Андреј Млакар
Телевизијски водитељ Владимир Соловјов налази се у посети руским једницама у Сирији. Приликом обиласка луке Тартус, овом ТВ лицу приказана је руска дизел-електрична подморница носач крстарећих ракета, затим ракетна корвета Бујан -М и противбродски обалски ракетни систем Бастион.
Русија од 2015. године на постору источног Медитерана имала значајне поморксе ефективе када је кренуо обрачун са исламистима из Исламске државе и Џабат ал Нурса и очување власти Башар ал Асада.
С врменом како се претња џихадистичких група смањивала, тако су се и топиле поморксе ефективе руске морнарице у Сирији. За сада су то занемарљиве поморске ефективе, количински, али присутност и даље указује да руси имају способност борбеног деловања са противбродским и крстарећим ракетама по циљевима противника.
Port of Tartus 🇸🇾
— Massimo Frantarelli (@MrFrantarelli) March 7, 2024
🇷🇺Project 636.3 Improved Kilo-class SSK 'Ufa'
/A brief tour/
📹Tg.-ch. "SolovievLive" (📅Probably March) pic.twitter.com/RfqcTe824w
Подморница Кило “Project 636.3”
Једно од руских ударних борбених система на источном Медитерану јесте унапређена дизел-електирнчна подморница класе Кило “Project 636.3. Ради се о подморници која се доказала у борбеним условима посебно у Медитерану.
Подморнице су побољшана верзија пројекта 636 („Варшавјанка“), врсте брода које је Русија градила од средине 1990-их и извозила у Кину, Алжир и Вијетнам. Све подморнице су изграђене у Адмиралитетском бродоградилишту у Санкт Петербургу.
Пројекат 636 представља унапређену верзију подморнице класе Кило. Дизел-електрична подморница пројекта 636. припадају трећој генерацији подморница. На Западу их због ниске акустичне емисије називају “Black hole” црна рупа. Ове подмoрнице имају седмокраки проплер са фиксим крацима.
Суштина непарног броја крака лежи у томе што је непаран број идеална за елиминацију буке.
Аутономија подморнице је 45 дана, посаду чине 52 човека.
Оперативна дубина роњења је 240, а максимална 300 метара. Подморнице имају два дизел генератора јачине 1.000 кW, и два електро мотора јачине 5.100кW.
Осим страндардних торпеда калибра 533мм, као и новијих УСЕТ-80.
Ради се о торпеду на електрични погон са активно-пасивним акустичким навођењем домета 20 км и брзине максималне 40 чворова и УГСТ торпеда са реактивним погоном (мешавина водоник-амонијум перхлорат) и водомлазним пропулзором, као и суперкавитацијским топредом ВА-111 Шквал.
Дуге су 73 метра и широке десет метара и могу да раде до 300 метара дубине. Има максималну брзину од 20 чворова и може да ради аутономно 45 дана и на удаљеностима до 7500 наутичких миља. Има посаду од 52 човека и опремљен је са шест торпедних комора, минама и крстарећим ракетама Калибр 3М-54 за противбродска и дејства брзине 2,9 маха, домета 440 до 660 километара са активним радарским самонавођењем и верзија за копнене циљеве 3М-14 брзине 0,9 маха, бојевом главом од 450 килогрма и дометом од 1.500 до 2.500 километара.
Port of Tartus🇸🇾
— Massimo Frantarelli (@MrFrantarelli) March 6, 2024
-Project 21631 Buyan-M Class missile corvette 'Orekhovo-Zuevo';
-Project 636.3 Improved Kilo-class SSK 'Ufa';
-Oiler Kama;
📹Tg.-ch. "SolovievLive" (📅March 1/3/4?) pic.twitter.com/ng1Ea3igOV
Ракетна корвета Project 21631 Бујан М
Реч је о вишенаменским артиљеријско – ракетним бродовима депласмана од 949 тона. Руска ратна морнарица има тренутно 9 оваквих оперативних бродова у Каспијској флотили и Црноморској флоти
Бродови су изграђени у Зеленодољском бродоградилишту.
Димензије брода: , дужина 74,1 м, ширина 11 м, газ 2,6 м,
Стандардни депласман је 949 тона
Посада броји 180 чланова.
Наоружање чини 8 стратешких крстарећих ракета „Калибр-НК“ са дометом од 2000 км до 2600 км.
Уместо крстарећих ракета брод може бити опрељен са 16 надзвучних ракета „3М55 Оникс“ које чији је највећи домет у руској верзији до 500 км и реч је о противбродским ракетама.
Један једноцевни топ „А-190“ калибра 100 мм.
Један двоструки шестоцевни топа „АК-630М2 Дует“ за блиску ПВО брода, два лансера „3М47-01 Гибка-Р“.
Сваки лансер има од 4 – 6 ракета за блиску ПВО брода типа „9К338 Игла-С“.
Port of Tartus 🇸🇾
— Massimo Frantarelli (@MrFrantarelli) March 7, 2024
The Bastion mobile coastal missile system with Oniks anti-ship cruise missile is designed to engage target surface fighting ships and auxiliaries vessels both single and belonging to Task Forces.
