Корпус исламске револуционарне гарде Ирана потврдио је 5. марта лансирање тешких балистичких ракета Khorramshahr-4 на аеродром Бен Гурион у Израелу, као и на 27. ваздухопловну базу израелског ратног ваздухопловства која се налази у оквиру тог комплекса.
Напад је изведен у оквиру 19. таласа операције True Promise 4, координисане кампање ракетних и дронских удара усмерених на израелске и америчке војне циљеве. Операција је покренута 28. фебруара након што су Израел и Сједињене Државе извели опсежне нападе на циљеве широм Ирана са циљем рушења власти у Техерану.
Ракета Khorramshahr-4, позната и под именом Кејбар, представља једну од најтежих балистичких ракета у иранском арсеналу. Процењује се да има масу од око 30 тона и носи бојеву главу тежине између 1.500 и 1.800 килограма.
Порекло ракете и веза са севернокорејским програмом
Развој серије ракета Khorramshahr, према више извора, у великој мери је био под утицајем севернокорејског балистичког програма Hwasong-10 током 2000-их и 2010-их година.
Касније варијанте севернокорејских ракета достигле су домет од око 4.000 километара, што им омогућава да погоде америчке базе на острву Гуам. Иранска ракета Khorramshahr има краћи домет, процењен на око 2.000 километара, али носи знатно тежу бојеву главу.
Управо маса бојеве главе представља њену највећу предност, јер омогућава наношење великих разарања или употребу више подмуниција.
Огромна бојева глава намењена пробијању утврђених циљева
Бојеве главе тежине до 1,8 тона чине Khorramshahr-4 једном од најмоћнијих ракета у иранском арсеналу. Таква конструкција омогућава употребу великих конвенционалних бојевих глава или пакета подмуниција.
Ова ракета се сматра посебно погодном за гађање утврђених циљева као што су авионска склоништа, подземни објекти и командни центри.
У контексту израелске војне инфраструктуре, која у великој мери користи утврђене и подземне објекте, овакав тип бојеве главе представља значајну претњу.
Маневарска бојева глава за пробијање противракетне одбране
Khorramshahr-4 користи маневарску повратну бојеву главу (maneuverable re-entry vehicle). Ова технологија омогућава ракети да мења путању током завршне фазе лета.
Маневри се изводе помоћу малих потисника који омогућавају корекције путање током пада ка циљу. На тај начин ракета постаје много тежа мета за системе противракетне одбране.
Према више процена, ова технологија је још деведесетих година пренета из Северне Кореје у Иран и Сирију како би се побољшала способност пробијања америчких и израелских противракетних система.
У међувремену је иранска технологија значајно напредовала. Најновији системи, као што је ракета Fattah, користе још напредније бојеве главе и хиперсоничне једрилице које су много теже за пресретање.
Ограничења ракете и специфичности течног горива
Један од главних недостатака ракете Khorramshahr-4 у односу на новије иранске ракете јесте употреба течног горива.
За разлику од ракета на чврсто гориво, које могу бити дуго складиштене у борбеној готовости, ова ракета мора бити припремљена непосредно пре лансирања.
Међутим, Khorramshahr-4 користи хиперголично течно гориво, чије компоненте се самозапаљују при контакту. То значајно скраћује време припреме за лансирање у односу на класичне течне ракетне системе.
Притисак на америчке противракетне системе
Иран се ослања на више различитих типова балистичких ракета како би максимизовао способност удара на израелске и западне војне циљеве на Блиском истоку.
Khorramshahr-4 је постала посебно позната управо због снаге своје бојеве главе, која представља озбиљну претњу утврђеним војним објектима.
Истовремено, извештаји указују да су ирански ракетни удари нанели значајну штету америчким војним базама у региону, што потврђују и сателитски снимци.
Упркос великој концентрацији противракетних система у региону, Сједињене Државе се суочавају са брзим трошењем залиха ракета пресретача.
Према више извештаја, у разматрању је чак и премештање ракета за системе Patriot и THAAD из Јужне Кореје како би се попуниле залихе на Блиском истоку.
Све већи изазов за противракетну одбрану
Ефикасност противракетних система све чешће се доводи у питање, посебно против нових генерација ракета које користе маневарске бојеве главе или хиперсоничне једрилице.
Иран је већ распоредио ограничен број ракета Fattah-2 са хиперсоничним једриличним бојевим главама, које су снимљене како погађају стратешке циљеве у Израелу.
Комбинација различитих типова ракета, великих бојевих глава и нових технологија за избегавање пресретања све више компликује задатак противракетне одбране Израела и Сједињених Држава.