ПОД ЛУПОМ КРСТАРЕЋА РАКЕТА STORM SHADOW: “ОЛУЈНА СЕНКА” ИЛИ БРИТАНСКО-УКРАЈИНСКИ АДУТ ЗА НАПАД НА ПОДМОСКОВЉЕ

Домет британских крстарећих ракета на украјинским летећим платформама СУ-24М и МР бити чак до Подомосковља, ако се ракете буду лансирале са саме границе

Нови премијер Велике Британије Кеир Стармер на самиту НАТО пакта у Вашингтону дао је балогослов да Украјина са крстарећим ракетама Сторм Шедоу може да гађа војне циљеве у дубини руске тетриторији.

Не на простору који сада држи руска војска на истоку Украјине, или на Криму који је под константним ударима, него у дубини руске територије унутар старих граница Руске Федерације. Пре свега и искључиво на војне циљеве у дубини руске територије.

С обзиром на домет то ће значити да ће домет британских крстарећих ракета на украјинским летећим платформама СУ-24М и МР бити чак до Подомосковља, ако се ракете буду лансирале са саме границе.

На страницама ТВ фронт доста је било речи о крстарећој ракети Сторм Шедоу или у преводу “Олујна сенка” која је своју борбену примену имала у операцији Телик, агресија на Ирак 2003, а борбено је употребљена против војске убијеног Муамера ел Гадафија.

Као што су британски Торнадо док су још летели под крилима имали две крстареће ракете “Сторм Шедоу” исти принцип примењен је и на украјинским Су-24М само је кориштена комбинација две крстареће ракете прве Сторм Шедоу и њенох француског деривата СЦАЛП АГ. Обично лансирање ракете са авиона се врши са границе крајњег домета неких 240 км.

Сторм Шедоу је од свог самог почетка био пројектован за ношење са борбеног авиона. Инспирација за ову крстарећу ракету је нађена у пројетилу KEPD 350 “Apache” који је био намењен за уништавање полетно-склетних стаза. Почетни угоовр за развој пројектила добила је компанија Matra BAE Dynamics 1997. године. У међувремену Matra BAE Dynamics постала саставни део компаније MBDA. Прво успешно лансирање пројектила изведено је крајем децембра 2000. године са авиона Мirage 2000N, прва борбена употреба са британског јуришника Tornado ноћ 21. на 22. март 2003. Крстарећа ракета Сторм Шедоу дугачка је 5,1 м, пречник тела је 1,66 м. Ракета има склопива крила, која се после лансирања и одвајања од летелице отварају крила пречника 3 м. Званични податак каже да је маса лансирања 1.300 кг.

Погонски део овое крстареће ракете је турбомлазни мотор Turbomeca Microturbo TRI 60-30 потиска 5,4 kN. Почетна брзина крстареће ракете је 1.000 км/х. Званични подаци које даје компанија МBDA наводи да је максимални домет крстареће ракете 250 км, према другима 270 км, а постоји и верзија са 500 км. Ране верзије ове крстареће ракете могле су да гађају циљеве на удаљености чак од 320 км.

После лансирања крстарећа ракета прати конфигурацију терена и лети на висинама од 30 до 40 м. Сторм Шедоу иа повећане резервоаре за гориво што је повећало домет према неким тврдњама домета 1.000 км.

Као што смо и споменули Сторм Шедоу је први пут борбено примењен у операцији Телик, напад на Ирак. Тада је та крстарећа ракета била прилагођена да се монтира на летелицу прво борбени авион јуришник Торнадо, а касније и Јурофајтер. У операцији Телик укупно је лансирано 27 пројектила. Сторм Шедоу у нападу на Ирак и на Либију кориштени су против добро брањених циљева као што су командни центри, командни бункери што је било велика опасност за посаде борбених авиона. У нападу приказана је велика прецизност и велика разорна моћ бојеве главе.

Крстарећа ракета Сторм Шедоу намењена је за употребу у свим временским условима . Пројектанти су наводили да је велика пажња била посвећена ниској радарској уочљивости, такозвани “стелт карактеристике” и смањен ИЦ одраз. Сам усисник за ваздух за турбомлазни мотор је направљен тако да спречава упијање радарских снопова до лопатица компресора мотора.

Сторм Шедоу има неколико система навођења. На централном делу путање лет се обавља уз помоћ ГПС сателитског система навигације и TRN (Terrain referenced Navigation)– навигација за праћење конфигурације терена над којим лети ракета. У завршној путањи лета се користи хлађена термовизијска камера која обезбеђује слику оштирен обичне телевизије и одређене могућности да ракета види и кроз дим.

Термовизија, обезбеђује довољно података за грубу процену удаљености пројектила у односу на циљ и омогућава високу прецизност напада и погађање тачно одређене тачке на циљу.

