На једном од поља приказан је тенк у пролазу, али је у близини фронта
О томе да су се у Курској области појавили бивши словеначки тенкови M-55S (дубока модернизација тенка Т-55) се шушкало још прошле недеље. Прво се појавила вест да је у Курској области уништено 18 тенкова од укупно 28 колико је Словенија испоручила Украјини као војну помоћ Кијеву октобра 2022. године.
Међутим, нигде није било ниједног трага о томе, па се све сводило на “димну завесу” и медијску прашину, а онда освануо је тенк поново, али тенк није у Курској области.
На једном од поља приказан је тенк у пролазу, али је у близини фронта, али не учествује у борбеним дејствима у региону Курск.
#Ukraine: A #Slovenian 🇸🇮-supplied M-55S tank in the service of the 🇺🇦 #Ukrainian army somewhere on the front.
Judging by the markings, it most likely does not participate in combat operations in the #Kursk region.#UkraineRussiaWar️️ #UkraineWar #Kyiv #USA #Slovenia #Kiev pic.twitter.com/waCMAAfnrn— Weapons Illustrated (@Weapons_Illust) August 25, 2024
Алпска модернизација арсенала бивше ЈНА
После одласка ЈНА из Словеније у тој држави остало је нешто више од 60 тенкова типа Т-55, који су припадали Мариборском и Ријечком корпусу ЈНА који су делили Словенију по зони одговорности. Већина од тих тенкова била је у веома лошем стању и претио им је отпис. Први конкретни кораци направљени су 1994 године, док је беснео грађански рат у Хрватској и Босни.
Словенија је у заједничкој сарадњи са Израелом одлучила да модернизује 60 тенкова Т 55 који су остали од бивше ЈНА после повлачења октобра 1991, али је са завршетком ратова на Балкану та цифра смањена на 30 примерака укључујући и два школска тенка тј тенка за обуку посада такозвани мобилни симулатор.
Словенија је са израелском компанијом Елбит систем потписла уговор о модернизациј тенка, а крајњи резултат после дуготрајних испитивања био је увођење тенкова јануара 2002 године у оперативну употребу и њихово пензионисање 2005 године и повлачење у стратешку резерву на уштрб околпних точкаша Патија.
Заједнички језик пронађен са Израелцима, које ембарго на увоз наоружања и војне опреме није претерано оптерећивао. Први кораци су направљени тако што је одсечена цев калибра 100 мм извршено пескарење, а онда се приступило модернизацији тенка уградњом нове опреме. Први протитп тенка је тестиран у пустињи Негев у Израелу и на полигону Бач на Приморској.Сва тестирања се успешно обављена, а посебно се одлично показао топ.
Међутим словеначки медији за разлику од војске нису били нимало наклоњени овом тенку, па су га знали поприлично да поткаче и о њему су често знали негативно да пишу.
После силних перипетија 30 тенкова укључујући и два возила за обуку предата су 2002 на свечаној церемонији 74. окмб „Клешчмани“ у Марибору. Ти тенкови су кориштени све до 2006. године када је кренула реорганизација, а тај батаљон префикс оклопни укинути и преименован у пешадијски пук.
Словенци су своје М-55 С модификовали по неколико основних карактеристика ватрена моћ, оклопна заштита и покретљивост.
Упорним и истрајним радом добијен је тек који може да се носи са тенковима попут Т-72 и М-84.
Ватрена моћ тенка побољшана је уклањањем совјетског топа калибра 100 мм и уградњом израелског 105 мм који је базиран на британском Л7, а користио се на првим серијама израелског тенка Меракава Мк1 и Мк2. Тим топом су иначе ратовали тенкови 211. окбр Израелске војске пуковника Елија Геве против Сиријаца у Либану 1982.
Иначе тенкови имају словеначки систем за управљање ватром SUV SGS-55 словеначке компаније Фотона. Командир тенка добио је осматрачку справу COMTS-55,, док је возач опремљен Фотониним перископом ЦОСРИС за дан и ноћ.
Оклопна заштита тенка побољшана је уградњом експлозивно -реактивног оклопа „Супер бласер“ фирме „Рафаел“ који је повећао ниво заштите тенка од кумулативних пројектила и противоклопних ракета.
На М-55 С1 реактивни тенк састоји се од полоча са експлозивом постављених на чеону и бочну страну тела тенка.
Тежина додатног оклона је 4 тоне, а тежина тенка порасла је са 36 , на 40 тона. Тенк је задржао постојећи мотор јачине 500 КС мада постоји опција са мотором од 600 КС.
Цена пројекта износила је 53,3 милиона евра или око 100 милиона тадашњих марака.