Сазнање да Сједињене Америчке Државе раде на лаком преносном ракетном ПВО систему опасно је забринуло Совјетске генерале крајем 1950 тих година 20. века.
Инжењерима који су се бавили ракетном техником издато је наређење да и они конструишу силачн ракетни систем који би се користио за обарање летелица на мањим висинама-
У августу 1960. године пројектатни су се изоловали и сновали ракетни систем из кога је после скоро осам година настао лаки преносни ракетни систем за мале висине Стрела 2. Овај ракетни систем у оперативну употребу уведен је 1968. године под ознаком 9К32 Стрела 2М из кога се лансира ракета 9М32.
Уследила је масовна производња овог ракетног система и брзо попуњавање совјетских али и армија Варшавског пакта и пријатељских земаља. Ракетни систем је борбену употребу стекао у Вијетнамском рату и на Блиском истоку.
Лаки преносни ракетни систем Стрела 2М намењена је за уништавање нисколетећих циљева и хеликоптера у условима оптичке видљивости.
Стрела 2М састоји се од ИЦ самонавођене ракете у лансирној цеви, спољњег извора електричног напајања и лансирног механизма.
Ракета се лансира са рамена најчешће из стојећег става, али и клечећег. Након оствареног захвата топлотног зрачења циља стрелац лансира ракету која се сама наводи на циљ у складу са филозофијом система: “испали и заборави”. После лансирања ракете пасивна глава за ИЦ самонавођење води ракету на загрејане делове циља.
Млазни борбени авиони се због тога гађају о одласку, а хеликоптери и елисни авиони могу да се гађају у одласку и доласку.
Као део овог система налази се и покретна контролно-испитна станица која омогућава функционалну проверу ракете у лансирној цеви и лансирног меганизма у пољским условима.
Обука стрелца се врши на школско-функционалном тренажеру, а степен обучености се проверава уређајем за контролу обучености оператера. За увежбавање лансирања ракета служи посебан психолошки тренажер, а уређај за контролу обучености оператера омогућава и контролу бојних радњи стрелаца при школско-испитним бојним гађањима.
Масовно и једноставност у примени ове ракете утицало је и на ЈНА ланере да усвоје ову ракету, а убрзо и да крену у лиценцну производњу. Први лансери ракетног система Стрела 2М стигли су у наоружање ЈНА 1974. године. Тада је уз куповину првих ласнера и ракета уговорена била лиценцна производња која се одвијала у ваљевском Крушику.Домаћа верзија стрела 2М из погона Крушик изашла је 1979. године, а од 1984 почела је производња усавршене верзије Стрела 2М/А са повећаном ефикасношћу бојеве главе и повећаном вероватноћом уништења циља једном ракетом и бољим могућностима гађању у одласку.
Развој ракете С-2М/А заснован је на минијатуризацији блока електронике ИЦ бојеве главе за самонавођење. На тај начин ослобођени простор искоришћен је за продужење бојеве главе. Са повећањем количине експлозива бојеве главе за 40 посто постигнуто је повећање ефикасности дејства на циљ за 30 посто.
Стрела2М/А у основној израђивана је била и за ПВО одбрану бродова. Ова врста позната је под ознаку МТУ-4С користила се за ПВО одбрану речних миноловаца типа Нештин и ВПБР (Великух патролних бродва- ракетне фрегате) типа Котор. Такође постојала је и верзија за лансирање са бочних носача противоклопних хеликоптера СА-341 Гама који је носио по две ракете 9М32М на фиксном крилу.
ТАКТИЧКО ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ
Даљина уништења циља:
у одласку до 4.200 м
у доласку до 2.800 м
Границе зоне уништења циља:
по висини 50-2.300 м
Брзине циљева који се могу уништити
одлазећи циљ до 950 км/х
долазећи циљ до 550 км/х
Прелазак из маршевског у борбени положај 10 секунди
Маса ракете: 9,15 кг
Калибар 72 мм
Маса ракете у лансирној цеви је 15 кг
Маса бојеве главе: 1,17 кг
Принцип вођења: пропорционална навигација
Систем вођења. једноканално, пасивно ИЦ самонавођење
E sad kad su montenegrini dali ukronacistima strele…e to je oružje koje ce preokrenuti tok rata….pa će ih montirati na f 16…..biće gusto u moskvi… haha