POD LUPOM KRSTAREĆA RAKETA STORM SHADOW: “OLUJNA SENKA” ILI BRITANSKO-UKRAJINSKI ADUT ZA NAPAD NA PODMOSKOVLJE

Domet britanskih krstarećih raketa na ukrajinskim letećim platformama SU-24M i MR biti čak do Podomoskovlja, ako se rakete budu lansirale sa same granice

Novi premijer Velike Britanije Keir Starmer na samitu NATO pakta u Vašingtonu dao je balogoslov da Ukrajina sa krstarećim raketama Storm Šedou može da gađa vojne ciljeve u dubini ruske tetritoriji.

Ne na prostoru koji sada drži ruska vojska na istoku Ukrajine, ili na Krimu koji je pod konstantnim udarima, nego u dubini ruske teritorije unutar starih granica Ruske Federacije. Pre svega i isključivo na vojne ciljeve u dubini ruske teritorije.

S obzirom na domet to će značiti da će domet britanskih krstarećih raketa na ukrajinskim letećim platformama SU-24M i MR biti čak do Podomoskovlja, ako se rakete budu lansirale sa same granice.

Na stranicama TV front dosta je bilo reči o krstarećoj raketi Storm Šedou ili u prevodu “Olujna senka” koja je svoju borbenu primenu imala u operaciji Telik, agresija na Irak 2003, a borbeno je upotrebljena protiv vojske ubijenog Muamera el Gadafija.

Kao što su britanski Tornado dok su još leteli pod krilima imali dve krstareće rakete “Storm Šedou” isti princip primenjen je i na ukrajinskim Su-24M samo je korištena kombinacija dve krstareće rakete prve Storm Šedou i njenoh francuskog derivata SCALP AG. Obično lansiranje rakete sa aviona se vrši sa granice krajnjeg dometa nekih 240 km.

Storm Šedou je od svog samog početka bio projektovan za nošenje sa borbenog aviona. Inspiracija za ovu krstareću raketu je nađena u projetilu KEPD 350 “Apache” koji je bio namenjen za uništavanje poletno-skletnih staza. Početni ugoovr za razvoj projektila dobila je kompanija Matra BAE Dynamics 1997. godine. U međuvremenu Matra BAE Dynamics postala sastavni deo kompanije MBDA. Prvo uspešno lansiranje projektila izvedeno je krajem decembra 2000. godine sa aviona Mirage 2000N, prva borbena upotreba sa britanskog jurišnika Tornado noć 21. na 22. mart 2003. Krstareća raketa Storm Šedou dugačka je 5,1 m, prečnik tela je 1,66 m. Raketa ima sklopiva krila, koja se posle lansiranja i odvajanja od letelice otvaraju krila prečnika 3 m. Zvanični podatak kaže da je masa lansiranja 1.300 kg.

Pogonski deo ovoe krstareće rakete je turbomlazni motor Turbomeca Microturbo TRI 60-30 potiska 5,4 kN. Početna brzina krstareće rakete je 1.000 km/h. Zvanični podaci koje daje kompanija MBDA navodi da je maksimalni domet krstareće rakete 250 km, prema drugima 270 km, a postoji i verzija sa 500 km. Rane verzije ove krstareće rakete mogle su da gađaju ciljeve na udaljenosti čak od 320 km.

Posle lansiranja krstareća raketa prati konfiguraciju terena i leti na visinama od 30 do 40 m. Storm Šedou ia povećane rezervoare za gorivo što je povećalo domet prema nekim tvrdnjama dometa 1.000 km.

Kao što smo i spomenuli Storm Šedou je prvi put borbeno primenjen u operaciji Telik, napad na Irak. Tada je ta krstareća raketa bila prilagođena da se montira na letelicu prvo borbeni avion jurišnik Tornado, a kasnije i Jurofajter. U operaciji Telik ukupno je lansirano 27 projektila. Storm Šedou u napadu na Irak i na Libiju korišteni su protiv dobro branjenih ciljeva kao što su komandni centri, komandni bunkeri što je bilo velika opasnost za posade borbenih aviona. U napadu prikazana je velika preciznost i velika razorna moć bojeve glave.

Krstareća raketa Storm Šedou namenjena je za upotrebu u svim vremenskim uslovima . Projektanti su navodili da je velika pažnja bila posvećena niskoj radarskoj uočljivosti, takozvani “stelt karakteristike” i smanjen IC odraz. Sam usisnik za vazduh za turbomlazni motor je napravljen tako da sprečava upijanje radarskih snopova do lopatica kompresora motora.

Storm Šedou ima nekoliko sistema navođenja. Na centralnom delu putanje let se obavlja uz pomoć GPS satelitskog sistema navigacije i TRN (Terrain referenced Navigation)– navigacija za praćenje konfiguracije terena nad kojim leti raketa. U završnoj putanji leta se koristi hlađena termovizijska kamera koja obezbeđuje sliku oštiren obične televizije i određene mogućnosti da raketa vidi i kroz dim.

Termovizija, obezbeđuje dovoljno podataka za grubu procenu udaljenosti projektila u odnosu na cilj i omogućava visoku preciznost napada i pogađanje tačno određene tačke na cilju.

