Израел је држава која је од свог настанка велику пажњу полагала војсци и њеном опремању. На то су утицале пре свега околности како историјске, тако и оне свакодневне пре свега непријатељско окружње због чега је војска морала бити у сталној приправности и добро наоружана.
То је налагало да се опремање врши стално. Да не би зависо од узвоаз Израел је одлучио да развије и сопствену јаку војну индустрију, која је почела самостално да производи тенкове, бродове, стрељачко наоружање, а касније чак и авионе. Међутим посебно на израелски корак у производњи сопствених ловачких авиона се баш и није благонаклоно гледало, посебно у дворишту блиског израелског савезника Сједињених Држава који су и стопирали пројекат “Лави”, после чега је Израел био приморан да настави набавке ловаца Ф-16.
Вишенаменски ловац “лави” (Лав) никада није ушао у оперативну употребу, али упркост томе представља један од веома важних корка у израелској ваздухопловној индустрији. Радило се о првом самосталном пројекту државе Израел, иако је пре тога ИАИ (Исраел аирцрафт индустрy) правила борбене авионе нешер, кфир који су били више надградња оригиналних авиона типа “Мираж ИИИ”, док је “лави” требао да буде чисти израелски пројекат.
Развој израелског борбеног авиона поклопио се са неколико пројеката који су се истовремено појавили у свету: шведски ЈАС-39 Грипен, индијски ЛЦА и југословенски “Нови авион”. Сви ови авиони заједно са “Лавијем” били су једномоторци, носивости изнад 4 тоне са укупном масом до 10 тона и максималне брзине до 2 Маха и најсавременијег аеродинамичког облика.
До фазе прототипа дошли су били Грипенм индијски ЛЦА, Лави, док су швјацарски пројекат, као и југоскловенски НА остали макете и у фази дефинисања док развој над њима није потпуно прекинут.
Израелци су Лавију наменили улогу да замени америчке јуришнике А-4 скаyхwк, а додали су му и могућност пресретања циљева у ваздуху. Осим једноседа планирана је и двоседна верзија за обуку пилота како у летењу тако и у кориштењу напредних боребних система. Осим за задатке школовања боребни авион требао је да буде кориштен и у борбеним мисијама. Лави је тако требало да постане најбољи авион на крају другог миленијума.
Развој Лавија
Развој вишенаменског борбеног авиона “лави” запоечо је фебруара 1980 када је влада Израела овластила Израелско ваздухопловство да представи техничке захтеве за нови борбени авион будућности. После шест месеци изабрали су мотор Пратт анд Wхитнеy, а онда је уследила фаза развоја авиона.
Лави је требало да буде мали, софистициран, окретан, али робустан авион за ратиште будућности, пре свега опремљен савременим радаром и електроником. Паралено авион је требао да буде јефтин и лак за одржавање. Лави је такође требао да носи најсаврменије наоружање пре свега се мисли на плаету ракетаваздух-ваздух дерби и питон израелске производње.
Као је тад замишљено у дизајну копкита учестововали су најбољи израелски пилоти који су у развој утакли сва тактичка искуства употребе авиона у свим борбеним мисијама, система за управљање. Авионика Лавија је тад већ била иновативна и укључивала је систем за дијагностику кварова што је увелико олакшавало одржавање авиона.
Планови производње само за израелско ратно ваздухоплоство, без потенцијалног извоза, укључивали су 300 Лавија, од чега 60 двоседа.
Први прототип полетео је 31. децембра 1986. Авионом је управљао пилот Менахем Шимол, вођа израелског оперативног сектора Израелске авио индустрије ИАИ. Авион је полетео у 13. 21 часова тог последње децембарског дана. У ваздуху је остао 26 минута, а пилот је пажњу посветио деловану мотора и систему за управљање.
ИАИ је направила укупно три примерка, прототипа, иако је планирано укупно пет прототипова, од чега су прва два (Б-01 и Б-02) били двоседи. Други је прототип (Б-02) први пут полето 30.марта 1987. Како ниједан од прототипова није био опремљен свом авиоником (радарима), кориштени су искључиво за аеродинамичка испитивања.
Израелска влада 30. августа 1987 пројекат је изнеанда отказала. Како је званично саопштено пројеакт се отказује због мањка новчаних средстава и противљења и притиска одређених политичких и интересних група.
Уследио је шок и радници ИАИ који су авион сматрали за свој понос су се разбеснили који су бесно реаговали. То није спречило менаџмент да после откразивања програма отпусте 5.000 радника.
Интересантно у целој причи је да тај трећи прототип настао после обуставе целог програма, а кориштен је био за проверу рада електронских склопова и система на летелици, који су развијани за треће државе.
Америчка прича
Иако Лави никад није постао оперативни авион, његов развој је означио велику преломну тачку у развоју и визији израелског ваздухопловства. Развој прејекта је био важан и за продор израелске ваздухопловне технологије на њавишем нивоу, зато није случајно да су у свету авијације кружиле гласине да су пројекат развоја “Лавија” отказали Американци и на тај начин отклонили конкуренцију и озбиљну претњу њиховом ловцу Ф-16 и експанзији пордаје која се тад захуктала у Европи, али и у свету.
Укупна цијена развоја и производње 300 примерака Лавиа била би шест милијарди и четиристо милиона америчких долара , од чега је 40 посто требала дати америчка влада. Сам развој коштао је милијарду и тристо седамдесет милиона долара. То је постигнуто употребом већ развијених и проверених технологија углавном америчког порекла које су примењене на много напреднији начин него код Ф-16. План је био да цена серијског примерка не буде већа од 17 милиона америчких долара.
Прије него што је први прототип полетео, почели су проблеми.Вашингтон је одбио испоручити неке компоненте и системе као што су композитна крила, јер су их прогласили производима високе технологије. Како је укупно 80 америчких компанија учестововало у развоју Лавија, одбијање америчке владе да изда дозволу за испоруку технологије озбиљно је угрозило програм. Политичким преговорима Израелци су успели 1984. добити дозволу за увоз већине технологија, али је отпор према финанцирању тако напредног производа у Вашингтону све више јачало. Процене су говориле да ће Лави бити велика конкуренција ловцима Ф-16 и Ф/А-18.
На крају је амерички Конгрес одбио је одобрити финанцирање програма, што је значило да би Израел морао платити и сву америчку технологију. Због тога је 30. августа 1987. тесном већином (12 према 11) израелска влада одлучила обуставити програм. Како би им донекле надокнадили губитак, Вашингтон је понудио продају борбених авиона А-10А, АВ-8Б, Ф-15И, Ф-16Ц/Д и хеликоптера АХ-64А и УХ-60А – све што је дотад одбијао. У мају 1988. Израел је наручио 30 Ф-16Ц Блоцк 40 и 30 Ф-16Д Блоцк 40 у оквиру програма војне помоћи.
Разлог заустављања програма лежао је у чињеници да је Лави био много напреднији борбени авион од Ф-16 и да је на светском тржишту наоружања могао постати озбиљан конкурент.
Кинеска прича
Друга гласина која никад није доказана била је да је пројеакт Лави касније продат Кинезима који су планове развоја уз помоћ израелских стручњака модификовали и направили виешнаменски ловац Ченгду Ј-10 који невероватно личи на израелски Лави.
Упркос томе пројекат “Лави” је означио први самостални израелски пројеакт на највишем нивоу иако су до тад направили авионе који су били копија миража кфир, нешер….