Други јун као датум у новијој историји крвавог распада и грађанског рата на простору СФРЈ осим по обарању америчког пилота Скота О Грејдија код Босанског Петровца остаће упамћен и по школском авиону “ Супергалеб Г-4″ који је чудом преживео несрећу, када му је жица далековода, 2. јуна 1992 одсекла део вертикалног стабилизатора.
Сам авион је иначе био предмет нагађања да је чак четири пута обаран, а успео је да преживи грађански рат у БиХ. Ово је прича о једином “ супергалебу Г-4″ који је био у наоружању В и ПВО Републике Српске.
Супергалеб Г-4 евиденцијског броја 23725 који се стицајем околности нашао у Ваздухопловству Републике Српске, био је једни авион у наоружању овог ваздухопловства, који је током ратне каријере три пута променио реп и који се водио од стране Хрватске да је био оборен, а то заправо никад није ни био.
На овом авиону два пилота полетела су 2. јуна ратне 1992 на прелет са аеродрома Батајница до Бањалуке. Лет се дешавао у данима када се заокруживала подела федералних оружаних снага.
Пилоти су због ризика од противничке ПВО током прелета, изнад простора који су контролисале паравојне снаге одлучили за бришући лет.
Наиме они су у ширем реону Градачца налетели на далековд, јер су летели ниже од висине жица. Током проласка остали су без терминезора и дела вертикалног стабилизатора, ког су жице далековода током ниског лета одсекле прецизно као жилет.
“ Одсечени део су на хрватској државној ТВ станици приказивали као доказ да су оборили авион “ агресорске југовоске“.
Војници у маскирним униформама позирали су за камеру држећи комад вертикалца на коме се јасно видео цео број 23725. Авион Г -4 требало је да се врати на аеродром Батајница, али је због оштећења задржан на поправци у Бањалуци, пишу у својој књизи Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015 тројица аутора Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић.
Међутим, због дистанцирања СРЈ од Републике Српске, авион је заједно са преосталим авионима Ј -22 орао ушао у састав 27. ловачко бомбардерске есакдриле.
Супергалеб Г -4 броја 23725 интензивно је коришћен на борбеним задацима са аеродрома Маховљани, а од 1994. и 1995. и са аеродрома Удбина.
“ У матичну базу вратио се 5.августа 1995, када су и други борбени авиони са Удбине пребачени у Републику Српску пред продором хрватских снага. Авион је на једном борбеном лету погођен лаким преносним ракетним системом ПВО.
Пилот се вратио у базу са оштећеним авионом, а после тога тај Г-4 вратио се у оперативну употребу В и ПВО РС.Авион који је променио три репа у својој историји и данас је једини примерак Г -4 на територији Републике Српске. Осим тога овај Г-4 Хрватска војска (ХВ) води као обореног у својим листама ПВО победа. Самим тим овај авион је и класични доказ ратне пропаганде“, пишу тројица аутора у својој књизи.
Кратки историјат развоја ” супергалеба”
Г-4 Супер Галеб намењен за прелазно школовање пилота развијен је као савременији наследник Г-2 галеба. Секундарна му је борбена намена за дејство против циљева на земљи.Пројекат и комплетан развој је водио Ваздухопловнотехнички институт у Жаркову. Производен је у ваздухопловној индустрији СФРЈ, а финално је склапан, у фабрици авиона Соко, Мостар.
Први прототип је полетео 18. јула 1978. године. Серијска производња је почела током 1983. године, у укупном броју од 91 примерка. Шест је извезено у Мијанмар (некадашња Бурма). Распад СФРЈ је прекинуо све потенцијалне могућности извоза, па чак и у заинтересоване САД.
У периоду постојања СФРЈ, у организацији СДПР-а, Г-4 је летео у промотивној функцији, амерички пилот новинар Џефри Етел , који је у тој улози пилотирао и најпознатијим светским авионима. После лета Г-4 је званично изјавио: „Када сам на стајанци први пут угледао тај авион, био сам импресиониран његовом савременом аеродинамиком. У кабини сам се осећао сјајно, јер је комфорна и прегледна. У лету сам урадио неколико петљи, серију ваљака, двоструких имелмана и осталих акробација. Све је то врло лако и једноставно, као да сам летео на својим крилима“.
Џефри Етел је посебно је био одушевљен аеродинамичким понашањем, покретљивошћу и прецизним управљањем Г-4.
Г-4 је учествовао у америчком ЈПАТС конкурсу, за избор новог школског авиона. У тој функцији је РВ и ПВО посетила америчка делегација, у мају месецу 1990. године, на челу са генералом Роберт Оуx и он је лично летео на Г-4, након чега је изјавио: „То је авион по мери пилотских жеља, веома је лаган за управљање и одличан за обуку младих пилота“. На њему је летело више америчких пилота, различих профила, на аеродрому Батајница. Тада је први пут на њему летео морнарички пилот и жена пилот, инструктор за ковит у америчкој пилотској школи, капетан Лyнн Анне Мертен.