Руска војна индустрија је применила читав низ револуционарних технологија на свом ловцу пете генерације за превласт у ваздуху Су-57 – од нових система управљања потиском и интеграције хиперсоничног наоружања, до јединствених ракета ваздух-ваздух К-77 са активном фазном антенском решетком и комплекса радара смештених у „образима“ трупа, у носу, као и у задњем делу летелице. Иако је ловац Су-35, који је ушао у оперативну употребу две хиљаде четрнаесте године, већ био оцењен као један од најспособнијих у свету, Су-57 по својим укупним могућностима представља значајан искорак.
Једна технологија која је до сада добила релативно мало пажње, а могла би се показати као фактор који суштински мења преживљавање летелице у блиским ваздушним борбама, јесте систем усмерених инфрацрвених противмера.
Као и други врхунски ловци пете генерације, попут америчког F-22 Raptor, Су-57 у својој структури интегрише више сензора за детекцију лансирања ракета, који пилоту омогућавају правовремено упозорење на долазећи пројектил. Међутим, за разлику од F-22, руски ловац поседује и ротирајуће куполе способне да емитују ласерски зрак ради „заслепљивања“ инфрацрвених трагача надолазећих ракета. Такав систем представља изузетно вредно средство како у борбама ваздух-ваздух, тако и приликом продора кроз непријатељеву ПВО, јер допуњује већ постојеће предности Су-57 – високу маневарску способност и смањену уочљивост.
Куполе са и це мерама постављене су и иза кабине пилота (на горњој страни трупа) и испод кабине (на доњој страни), што омогућава покривање широког угла дејства. Иако су слични системи раније уграђивани на веће војне летелице, њихова минијатуризација и интеграција на релативно компактној ловачкој платформи представља преседан. Русија је и раније користила ове системе на хеликоптерима, али ти системи нису били ни приближно компактни као решење примењено на Су-57.
Овакви системи се сматрају посебно ефикасним против ракета са инфрацрвеним самонавођењем, као што су америчка AIM-9 или преносиви ПВО систем 9 ка тридесет два „Стрела-2“. Искуства руске авијације са ракетама типа MANPADS (преносиви системи ПВО), које су у прошлости наносиле губитке – укључујући и у Сирији – представљала су снажан подстицај за опремање најсавременијег ловца адекватним противмерама.
Ипак, иако је користан против напада са земље, Су-57 је пре свега пројектован за високоинтензивне борбе у ваздуху. Зато је потреба за одбраном од претњи на нижим висинама секундарна у односу на способност неутралисања ракета у блиским ваздушним окршајима. Чињеница да Су-57 поседује ове куполе и на горњој и на доњој страни трупа указује да је систем намењен одбрани од претњи како из ваздуха, тако и са земље – што је у складу са концептом целокупног дизајна летелице.
Филозофија развоја Су-57 заснива се на комбинацији високе маневарске способности, умерених „стелт“ карактеристика и савремених система електронског ратовања, како би се избегли напади ракета дугог домета и прешло у борбу на визуелној или скоро визуелној дистанци. Управо у таквим условима ракете са инфрацрвеним самонавођењем играју доминантну улогу, јер је ефикасност радарски вођених ракета на малим дистанцама ограничена.
Уколико се покаже у пракси да систем усмерених IC противмера на Су-57 поуздано неутралише инфрацрвено вођене ракете ваздух-ваздух, то би овом ловцу могло да обезбеди значајну предност у блиским ваздушним борбама – способност коју ниједан конкурентски ловац до сада није довео до оперативног нивоа на сличан начин.