Француска војска распоредила је тенкове Leclerc на вежбе бојевог гађања у Румунији, заједно са француским и пољским пешадијским јединицама.
Ове вежбе одржане су у тренутку када су Сједињене Државе недавно ојачале своје присуство у Румунији распоређивањем тенкова M1A2 Abrams и јуришних хеликоптера AH-64E Apache, као и у условима високих тензија између Русије и NATO-а, пре свега због рата који се води преко источне границе Румуније, у Украјини.
Француско-пољске вежбе као део ширег NATO распореда
Вежбе су приказале најновију фазу оперативног развоја мултинационалне борбене групе у Румунији под француским вођством и показале здружени приступ различитих родова војске, чији је циљ унапређење координације на бојишту, борбене готовости и интероперабилности између снага различитих чланица NATO-а.
Leclerc је ушао у службу 1992. године и представља један од свега два западна тенковска пројекта настала после Хладног рата, уз често проблематични британски Challenger 2. Истовремено, Leclerc је и једини западни тенк произведен са аутоматским пуњачем, што је омогућило смањење посаде са четири на три члана.
Leclerc међу најскупљим западним тенковима
Leclerc је приметно лакши од других западних тенкова своје генерације и тежак је око 56 тона, док амерички Abrams и немачки Leopard 2 достижу између 70 и 80 тона. Ипак, упркос релативно ограниченој оклопној заштити и старости конструкције, Leclerc спада међу најскупље тенкове икада направљене, са ценом која је приближна 20 милиона долара по возилу.
Због веома ограниченог извоза, овај тенк има и врло мали екосистем резервних делова, а није имао користи ни од озбиљнијих постепених модернизација какве су спровођене на конкурентским тенковима. Његове способности све више заостају за новим тенковима четврте генерације, пре свега кинеским Type 100, који је уведен у оперативну употребу 2025. године, али и америчким M1E3, чији се улазак у службу очекује почетком 2030-их, као и руским T-14, чији је развој годинама успораван и задржан у фази напредних прототипова.
Француска све гласнија о могућој ескалацији
Француски званичници били су међу најгласнијима када је реч о могућности велике ескалације операција против Русије на украјинском ратишту. Командант француских копнених снага генерал Пјер Шил је још у октобру поручио да ће земља бити спремна за такав корак 2026. године, ако буде било потребно.
То је уследило након изјаве начелника Генералштаба Француске Фабијена Мандона да трупе морају бити спремне за борбене ангажмане у наредне три до четири године како би се суочиле са растућом „руском претњом“.
Иако су европске државе подељене по питању могућег великог распоређивања копнених снага у Украјини, ова опција је добијала све већу подршку широм континента још од почетка 2024. године, како се војна позиција Украјине погоршавала. Могућност масовног преусмеравања америчког наоружања ка Блиском истоку због операција против Ирана и његових стратешких партнера, као и ризик од озбиљног урушавања европских економија, могли би додатно да подстакну европску подршку могућој ескалацији.
Улога западног особља у украјинском рату
Западни саветници, логистичари, борци и друго особље које ради на новоиспорученој техници NATO стандарда играју све већу и значајнију улогу у украјинском ратном напору, а француско уговорно особље се често помиње као посебно укључено у те активности.
Ове операције су привукле велику пажњу након ракетног удара 16. јануара 2024. године, када је погођен штаб у ком су се претежно налазили француски европски контрактори. У том нападу било је најмање 80 жртава, од чега је 60 или више погинуло.
Руска државна страна је тада тврдила да су ти људи били „високо обучени специјалисти који раде на одређеним системима наоружања сувише сложеним за просечне украјинске регруте“, те да је њихов губитак „ставио ван функције део најубојитијег и најдалекометнијег оружја у украјинском арсеналу док се не пронађу нови стручњаци“ који би их заменили.
Нуклеарни фактор Француске као могући адут NATO-а
Иако су могућности француских ваздухопловних и копнених снага да значајније ескалирају рат против Русије прилично ограничене, француски нуклеарни кишобран могао би да постане кључан фактор уколико би снаге NATO-а под сопственим заставама масовније ушле у рат.