Na jednom od polja prikazan je tenk u prolazu, ali je u blizini fronta
O tome da su se u Kurskoj oblasti pojavili bivši slovenački tenkovi M-55S (duboka modernizacija tenka T-55) se šuškalo još prošle nedelje. Prvo se pojavila vest da je u Kurskoj oblasti uništeno 18 tenkova od ukupno 28 koliko je Slovenija isporučila Ukrajini kao vojnu pomoć Kijevu oktobra 2022. godine.
Međutim, nigde nije bilo nijednog traga o tome, pa se sve svodilo na “dimnu zavesu” i medijsku prašinu, a onda osvanuo je tenk ponovo, ali tenk nije u Kurskoj oblasti.
Na jednom od polja prikazan je tenk u prolazu, ali je u blizini fronta, ali ne učestvuje u borbenim dejstvima u regionu Kursk.
#Ukraine: A #Slovenian 🇸🇮-supplied M-55S tank in the service of the 🇺🇦 #Ukrainian army somewhere on the front.
— Weapons Illustrated (@Weapons_Illust) August 25, 2024
Judging by the markings, it most likely does not participate in combat operations in the #Kursk region.#UkraineRussiaWar️️ #UkraineWar #Kyiv #USA #Slovenia #Kiev pic.twitter.com/waCMAAfnrn
Alpska modernizacija arsenala bivše JNA
Posle odlaska JNA iz Slovenije u toj državi ostalo je nešto više od 60 tenkova tipa T-55, koji su pripadali Mariborskom i Riječkom korpusu JNA koji su delili Sloveniju po zoni odgovornosti. Većina od tih tenkova bila je u veoma lošem stanju i pretio im je otpis. Prvi konkretni koraci napravljeni su 1994 godine, dok je besneo građanski rat u Hrvatskoj i Bosni.
Slovenija je u zajedničkoj saradnji sa Izraelom odlučila da modernizuje 60 tenkova T 55 koji su ostali od bivše JNA posle povlačenja oktobra 1991, ali je sa završetkom ratova na Balkanu ta cifra smanjena na 30 primeraka uključujući i dva školska tenka tj tenka za obuku posada takozvani mobilni simulator.
Slovenija je sa izraelskom kompanijom Elbit sistem potpisla ugovor o modernizacij tenka, a krajnji rezultat posle dugotrajnih ispitivanja bio je uvođenje tenkova januara 2002 godine u operativnu upotrebu i njihovo penzionisanje 2005 godine i povlačenje u stratešku rezervu na uštrb okolpnih točkaša Patija.
Zajednički jezik pronađen sa Izraelcima, koje embargo na uvoz naoružanja i vojne opreme nije preterano opterećivao. Prvi koraci su napravljeni tako što je odsečena cev kalibra 100 mm izvršeno peskarenje, a onda se pristupilo modernizaciji tenka ugradnjom nove opreme. Prvi protitp tenka je testiran u pustinji Negev u Izraelu i na poligonu Bač na Primorskoj.
Sva testiranja se uspešno obavljena, a posebno se odlično pokazao top.
Međutim slovenački mediji za razliku od vojske nisu bili nimalo naklonjeni ovom tenku, pa su ga znali poprilično da potkače i o njemu su često znali negativno da pišu.
Posle silnih peripetija 30 tenkova uključujući i dva vozila za obuku predata su 2002 na svečanoj ceremoniji 74. okmb „Kleščmani“ u Mariboru. Ti tenkovi su korišteni sve do 2006. godine kada je krenula reorganizacija, a taj bataljon prefiks oklopni ukinuti i preimenovan u pešadijski puk.
Slovenci su svoje M-55 S modifikovali po nekoliko osnovnih karakteristika vatrena moć, oklopna zaštita i pokretljivost.
Upornim i istrajnim radom dobijen je tek koji može da se nosi sa tenkovima poput T-72 i M-84.
Vatrena moć tenka poboljšana je uklanjanjem sovjetskog topa kalibra 100 mm i ugradnjom izraelskog 105 mm koji je baziran na britanskom L7, a koristio se na prvim serijama izraelskog tenka Merakava Mk1 i Mk2. Tim topom su inače ratovali tenkovi 211. okbr Izraelske vojske pukovnika Elija Geve protiv Sirijaca u Libanu 1982.
Inače tenkovi imaju slovenački sistem za upravljanje vatrom SUV SGS-55 slovenačke kompanije Fotona. Komandir tenka dobio je osmatračku spravu COMTS-55,, dok je vozač opremljen Fotoninim periskopom COSRIS za dan i noć.Oklopna zaštita tenka poboljšana je ugradnjom eksplozivno -reaktivnog oklopa „Super blaser“ firme „Rafael“ koji je povećao nivo zaštite tenka od kumulativnih projektila i protivoklopnih raketa.
Na M-55 S1 reaktivni tenk sastoji se od poloča sa eksplozivom postavljenih na čeonu i bočnu stranu tela tenka.
Težina dodatnog oklona je 4 tone, a težina tenka porasla je sa 36 , na 40 tona. Tenk je zadržao postojeći motor jačine 500 KS mada postoji opcija sa motorom od 600 KS.
Cena projekta iznosila je 53,3 miliona evra ili oko 100 miliona tadašnjih maraka.