OTKRIVAMO KOJI MODEL F-16 DOBIJA UKRAJINSKO RATNO VAZDUHOPLOVOSTVO ZA OKRAŠJ SA RUSKIM SU-30 I SU-35

Holandija i Danska su prve države iz čuvene “Koalcije F-16” koje će svoje borbene avione uz blagoslov Vašingtona dati Ukrajini. To je obelodanjeno juče tokom susreta ukrajinskog predsednika Zelenskog sa holandskim i danskim premijerom.

Radi se o cifri od ukupno 71 avion tipa F-16 i JAS-39 Gripen, koji su u različitom operativnom stanju.

Na ovim stranama prikazaćemo malo detaljnije kakve brobene avione dobija Ukrajina.

Holandski i Danski borbeni avioni tipa F-16 u verzijama F-16AM i F-16BM koji su modernizovani u okviru projekta Mid Life Update u prevodu bi značilo modernizacija lovca F-16 na sredini njegovog životnog veka. Progam je zvanično pokrenut 3. maja 1991 i u tom programu je pet učesnika Belgija, Danska, Holandija i Norveška, sa kojim bi se modernizovali lovački avioni F-16A/B. Evropski projekat je predviđao modernizaciju 301 F-16A/B blok 10 i 15. Modernizacija se odnosila na 48 belgijskih, 61 danski, 136 holandskih i 56 norveških lovaca F-16.

Glavni cilj projekta bio je poboljšati borbene mogućnosti aviona F-16A/B u svim uslovima i produžitit njihov životni vek. Nosilac projekta bio je Lokid Martin koji je dobio ugovor za isporuku 301 kompleta modernizacije. Isporuka projekta počela je 1996 i trajao je do 1999. godine.

Ova modernizacija je za kompaniju Lokid Martin bio je veoma važan posao, jer je očuvao proiozvodnju aviona F-16 sve do prve polovine 21. veka.

Ratna vazduhoplovstva četiri države sa ovom modernizaciju prema programu MLU omogućio je da se modernizvani avioni F-16A/B i A/M porede sa avionima verzije F-16C/D blok 50. Avioni F-16 su modernizovani da izvede vazdušne napade izvan vizuelnog dometa i da mogu da upotrebljavaju laserski vođena oružja bombe familije payeway, laserski vođene bombe, rakete vazduh-vazduh, vazduh zemlja, let u noćnim uslovima i na malim visinama.

Projekat modernizacije F-16 po modelu MLU obuhvatio je pet područja:

1. Ugradnja Modular Mission Computer ili modularnog računara za borbene misije koji ima povećanu memoriju i brzinu delovanja. Ovaj sistem razvila je kompanijaTexas Instruments. Ovaj računar zasnovan je na tehnologiji primenjenoj na razvoju lovca 5. generacije F-22A. Ovasj računar omogućava velike mogućnosti dalje modernizacije primenjeno 2005. Ovaj računar zameniće tri postojeća sistema uz povećanje veličine memorije i brzine rada. Računar omogućava programiranje svake misije za letelice. Računar je ujedinio tri elektornske komponente aviona u jedno, Zamenjen je HUD, računar za kontrolu vatre i upravljačko centralni računar aviona.
2. Vestinghausov radar APG-66 je poboljšan na verziju Northop Grumman APG-66 (V2), na kome je operativni domet radara povećan za 25 posto. Takođe radar će omogućiti ceo niz dodatnih funkcija i zadataka. Povećan je broj radnih modova vazduh-zemlja, poboljšane su mogućnosti napada na ciljeve na zemlji. Radar deluje u H frekventnom području i skenira prostor u zoni 120 stepeni po azimutu i elevaciji. Ugradnjom novog radara osim povećanja mogućnosti od 25 odsto u dometu, 40 posto je povećana pouzdanost rada i 16 posto smanjena ukupna težina. U modu traženja i praćenja ciljeva uključeno je praćenje tokom skeniranja. Soposobnost višestrukog nišanjenja omogućava praćenje do 10 ciljeva, dva PVO, praćenje borbe i delovanje van vizuelnog dometa.
3. Poboljšanje avionike uključuje digitalni sistem za praćenje konture terena/izbegavanje prepreka, GPS navigacioni sistem, bolji mod za prenos podataka prilikom napada na zemaljske ciljeve i mikrotalasni sistem za sletanje.
4. Poboljšanja u kabini aviona uključuju višenamenske pokazivače na instrumentima tabli aviona HDD, mogućnost noćnog gledanja sa naočarima (NVG Night Vision Goggle), poboljšani sistem za upravljanje sistemom za elektronsko ratovanje (EW Electronic Warfare), poboljšan sistem HOTAS (Hands on Throttlle and Stick) ruke na ručici za gas i upravljačkoj palici, koji je preuzet sa lovca F-16C. Sistem omogućava da pilot svo vreme leta ima ruke na upravljačkoj dugmadi svih najvažnijih funkcija letelice. Tako upravljačka palica uključuje upravljanje sa oružjem, upravljanje sa višenamenskim pokazivačima, vođenje različitih samozaštitnih protivmera letelice, upravljanje autopilotom, upravljanje sa podacima o cilju. Na ručici za gas su i prekidači za komunikacije kontrola za ciljeve na zemlji, prekidač za aktiviranje topa, raketa, kontrola kusra, kočnice i brzine. Poboljšan širokougaoni elektrooptički zaslon u visini pilotovih očiju, HUD (Head Up Display), poboljšani identifikacijski isistem svoj-tuđi (AIFF -Advance Indetifications Friend Foe) i HMS (Helment Mounted Display)označivač cilja na viziru pilotove kacige, što je olakšalo rad pilota i kontrolu komponenti aviona i situaciji oko njega.
5. Jača struktura letelice, zbog omogućavanja boljih sposobnosti nošenja i primene oružanih sistema i olakšan pristup pojedinim vazduhoplovnim kompnentama prilikom zemaljskog održavanja.

Pogonska grupa aviona je ostala ista već pre vogo programa avioni su dobili motor Pratt and Withney F-100 PW 220E koji ima električnu kontrolu motora koji pokreće F-16C/D Blok 50 zato imaju modernizovani F-16 u poređenju sa njim slabije ubrzanje i manji višak moći u manevrima.

TAKTIČKO TEHNIČKI PODACI AVIONA F-16A/B

Dimenzije: dužina: 14,52 m, razmah krila 9,45 m, visina letelica 5,01m, površina krila 27,87 metara kvadratnih

Pogon: motor F-100-PW-220E

Masa: praznog 7.445 kg; masa u lovačkoj varijanti 11.500 kg, kao jurišnika 13.500 kg, maksimalna poletna 17.010 kg.

Naoružanje: top 1 kalibra 20 mm, rakete vazduh- vazduh AIM-9, AIM 120 AMRAAAM, laserski vođene bombe, protivradarske rakete, protivbrodske rakete.