📹Tg.-ch. "SolovievLive" (📅Probably March) pic.twitter.com/Xd3BBXNQpR
П-800 Оникс/Бастион
Ради о противбродској крстарећој ракети средњег домета, конструисана за употребу са мобилних копнених лансера обалске одбране за брорбу против америчких носача авиона, јачих Ударних поморских група и самосталног деловања крстарица, разарача, ракетних фрегата у условима јаког електорнског ометања и употребе крстарећих и противбродских пројектила.
Ракете типа П-800 Оникс осим за противбродску борбу може се користити и за нападне на копнене циљеве .
Овај противбродски и ракетни систем се сматра „сијајућом звездом“ производа руске наменске индустрије. Произвођач је НПО Машиностројенија, који се серијски производи у Индији од 2018. године, а наводно је овај пројектил купила и Кина.
Крстарећа ракета П-800, Јакхонт, 3К-55/3М-55 по НАТО номеклатури СС-Н-26 Стробиле је фамилија надзвучних крстарећих ракета .
Развој ове ракете започео је далеке 1981. под руковођењем генералног конструктора Владимир Челомеј, кога је наследио Херберт Јефремов. Први нацрти су завршени 1982. Оба конструктора су имали замисао да нова противбродска ракета треба бити универзална која ће се моћи употреби не само са бродских него и са, подводних, копнених и ваздушних лансера. То значи и из подморница -торпедних цеви калибра 650 мм. Идеја је била да нова ракета замени фамилију руских противбродских крстарећих ракета П-700 Гранит, П-500, П-1000, П-120, П-270.
Као што смо навели ракета може да се лансира са површинских и подводних пловила, копнених лансера и из ваздуха. Ракета П-800 Оникс је дефинисана као надзвучна ракета, отпорна на електронско ометање и мање рањива на савремене системе ПВО. Ракета приликом лансирања има тежину 3 тоне и млазни-пулзиони мотор на течно гориво који омогућава брзину ракете од 2,0 до 2,5 маха. Касније су уселдили пројектили на чврсто гориво.
П-800 Оникс лети на циљ на високој надморској висини, а затим се у закључној путањи лета спушта испод хоризонта. Даљина на којој се може ракета почиње спуштати је могуће програмирати пред само лансирање и с тим одредити домет који може бити од 105 до 257,7 км, а према некима и 300 км. Све верзије ове ракете користе радарски висиномер КТРВ- Детал К-313, који делује на надомрским висинама од 1 до 5.000м
Систем за управљање ракетом направио је Централни истраживачки институт Гаринт -Електрон, који се сматра за један од најсофистициранијих дигиталних модела, које су Руси развили до сад. Произвођач наводи да има монопулзни претраживач, који може да ради у активном и пасивном моду. У активном делује на широком фреквенцијском подручју и прати промене модулације у широком спектру. Деловање претраживача треба да буде отпорно на ометање ра различитим ометачима и мамцима. Претраживач може да обухвати и истовремено да прати до седам циљева на морским површинама. Од остале опреме пројектили типа П-800 Оникс, Јакхонт имају инерцијални систем, радио висиномер, компјутерски систем за навођења и глава за самонавођење која омогућава откривање површинских циљева на даљинама већим од 50 км.Домет Оникса у верзијама море копно је 300 км, а копно море 600- 800 км
Лет над морем 14.000-15.000 м, на ниској висини 10-15 м, минимални лет после лансирања са копна 120 м, у последњој фази лета 5-15 м.
Брзина лета ракете на висини од 15 км 750 м/с односно 2,6 Маха, а на ниским висинама 2,0 Маха.
Дужина ракете: противбродска и копнена 8 м, верзија за лансирање са ваздухоплова 6,1 м;
Дужина транспортног лансера ТПК 8,9 м, размах крила 1,7 м
Маса пројектила: бродска и копнена 2.500 кг, ваздухопловна 3.000, маса у транспортном контејнеру ТПК-3900 кг,
Бојева глава: пробојна масе 200-250 кг,
Спремност система за лансирање минимално 4 минута, Гаранција ракете 7 година.
Ракета је направљена према нормалној аеродинамичкој конфигурацији. Стартни ракетни мотор на чврсто гориво (ракетный двигатель твёрдого топлива, РДТТ) налази се у комори за сагоревање праволинијског ваздушно-реактивног мотора (прямоточный воздушно-реактивный двигатель, ПВРД, енгл. Рамјет); на крају почетне фазе рада, одваја потиском ваздушне струје. Ракета Оникс није коришћена у борбеним условима против бродова, али на основу искустава морнарице, хиперсонична брзина отежава да се обори противничким противавионским пројектилима. Велика брзина (2,5 Мацх), варијабилни профил лета, савремена електроника отпорна на ометање и домет 120-300 км (у зависности од профила лета), давали су пројектилу врло велике шансе да пробије штит америчког одбрамбеног система АЕГИС. Руска војно-индустријска корпорација ”НПО машиностроение” надоградила је крстарећу ракету Оникс-М (лансирање са мора) тако да има максимални домет до 800 км.
