solovjov nalazi se u poseti ruskim jednicama u Siriji. Prilikom obilaska luke Tartus, ovom TV licu prikazana je ruska dizel-električna podmornica nosač krstarećih raketa, zatim raketna korveta Bujan -M i protivbrodski obalski raketni sistem Bastion.

Rusija od 2015. godine na postoru istočnog Mediterana imala značajne pomorkse efektive kada je krenuo obračun sa islamistima iz Islamske države i Džabat al Nursa i očuvanje vlasti Bašar al Asada.

S vrmenom kako se pretnja džihadističkih grupa smanjivala, tako su se i topile pomorkse efektive ruske mornarice u Siriji. Za sada su to zanemarljive pomorske efektive, količinski, ali prisutnost i dalje ukazuje da rusi imaju sposobnost borbenog delovanja sa protivbrodskim i krstarećim raketama po ciljevima protivnika.

Podmornica Kilo “Project 636.3”

Jedno od ruskih udarnih borbenih sistema na istočnom Mediteranu jeste unapređena dizel-elektirnčna podmornica klase Kilo “Project 636.3. Radi se o podmornici koja se dokazala u borbenim uslovima posebno u Mediteranu.

Podmornice su poboljšana verzija projekta 636 („Varšavjanka“), vrste broda koje je Rusija gradila od sredine 1990-ih i izvozila u Kinu, Alžir i Vijetnam. Sve podmornice su izgrađene u Admiralitetskom brodogradilištu u Sankt Peterburgu.

Projekat 636 predstavlja unapređenu verziju podmornice klase Kilo. Dizel-električna podmornica projekta 636. pripadaju trećoj generaciji podmornica. Na Zapadu ih zbog niske akustične emisije nazivaju “Black hole” crna rupa. Ove podmornice imaju sedmokraki propler sa fiksim kracima.

Suština neparnog broja kraka leži u tome što je neparan broj idealna za eliminaciju buke.

Autonomija podmornice je 45 dana, posadu čine 52 čoveka.
Operativna dubina ronjenja je 240, a maksimalna 300 metara. Podmornice imaju dva dizel generatora jačine 1.000 kW, i dva elektro motora jačine 5.100kW.

Osim strandardnih torpeda kalibra 533mm, kao i novijih USET-80.

Radi se o torpedu na električni pogon sa aktivno-pasivnim akustičkim navođenjem dometa 20 km i brzine maksimalne 40 čvorova i UGST torpeda sa reaktivnim pogonom (mešavina vodonik-amonijum perhlorat) i vodomlaznim propulzorom, kao i superkavitacijskim topredom VA-111 Škval.

Duge su 73 metra i široke deset metara i mogu da rade do 300 metara dubine. Ima maksimalnu brzinu od 20 čvorova i može da radi autonomno 45 dana i na udaljenostima do 7500 nautičkih milja. Ima posadu od 52 čoveka i opremljen je sa šest torpednih komora, minama i krstarećim raketama Kalibr 3M-54 za protivbrodska i dejstva brzine 2,9 maha, dometa 440 do 660 kilometara sa aktivnim radarskim samonavođenjem i verzija za kopnene ciljeve 3M-14 brzine 0,9 maha, bojevom glavom od 450 kilogrma i dometom od 1.500 do 2.500 kilometara.

Raketna korveta Project 21631 Bujan M

Reč je o višenamenskim artiljerijsko – raketnim brodovima deplasmana od 949 tona. Ruska ratna mornarica ima trenutno 9 ovakvih operativnih brodova u Kaspijskoj flotili i Crnomorskoj floti

Brodovi su izgrađeni u Zelenodoljskom brodogradilištu.

Dimenzije broda: , dužina 74,1 m, širina 11 m, gaz 2,6 m,

Standardni deplasman je 949 tona

Posada broji 180 članova.

Naoružanje čini 8 strateških krstarećih raketa „Kalibr-NK“ sa dometom od 2000 km do 2600 km.

Umesto krstarećih raketa brod može biti opreljen sa 16 nadzvučnih raketa „3M55 Oniks“ koje čiji je najveći domet u ruskoj verziji do 500 km i reč je o protivbrodskim raketama.

Jedan jednocevni top „A-190“ kalibra 100 mm.

Jedan dvostruki šestocevni topa „AK-630M2 Duet“ za blisku PVO broda, dva lansera „3M47-01 Gibka-R“.

Svaki lanser ima od 4 – 6 raketa za blisku PVO broda tipa „9K338 Igla-S“.

