POLTAVA – BITKA KOJA JE PROMENILA BALTIK I ISTOČNU EVROPU

Pre tačno 315 godina Rusi i Šveđani su se sreli na bojnom polju u današnjoj Ukrajini kako bi razrešili dilemu – ko je dominantna sila u istočnoj Evropi i na Baltiku. Do tada neprikosnovena, najorganizovanija vojska severa i istoka Evrope, Švedska armija, biva uništena od strane novostvorene, profesionalne ruske vojske. Do tada su Šveđani  svima delili lekcije iz ratovanja. Ovim porazom  Švedska gubi status „Kraljice severa“, a Rusko carstvo pod Petrom Velikim postaje najmoćnija država istočne Evrope.

Uvod u ovaj sukob je bio prodor Šveđana dublje u centralnu Evropu. Šveđani, koje je predvodio kralj-ratnik Karlo XII,  su već ranije raskrstili sa Dancima. Nakon povlačenja Danaca iz rata, pred Karlom se našao Poljsko-litvanska Unijat. Nakon nekoliko velikih pobeda nad poljskim kraljem Avugstom, Karlo na poljski prestol dovodi svoju marionetu. Sada je pred Šveđanima ostao glavni protivnik – Rusija. Mesto sukoba – Poltava.

SUDBINA RUSIJA SE REŠAVA NA UKRAJINSKIM POLJIMA

Nakon nekoliko početnih neuspeha, Petar Veliki najzad uspeva da ustroji vojsku koja može da odgovori izazovima savremenog ratovanja. Petar je trpeo poraze od Šveđana, od njene armije koja se smatrala najmodernijom u celoj Evropi, ali je tako i sticao važno iskustvo. Silom prilika, pitanje hegemonije na Baltiku i istočnoj Evropi imalo se razrešiti na tlu današnje Ukrajine.

Šveđani su mnogo puta jurišali na grad Poltava, trpeći gubitke.  Severno od grada, Rusi su podigli svoj dobro utvrđeni logor. Nije bilo pogodno braniti se iz logora, pa je Petar želeo bitku da prenese na polje. Znajući da je švedska vojska funkcionisala kao dobro podmazana mašina, Petar je tražio način da razbije njenu kompaktnost. Naročito poredak najiskusnijih, čuvenih, Karolinaca. U tom cilju on podiže 6 reduta, koji su se prostirali između dve šume. Reduti su vid fortifikacije, pravougaonog obilka, u kojem je bila smeštena posada sa vojnicima. Ideja je bila da se u slučaju napad razbije kohezija švedskog jurišnog talasa. Još 4 reduta Petar podiže naknadno. Ti reduti su bili poprečni. Svi ovi reduti zajedno su bili postavljeni u obliku slova «T».

BITKA

Iznenadni napad Šveđana 8. jula rano ujutro je doneo početak boja. Šveđani su silovito krenuli, i vrlo brzo izašli na kraj sa prvim redutom. Neophodno je reći da su prvi reduti praktično bili žrtvovani. Šveđani nisu uzimali zarobljenike. Kako su se kretali dalje, razbijajući svoju koheziju borbom sa posadom iz reduta, Šveđani zalaze sve dublje i dublje. Ruski dragonuski pukovi, konjica, vrše juriše i odbijaju švedsku konjicu. Karlo šalje pešadiju u napad. Odred švedskog generala Rosa trpi stravične gubitke. Od početnih 2500 ljudi pri napadu na 3. redut on ima samo 1600. Naređuje povlačenje u šumu, ali to Petar vidi i šalje pešadiju i dragune u gonjenje. Odred je razbijen. Šveđani na svojoj liniji ne znaju šta je sa Rosa i konjice, prave pauzu da se konsoliduju, i veruju da su Rusi potučeni. Nakon novog udara pešadijom kroz redute, Petar izvodi vojsku iz svog logora. Na polju, severno od grada Poltav, počinje postrojavanje za odlučujući boj.

Šveđani su potcenili ulogu artiljerije, i pre sudara pešadije, 72 ruska topa su počela da seju smrt po Šveđanima. U sudaru pešadije, Rusi su uspešno probili švedske redove, što je dovelo do panike i povlačenja švedske vojske. Bitka je završena velikom ruskom pobedom. Šveđani su pretrpeli velike gubitke, a Karl XII je pobegao u Osmansko carstvo, što je označilo početak kraja švedske dominacije u regionu. Šveđani su imali između 6000-9000 mrtvih. Po raznim procenama, zarobljeno je nekoliko hiljada Šveđana. Rusi su imali 3000-4000 ranjenih i ubijenih.

U Poltavi je u ruskom raketiranj početkom septembra uništen Vojni institut. Nekoliko švedskih instruktora je ubijeno, pored stotine ukrajinskih polaznika. Posle 300 godina, Šveđani su ponovo stradali od ruskog oružja u Poltavi.