Дужина ракете: Бродска варијанта 8 м; Ваздухопловна варијанта 6,1 м;
Пречник ракете 0,67 м;
Распон крила 1,7 м;
Дужина транспортно-лансирног контејнера (транспортно-пусковой контейнер, ТПС) 8,9 м;
Пречник ТПС 0,72 м;
Маса ракете: Стартна — 3000 кг; Са ТПС — 3900 кг;
Максимална брзина: 884 м/с (3182 км/х, 2,6 Мацх);
Површинска брзина: 2448 км/х – 2 Мацх)
Мотор: Стартни— фаза покретања и убрзања на чврсто гориво; Главни погонски (крстарећи) — ПВРД масе 200 кг, потиска 4 т;
Гориво — керозин Т-6;
Домет: П-800 «Оникс» до 600 км;
Висина лета: На крстарењу — до 14.000 м; На циљу — 10-15 м;
Систем управљања: Током крстарења — инерциона + радиовисиномер. На циљу — за све временске услове монопулсна активно-пасивна РЛГСН, са ППРЧ.
Russian Defence Minister Sergei #Shoigu visited the Russian airbase in #Hmeimim on Tuesday and inspected navy drills in the Mediterranean Sea.#Syria #Russia #MilitaryDrills pic.twitter.com/2T4z8TCgXV
— Ruptly (@Ruptly) February 16, 2022
Брзи патролни чамац Раптор
Русија је почетком 2010 године од Шведске купила неколико брзих патролних чамаца ЦБ 90 од којих је касније настала класа Раптор. За сад није познато да ли је Русија купила лиценцу за ове брзе патролне чамце или су то радили на своју руку. Ова пловила по први пут у јавности у наоружању руске морнарице виђени су луци Тартус 2015. године. Прво пловило поринуто је било 2013. године.
Брзи патролни чамци класе Раптор су пројектовани и израђени у бородоградилишту Пела у Санкт Петербургу. Овај брод добио је руску ознаку Пројект 03160, док по НАТО класификацији носи ознаку Раптор. ови брзи чамци намењени су за широки спектар задатака од патролирања, потраге и спасавања, до извођења мањих десаната на обалу, као и пребацивање диверзантских једница, и саботажу. Овим брзим патролним чамцима може да се превезе до 20 поморских диверзаната и припадника морнаричке пешадије.
Борбене могућности овог брзог патролног чамца демонстриране су биле септембра 2013. До 2015. године Русија је набавила прву серију од осам патролних чамаца, од којих су четири постала оперативна 2014. године, а преостала четири су испоручена до краја 2015. Сви су распоређени у састав Црноморске флоте и распоређени су на Криму, а део је ангажован и у Сирији у луци Латакија. Ове чамце добила је и Каспијска флотила.
Новембра 2020. руска морнарица нарућила је чак 17 додтаних пловила. Посаде брзог патролог чамца Раптор прошле су вишестепену обуку у Заједничком центру за обуку Ратне морнарице Русије у Санкт Петербургу.
Државни пријемни одбор потписао је акт о пријему патролног чамца у марту 2015, а чамац је ушао у састав Црноморске флоте Руске морнарице у августу. 2015.
Тактичко технички подаци брзог патролног чамца пројекта 03160
Патролни чамац Пројекта 03160 има два члана посаде и 22 припадника морнаричке пешадије или припадника морнаричког елемнта СПЕЦНАЗ
Димензије: дужина 17м, ширина 4м, висина 3,5м и газ од 0,9м.
Погон: У ове брзе патролне чамце уграђен је дизел мотор јачине 2.000 КС
Максимална брзина је 50 чворова
Радијус кретања 100 наутичких миља (160 км) од места базирања
Пловило има посебну кабину за смештај поморских диверзаната, ронилаца, спасилачких тимова, која се прилагођава у зависности од намене. Чамац је опремљен са модерним навигационим системима, комуникационим уређајима, радарима и радио уређајима.
Иначе чамци Пројекта 03160 имају на корито од стаклопластике имају постављену додоатну оклопну заштиту у виду плоча, које су постављене на труп пловила и обезбеђују ниво 5 и 5А заштите од метака.. Прозори на кабини су од непробојног стакла дебљине 39 мм и нуде балистичку заштиту за путнике од аутоматског оружја.
Наоружање
Чамац је опремљен даљински управљаном борбеном станицом станицом која има уграђен мотраљез КПВТ калибра 14,5 мм. Даљински управљива борбена станица је жиростаблисана у две осе и има електро-оптички осматрачки модул, који циљеве на води октрива на даљинама до 3.000 м
На крми су постављена два носача за ношење митраљеза 6П41 Печенег калибра 7,62 мм домета 1.500 метара и брзину ватре између 600 и 800 метака у минути.
Чамац је се може користити у приобалним водама, ушћима река и мореузима и дању и ноћу.. али и у сложеним метеоролошким условима.