Сторм Шедоу настао је у оквиру пројекта CASOM (Conventionally Armed Stand-Off Missile) у преводу – крстарећи пројектил великог домета са класичном бојевом главом, који је настао средином 1990-тих година 20 века прецизније развијан у периоду од 1996-2002. године. Замисао за стварање овог пројектила била је уништавање добро брањених циљева на великим удаљеностима пре него што авиони носачи дођу у домет противничке ПВО. Сматра се да је поузданост пројектила скоро 95 посто што је борбено потврђено у Украјину која има више стотина пројектила, које је испоручила Велика Британија. Оно што је занимљиво јесте податак да ови пројектили имају радни век од 25 година колико могу да остану у херметички запакованим контејнерима без икаквог одржавања, а испод крила могу да проведу чак 40 летних сати подвесених испод крила борбеног авиона.

Планирање борбене мисије је централизовано за Сторм Шедоу у централном погону у Норхвуду. За сваку ракету постоји PCMCIA картица која се користи у лап топовима намењено програмирању и тестирању ракета . Сиситем за планирање задатака може да користи податке од различитих извора као што су комерцијални или војни сателитски снимци , комерцијалне дигиталне фотографије фотокарте и слике и видео снимци који шаљу извиђачке беспилотне летелице и дронови-квадрикоптери. Сви ти подаци се допуњују са познатим географским подацима о рељефу, да ли постоје планине или равнице, пустиња или густе шуме . На основу свих ових података подаци и о циљу и рути лета убацују се у систем за контролу лета ракете и израчунавају параметри потребни за лет ракете до циља. Сви подаци се убацују у систем за контролу лета пројектила и борбени систем летелице-носача ракете.

The UK pledges that Ukraine may use its weapons to strike all legitimate military targets in Russia, in accordance with the laws of war.@POTUS is out of step with our allies when he doesn’t need to be. Let Ukraine defend itself properly. #LetUkraineStrikeBack! https://t.co/Yc0fSLA0Cp

— Doug Klain (@DougKlain) July 10, 2024

Задатак почиње од финалне фазе, а то је одређивање циља и начина на који жели да се уништи, затим се уносе подаци о могућим сметњама као што је облик пројектила над којим ће летети, јачина ПВО и концентрација, али и удаљеност циља од могуће тачке лансирања. Сви ти подаци одређују да ли ће пројектил после лансирања да лети на веома малој висни или ће понирати, надомак од циља.

Модификовани Сторм Шедоу

Као што смо напоменули после искуства из борбене примене над Ираком уследила је модфикација ракете Сторм Шедоу. Све ракете добиле су дата линк који има задатак преко кога се слика са лета ракете преноси дирекнто у оперативни центар. Циљ дата линка је погађање покретних циљева. Друга модификација је врста горива. Користи се керозин уместо високоенергетског горива, са чиме је домет повећан за 20 посто.

Бојева глава

Сторм Шедоу је опремљен тандем бојевом главом Royal Ordnance BROACH која је успешно тестирана и на крстарећим ракетама  CALCM. Бојева глава BROACH састоји се од пробојног набоја  који је постављен одмах иза термовизије. Постављена што ближе врху пројектила . Иза ње је класично-разорна бојева глава која заузима централни део пројектила . Прва бојева глава има највећи пречник  која омогућава тело пројектила. Друга глава је знатно ужа од тела  пројектила како би се повећала ефикасност продора и максимализације ефикасности експлозије бојеве главе унутар њега. Приликом напада на циљ прва бојева глава експлодира у неспосредној близини циља, тренутак пре удара у циљ. Главнина кумулативног млаза која експлодира  буши рупу у зиду, а секундарна експлозија уклања земљу. Пенетрацијска бојева глава која се не активира приликом прве експлозије  пролази кроз отворени простор унутар командног места и експлодира у унутрашњости циља. Бојева глава BROACH без проблема пробија армирани бетон дељине 3,5 м. На пробним испитивањима ракете показало се да после пробијања зида бункера пенетрацијска бојева глава улази у унутрашњост објекта брзином чак од 122 м/с.

Опитовања и тестирања су показала да је Сторм Шедоу знатно мање осетљив при деловању у односу на угао и брзину поготка у односу на обичне кинетичке пенетратуре.

Произвођач тврди да бојева глава BROACH може да успешно пробије зид од армираног бетона  дебљине 1 метар при брзини удадар од само 0,3 маха и углу удара од само 30 степени. BROACH је успешно прошао сва тестирања издржљивости на експлозију и ватру. „Није се активирала ни када је ватра потпуно уништила остатак пројектила ни кад је била погођена директно метком 5,56, 7,62 и 9 мм.

Неке процене говоре да Велика Британија располаже са 900 ракета и уједно је највећи корисник, иза њих је Француска 500 ракета, Италија 200, Грчка 56 и око 100 Уједињени Арпаски Емирати који су познати као Black Saheen.

Последњи у низу корисник је Украјина, којој је испоручено више стотина пројектила из арсенала Велике Британије и Француске, а чак је и Италија најавила своју донацију ових ракета.

Носачи крстареће ракете Сторм Шедоу осим Јурофајтера данас је совјетски јуришник СУ-24М који је модификован и прилагођен за лансирање овог пројектила са којим се напада све више руске војне инсталације на Криму.