Lični osvrt, Piše: Danko Borojević
Ubrzo nakon neviđene serije masovnih raketnih udara po ukrajinskoj teritoriji 29. decembra, koji se smatra najvećim raketnim napadom u ruskoj istoriji, portparol komande ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ignat izdvojio je mogućnosti sovjetske krstareće rakete H-22 koje su otkrile oružane snage ove zemlje, koje konstantno nisu bile u stanju da ih presretnu. Ignat je naveo da su od eskalacije borbi između Rusije i Ukrajine u februaru 2022. godine ruske snage ispalile su oko 300 projektila H-22 i H-32 na ciljeve širom Ukrajine – poslednje je modernizovana varijanta koju je razvila Rusija i često je u naoružanju unapređenih ruskih raketonosaca. On je naveo da ukrajinska PVO nije uspela da presretne nijednu. Ignat je ranije izjavio u januaru: „Naglašavam da je nemoguće oboriti rakete H-22 sa sredstvima koja imamo u našem arsenalu“, ističući kao razlog veliku brzinu rakete.
SUPERIORNE RAKETE H-22
H-22 je u velikoj meri korišćena za udare na ukrajinske ciljeve kako zbog same veličine sovjetskih arsenala koje je Rusija uspela da sačuva u skladištu u dobrom stanju, tako i zbog starosti raketa koje se približavaju datumu povlačenja i stoga bi trebalo da se potroše bez obzira na situaciju u Ukrajini. Raketa je prvi put ušla u naoružanje 1962. godine, ali još uvek ima malo rivala u svetu u pogledu performansi. Rakete su dizajnirane za protivbrodsku borbu da probiju višeslojnu protivvazdušnu odbranu SAD. Udarne grupe mornaričkih nosača, i to su postigle nepravilnim putanjama i veoma velikom skoro hipersoničnom brzinom od 4,6 Maha. H-22 je dozvolio jedinicama bombardera Tu-22M da neutrališu neprijateljske ratne brodove sa veoma velikih dometa, a proizvedeni su u ogromnim količinama što je odražavalo veličinu flote sovjetskih bombardera u to vreme u stotinama. Iako je Rusija proširila svoje kapacitete za proizvodnju više klasa krstarećih i balističkih projektila na nekoliko puta više od nivoa viđenog pre 2022. godine, proizvodnja je ipak ostala manja u odnosu na razmere viđene u sovjetskoj eri, zbog čega su sačuvane zalihe dela sovjetskih krstarećih raketa, danas veoma vredne.
Izazov koji predstavljaju udari H-22 pogoršan je ozbiljnim iscrpljivanjem ukrajinske mreže protivvazdušne odbrane izgrađene u Sovjetskom Savezu, koje snabdevanje zapadnih pristalica zemlje nije ni blizu uspela da nadoknadi. Osim dve baterije američkih raketnih sistema Patriot koje čuvaju prestonicu Kijev, od kojih je jedna povučena iz upotrebe i navodno ozbiljno oštećena ruskim raketnim udarima u maju. Ukrajini takođe nedostaju sredstva protivvazdušne odbrane dugog dometa, koji su proizvedeni posle osamdesetih godina HH veka. Ukrajinski zvaničnici su dosledno tražili ogromne nove donacije raketnih sistema Patriot, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u proleće izjavio da je zemlji potrebno 20 baterija raspoređenih širom zemlje. Ova cifra je bila ekvivalentna velikoj većini arsenala NATO u svim državama članicama i smatrala se daleko od realnog. Sjedinjene Države su uvidele da su se sposobnosti njihove protivvazdušne odbrane opasno smanjile čak i bez daljih donacija Ukrajini, a situacija je pogoršana porastom raspoređivanja na Bliskom istoku od oktobra. Ozbiljne nestašice protivvazdušne odbrane na ukrajinskom ratištu dovele su do rastuće efikasnosti korišćenjem taktičkih vazdušnih snaga i raketnih udara na ukrajinske pozicije, gde su zalihe municije u Ukrajini takođe postale očajno niske, pošto Kijev daje prioritet protivvazdušnoj odbrani većih gradova.
MASOVNI NOĆNI RAKETNI UDAR
Nakon velikog napredovanja jedinica ruske armije na linijama fronta u istočnoj Ukrajini, uključujući zauzimanje strateški lociranog grada Marinka koji je bio u centru prisustva ukrajinskih snaga u regionu Donjecka, ruske oružane snage su 29. decembra pokrenule svoju najveću ikada seriju raketnih udara na ukrajinske položaje. Pre 07:00 časova ujutru po lokalnom vremenu ukrajinski monitoring resursi su izvestili da je poletelo 18 ruskih strateških bombardera, sa devet bombardera Tu-95MS i devet Tu-22M3 spremnih da lansiraju krstareće rakete na ciljeve u Ukrajini. Pažljivo praćenje ruskih vazdušnih baza u kojima se nalaze takva sredstva dugo je korišćeno za upozorenje o predstojećim udarima, iako sposobnost bombardera da satima lutaju u vazduhu, a od oktobra stalne patrole lovaca MiG-31K naoružanih balističkim projektilima, je ovo znatno otežalo. Prema ukrajinskim izvorima, osamnaest ruskih bombardera Tu-95MS interkontinentalnog dometa navodno je učestvovalo u napadima tokom dana, a ukrajinski oficiri su istakli da su se rakete H-22 koje su lansirali bombarderi Tu-22M3 posebno pokazale da je nemoguće oboriti pri čemu nijedna nije presretnuta od početka rata.
