На данашњи дан, 14. јула 1941. године, совјетска армија је по први пут у борбеним условима применила оружје које ће убрзо постати један од симбола отпора и ватрене моћи Црвене армије БМ-13 — чувену „Каћушу“.
У 15:15 часова, код железничког чвора Орша у Белорусији, батерија од седам вишецевних бацача ракета БМ-13 испалила је укупно 112 ракета по немачким тенковима, складиштима муниције и мосту преко реке Оршице. Уследила је катастрофална детонација – пламен се уздизао стотинама метара у висину, а експлозије су трајале више од пола сата због секундарних експлозија немачке муниције. Губици Вермахта процењени су на 300–400 погинулих.Ефекат изненадног ракетног удара био је толико запањујућ да су немачки радисти јављали: „Напали су нас непознатим супероружјем!“ Хитлерова команда већ следећег дана издала је хитну наредбу: заробити макар један (за њих до тада непознати систем), формирати посебну групу за њено испитивање и обећати награду од 100.000 марака за било какву информацију о њој. Ипак, током рата, ни једна није пала у руке Немаца.
Прва верзија „Каћуше“, позната као БМ-13, постављена је на шасију камиона ЗиС-6 и била је прва мобилна вишецевна ракетна артиљерија совјетске производње. За разлику од класичне артиљерије, „Каћуша“ није гађала једну мету већ је у неколико секунди могла да засипа ватром велики простор — што је имало огроман психолошки и разорни ефекат. Истина, то је утицало и на њену ниску прецизност, али када би батерија дејствовала по великој концентрацији противника на малом простору – последице су биле стравичне. Лансер на шасији камион прекривен само камуфлажом церадом не би ни био примећен од стране противника. Њена мобилност и могућност брзог напуштања положаја након паљбе чинили су је изузетно тешком за контрабатеријску ватру.
Овом епизодом је започела борбена историја једног од најстрашнијих симбола совјетске војне технологије у Другом светском рату — оружја које је својим завијањем најављивало ватрену олују. Немци су је због тога називали и “Стаљинове оргуље”. Име „Каћуша“, инспирисано популарном совјетском песмом тог доба, постало је легенда — и симбол победе. Била је родоначелница новог типа артиљерије, чији се разни деривати и данас активно развијају.