Storm Šedou nastao je u okviru projekta CASOM (Conventionally Armed Stand-Off Missile) u prevodu – krstareći projektil velikog dometa sa klasičnom bojevom glavom, koji je nastao sredinom 1990-tih godina 20 veka preciznije razvijan u periodu od 1996-2002. godine. Zamisao za stvaranje ovog projektila bila je uništavanje dobro branjenih ciljeva na velikim udaljenostima pre nego što avioni nosači dođu u domet protivničke PVO. Smatra se da je pouzdanost projektila skoro 95 posto što je borbeno potvrđeno u Ukrajinu koja ima više stotina projektila, koje je isporučila Velika Britanija. Ono što je zanimljivo jeste podatak da ovi projektili imaju radni vek od 25 godina koliko mogu da ostanu u hermetički zapakovanim kontejnerima bez ikakvog održavanja, a ispod krila mogu da provedu čak 40 letnih sati podvesenih ispod krila borbenog aviona.

Planiranje borbene misije je centralizovano za Storm Šedou u centralnom pogonu u Norhvudu. Za svaku raketu postoji PCMCIA kartica koja se koristi u lap topovima namenjeno programiranju i testiranju raketa . Sisitem za planiranje zadataka može da koristi podatke od različitih izvora kao što su komercijalni ili vojni satelitski snimci , komercijalne digitalne fotografije fotokarte i slike i video snimci koji šalju izviđačke bespilotne letelice i dronovi-kvadrikopteri. Svi ti podaci se dopunjuju sa poznatim geografskim podacima o reljefu, da li postoje planine ili ravnice, pustinja ili guste šume . Na osnovu svih ovih podataka podaci i o cilju i ruti leta ubacuju se u sistem za kontrolu leta rakete i izračunavaju parametri potrebni za let rakete do cilja. Svi podaci se ubacuju u sistem za kontrolu leta projektila i borbeni sistem letelice-nosača rakete.

The UK pledges that Ukraine may use its weapons to strike all legitimate military targets in Russia, in accordance with the laws of war.@POTUS is out of step with our allies when he doesn’t need to be. Let Ukraine defend itself properly. #LetUkraineStrikeBack! https://t.co/Yc0fSLA0Cp

— Doug Klain (@DougKlain) July 10, 2024

Zadatak počinje od finalne faze, a to je određivanje cilja i načina na koji želi da se uništi, zatim se unose podaci o mogućim smetnjama kao što je oblik projektila nad kojim će leteti, jačina PVO i koncentracija, ali i udaljenost cilja od moguće tačke lansiranja. Svi ti podaci određuju da li će projektil posle lansiranja da leti na veoma maloj visni ili će ponirati, nadomak od cilja.

Modifikovani Storm Šedou

Kao što smo napomenuli posle iskustva iz borbene primene nad Irakom usledila je modfikacija rakete Storm Šedou. Sve rakete dobile su data link koji ima zadatak preko koga se slika sa leta rakete prenosi direknto u operativni centar. Cilj data linka je pogađanje pokretnih ciljeva. Druga modifikacija je vrsta goriva. Koristi se kerozin umesto visokoenergetskog goriva, sa čime je domet povećan za 20 posto.

Bojeva glava

Storm Šedou je opremljen tandem bojevom glavom Royal Ordnance BROACH koja je uspešno testirana i na krstarećim raketama  CALCM. Bojeva glava BROACH sastoji se od probojnog naboja  koji je postavljen odmah iza termovizije. Postavljena što bliže vrhu projektila . Iza nje je klasično-razorna bojeva glava koja zauzima centralni deo projektila . Prva bojeva glava ima najveći prečnik  koja omogućava telo projektila. Druga glava je znatno uža od tela  projektila kako bi se povećala efikasnost prodora i maksimalizacije efikasnosti eksplozije bojeve glave unutar njega. Prilikom napada na cilj prva bojeva glava eksplodira u nesposrednoj blizini cilja, trenutak pre udara u cilj. Glavnina kumulativnog mlaza koja eksplodira  buši rupu u zidu, a sekundarna eksplozija uklanja zemlju. Penetracijska bojeva glava koja se ne aktivira prilikom prve eksplozije  prolazi kroz otvoreni prostor unutar komandnog mesta i eksplodira u unutrašnjosti cilja. Bojeva glava BROACH bez problema probija armirani beton deljine 3,5 m. Na probnim ispitivanjima rakete pokazalo se da posle probijanja zida bunkera penetracijska bojeva glava ulazi u unutrašnjost objekta brzinom čak od 122 m/s.

Opitovanja i testiranja su pokazala da je Storm Šedou znatno manje osetljiv pri delovanju u odnosu na ugao i brzinu pogotka u odnosu na obične kinetičke penetrature.

Proizvođač tvrdi da bojeva glava BROACH može da uspešno probije zid od armiranog betona  debljine 1 metar pri brzini udadar od samo 0,3 maha i uglu udara od samo 30 stepeni. BROACH je uspešno prošao sva testiranja izdržljivosti na eksploziju i vatru. „Nije se aktivirala ni kada je vatra potpuno uništila ostatak projektila ni kad je bila pogođena direktno metkom 5,56, 7,62 i 9 mm.

Neke procene govore da Velika Britanija raspolaže sa 900 raketa i ujedno je najveći korisnik, iza njih je Francuska 500 raketa, Italija 200, Grčka 56 i oko 100 Ujedinjeni Arpaski Emirati koji su poznati kao Black Saheen.

Poslednji u nizu korisnik je Ukrajina, kojoj je isporučeno više stotina projektila iz arsenala Velike Britanije i Francuske, a čak je i Italija najavila svoju donaciju ovih raketa.

Nosači krstareće rakete Storm Šedou osim Jurofajtera danas je sovjetski jurišnik SU-24M koji je modifikovan i prilagođen za lansiranje ovog projektila sa kojim se napada sve više ruske vojne instalacije na Krimu.