© Министерство обороны Российской ФедерацииRuske bespilotne letelice Geran-3, novi dizajn za jednokratnu upotrebu razvijen uz podršku Irana, pokrenule su početne udare na ukrajinske položaje oko ponoći, dostigavši čak i oblast Lavova na krajnjem zapadu zemlje, dok su takođe koncentrisale napade na južnu oblast Odese. Druge mete za bespilotne letelice uključivale su aerodrome u Kijevu i niz ciljeva u regionima Vinice. Kasnije ujutru, niz vazdušnih i pomorskih raketa pogodio je ciljeve širom Harkova, Dnjepropetrovska, Kijeva, Zaporožja i Odese, kao i aerodrom u Mirgorodu i dalje ciljeve u oblastima Čerkasa i Vinice. Korišćene rakete uključivale su mornarički Kalibr, krstareće rakete H-59 i H-22 iz vazduha, balističke rakete sa vazdušnim lansiranjem H-47M2 i balističke rakete 9K720 iz sistema Iskander-M, što ga čini daleko najsnažnijim raketnim udarom u svetu danas. Napadi na dalje mete nastavljeni su i popodne, a ukrajinske posade protivvazdušne odbrane se izjavile da: „Nikada nismo videli toliko ciljeva na našim monitorima u isto vreme. Dodatne rakete koje su kasnije objavljene uključivale su H-32 koje su lansirali bombarderi Tu-22M3, rakete H-101 koje su lansirali bombarderi, pa čak i rakete zemlja-vazduh iz sovjetskih sistema S-300 koje su preinačene u sredstva zemlja-zemlja“.
© Министерство обороны Российской ФедерацииŠto se tiče prirode pogođenih ciljeva, ruski izvori su izvestili da je u Lavovu pogođena baza zapadnih vojnih izvođača, kao i energetski objekti i skladišta. U Hmeljnickom je napadnut aerodrom, avioni i razna skladišta, dok su u Harkovu pogođeni aerodrom, skladišta i energetska infrastruktura, au Dnjepropetrovsku je gađan dodatni aerodrom. U glavnom gradu Kijevu, nasuprot tome, primarni ciljevi su bile fabrike i energetska infrastruktura grada. U Odesi su rakete gađale terminale, skladišta i luke, u Nikolajevu aerodrom, luku, terminale za gorivo i kontrolne štabove, a u Hersonu, Kanatopu i Zaporožju skladišta i opremu protivvazdušne odbrane, uključujući raketne lokacije. Smešten bliže linijama fronta, Herson je takođe video na meti koncentracije osoblja. Uništavana su skladišta Storm Shadow/SCALP krstarećih raketa velikog dometa i aerodromi u kojima se nalaze njihovi avioni nosači, koji su navodno bili posebno prioritet. Udari su tako angažovali niz strateških i taktičkih ciljeva širom Ukrajine, sa preko 100 projektila i nekoliko stotina dronova za jednokratnu upotrebu lansiranih u periodu od 18 sati.
© Министерство обороны Российской ФедерацииEskalirani ruski udari na ciljeve širom Ukrajine usledili su nakon porasta proizvodnje raketa u objektima širom Rusije na nekoliko puta od predratnog nivoa, što je zemlji omogućilo da značajno poveća intenzitet udara kako na položaje na prvoj liniji fronta tako i na ciljeve u većim gradovima u stotinama kilometrima daleko. Značajan primer bila je balistička raketa 9K720 koju je koristio Iskander-M, čija je mnogo veća dostupnost nedeljama omogućavala ruskim snagama da izvedu „dvostruke udare“ na položaje ukrajinskog vojske, kako bi maksimizirali žrtve. Nasuprot tome, sve ozbiljniji nedostatak municije u ukrajinskoj vojsci ozbiljno je ograničio borbene kapacitete jedinica na liniji fronta – o čemu se izveštava u zapadnim intervjuima sa vojnicima koji su u sastavu od elitnih mehanizovanih brigada do artiljerijskih snaga. Ukrajinska protivvazdušna odbrana je, takođe, već bila veoma rastegnuta do jeseni 2022. godine, sa ogromnim arsenalom sistema S-300 i BuK iz sovjetske ere koji su sve više trošeni, dok je starost sredstava takođe predstavljala probleme. U poslednjem napadu viđen je ukrajinski projektil zemlja-vazduh kako pogađa stambenu zgradu u jednoj takvoj nesreći.
Možda nam se primiču pregovori, ostaje da budemo svedoci ako do istih dođe.