P-800 Oniks/Bastion

Radi o protivbrodskoj krstarećoj raketi srednjeg dometa, konstruisana za upotrebu sa mobilnih kopnenih lansera obalske odbrane za brorbu protiv američkih nosača aviona, jačih Udarnih pomorskih grupa i samostalnog delovanja krstarica, razarača, raketnih fregata u uslovima jakog elektornskog ometanja i upotrebe krstarećih i protivbrodskih projektila.

Rakete tipa P-800 Oniks osim za protivbrodsku borbu može se koristiti i za napadne na kopnene ciljeve .

Ovaj protivbrodski i raketni sistem se smatra „sijajućom zvezdom“ proizvoda ruske namenske industrije. Proizvođač je NPO Mašinostrojenija, koji se serijski proizvodi u Indiji od 2018. godine, a navodno je ovaj projektil kupila i Kina.

Krstareća raketa P-800, Jakhont, 3K-55/3M-55 po NATO nomeklaturi SS-N-26 Strobile je familija nadzvučnih krstarećih raketa .

Razvoj ove rakete započeo je daleke 1981. pod rukovođenjem generalnog konstruktora Vladimir Čelomej, koga je nasledio Herbert Jefremov. Prvi nacrti su završeni 1982. Oba konstruktora su imali zamisao da nova protivbrodska raketa treba biti univerzalna koja će se moći upotrebi ne samo sa brodskih nego i sa, podvodnih, kopnenih i vazdušnih lansera. To znači i iz podmornica -torpednih cevi kalibra 650 mm. Ideja je bila da nova raketa zameni familiju ruskih protivbrodskih krstarećih raketa P-700 Granit, P-500, P-1000, P-120, P-270.

Kao što smo naveli raketa može da se lansira sa površinskih i podvodnih plovila, kopnenih lansera i iz vazduha. Raketa P-800 Oniks je definisana kao nadzvučna raketa, otporna na elektronsko ometanje i manje ranjiva na savremene sisteme PVO. Raketa prilikom lansiranja ima težinu 3 tone i mlazni-pulzioni motor na tečno gorivo koji omogućava brzinu rakete od 2,0 do 2,5 maha. Kasnije su useldili projektili na čvrsto gorivo.

P-800 Oniks leti na cilj na visokoj nadmorskoj visini, a zatim se u zaključnoj putanji leta spušta ispod horizonta. Daljina na kojoj se može raketa počinje spuštati je moguće programirati pred samo lansiranje i s tim odrediti domet koji može biti od 105 do 257,7 km, a prema nekima i 300 km. Sve verzije ove rakete koriste radarski visinomer KTRV- Detal K-313, koji deluje na nadomrskim visinama od 1 do 5.000m

Sistem za upravljanje raketom napravio je Centralni istraživački institut Garint -Elektron, koji se smatra za jedan od najsofisticiranijih digitalnih modela, koje su Rusi razvili do sad. Proizvođač navodi da ima monopulzni pretraživač, koji može da radi u aktivnom i pasivnom modu. U aktivnom deluje na širokom frekvencijskom području i prati promene modulacije u širokom spektru. Delovanje pretraživača treba da bude otporno na ometanje ra različitim ometačima i mamcima. Pretraživač može da obuhvati i istovremeno da prati do sedam ciljeva na morskim površinama. Od ostale opreme projektili tipa P-800 Oniks, Jakhont imaju inercijalni sistem, radio visinomer, kompjuterski sistem za navođenja i glava za samonavođenje koja omogućava otkrivanje površinskih ciljeva na daljinama većim od 50 km.

Domet Oniksa u verzijama more kopno je 300 km, a kopno more 600- 800 km

Let nad morem 14.000-15.000 m, na niskoj visini 10-15 m, minimalni let posle lansiranja sa kopna 120 m, u poslednjoj fazi leta 5-15 m.

Brzina leta rakete na visini od 15 km 750 m/s odnosno 2,6 Maha, a na niskim visinama 2,0 Maha.

Dužina rakete: protivbrodska i kopnena 8 m, verzija za lansiranje sa vazduhoplova 6,1 m;

Dužina transportnog lansera TPK 8,9 m, razmah krila 1,7 m

Masa projektila: brodska i kopnena 2.500 kg, vazduhoplovna 3.000, masa u transportnom kontejneru TPK-3900 kg,

Bojeva glava: probojna mase 200-250 kg,

Spremnost sistema za lansiranje minimalno 4 minuta, Garancija rakete 7 godina.

Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (raketnый dvigatelь tvёrdogo topliva, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (prяmotočnый vozdušno-reaktivnый dvigatelь, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje. Raketa Oniks nije korišćena u borbenim uslovima protiv brodova, ali na osnovu iskustava mornarice, hipersonična brzina otežava da se obori protivničkim protivavionskim projektilima. Velika brzina (2,5 Mach), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS. Ruska vojno-industrijska korporacija ”NPO mašinostroenie” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km.

Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m;
Prečnik rakete 0,67 m;
Raspon krila 1,7 m;
Dužina transportno-lansirnog kontejnera (transportno-puskovoй konteйner, TPS) 8,9 m;
Prečnik TPS 0,72 m;
Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach);
Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
Gorivo — kerozin T-6;
Domet: P-800 «Oniks» do 600 km;
Visina leta: Na krstarenju — do 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer. Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ.

Brzi patrolni čamac Raptor

Rusija je početkom 2010 godine od Švedske kupila nekoliko brzih patrolnih čamaca CB 90 od kojih je kasnije nastala klasa Raptor. Za sad nije poznato da li je Rusija kupila licencu za ove brze patrolne čamce ili su to radili na svoju ruku. Ova plovila po prvi put u javnosti u naoružanju ruske mornarice viđeni su luci Tartus 2015. godine. Prvo plovilo porinuto je bilo 2013. godine.

Brzi patrolni čamci klase Raptor su projektovani i izrađeni u borodogradilištu Pela u Sankt Peterburgu. Ovaj brod dobio je rusku oznaku Projekt 03160, dok po NATO klasifikaciji nosi oznaku Raptor. ovi brzi čamci namenjeni su za široki spektar zadataka od patroliranja, potrage i spasavanja, do izvođenja manjih desanata na obalu, kao i prebacivanje diverzantskih jednica, i sabotažu. Ovim brzim patrolnim čamcima može da se preveze do 20 pomorskih diverzanata i pripadnika mornaričke pešadije.

Borbene mogućnosti ovog brzog patrolnog čamca demonstrirane su bile septembra 2013. Do 2015. godine Rusija je nabavila prvu seriju od osam patrolnih čamaca, od kojih su četiri postala operativna 2014. godine, a preostala četiri su isporučena do kraja 2015. Svi su raspoređeni u sastav Crnomorske flote i raspoređeni su na Krimu, a deo je angažovan i u Siriji u luci Latakija. Ove čamce dobila je i Kaspijska flotila.

Novembra 2020. ruska mornarica narućila je čak 17 dodtanih plovila. Posade brzog patrolog čamca Raptor prošle su višestepenu obuku u Zajedničkom centru za obuku Ratne mornarice Rusije u Sankt Peterburgu.

Državni prijemni odbor potpisao je akt o prijemu patrolnog čamca u martu 2015, a čamac je ušao u sastav Crnomorske flote Ruske mornarice u avgustu. 2015.

Taktičko tehnički podaci brzog patrolnog čamca projekta 03160

Patrolni čamac Projekta 03160 ima dva člana posade i 22 pripadnika mornaričke pešadije ili pripadnika mornaričkog elemnta SPECNAZ

Dimenzije: dužina 17m, širina 4m, visina 3,5m i gaz od 0,9m.

Pogon: U ove brze patrolne čamce ugrađen je dizel motor jačine 2.000 KS

Maksimalna brzina je 50 čvorova

Radijus kretanja 100 nautičkih milja (160 km) od mesta baziranja

Plovilo ima posebnu kabinu za smeštaj pomorskih diverzanata, ronilaca, spasilačkih timova, koja se prilagođava u zavisnosti od namene. Čamac je opremljen sa modernim navigacionim sistemima, komunikacionim uređajima, radarima i radio uređajima.
Inače čamci Projekta 03160 imaju na korito od stakloplastike imaju postavljenu dodoatnu oklopnu zaštitu u vidu ploča, koje su postavljene na trup plovila i obezbeđuju nivo 5 i 5A zaštite od metaka.. Prozori na kabini su od neprobojnog stakla debljine 39 mm i nude balističku zaštitu za putnike od automatskog oružja.

Naoružanje

Čamac je opremljen daljinski upravljanom borbenom stanicom stanicom koja ima ugrađen motraljez KPVT kalibra 14,5 mm. Daljinski upravljiva borbena stanica je žirostablisana u dve ose i ima elektro-optički osmatrački modul, koji ciljeve na vodi oktriva na daljinama do 3.000 m

Na krmi su postavljena dva nosača za nošenje mitraljeza 6P41 Pečeneg kalibra 7,62 mm dometa 1.500 metara i brzinu vatre između 600 i 800 metaka u minuti.

Čamac je se može koristiti u priobalnim vodama, ušćima reka i moreuzima i danju i noću.. ali i u složenim meteorološkim uslovima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *