У 08:00 часова 21. априла председник Тије подноси оставку, оптужујући САД да су
дозволиле пораз Јужног Вијетнама. Међутим, борбама још није био крај.
Последња битка, коју је водила Ваздушнодесантна дивизија јужновијетнамске војске
била је битка код Њупорт моста (Newport Bridge) на реци Сајгон, као и одбрана аеродрома Тан-Шон-Њута. Битка за мост је представљала „лабудову песму“ јужновијетнамске војске.
Од остатка преживелих падобранаца формирана је Четврта падобранска бригада под
командом потпуковника Ли Мин Нгока (Le Minh Ngoc)
У подневним часовима 28. априла 1975. године потпуковник Нгок, командант Четврте
падобранске бригаде, наредио је команданту 12. падобранског батаљона, мајору Нгујен
Ван Нигијему (Nguyen Van Nghiem), да припреми батаљон за марш и борбу за повратак
Њупорт моста под контролу сајгонских снага.
Снаге Вијетконга јачине чете извршиле су изненадни напад и заузеле источни део
моста. Борци ФНО поставили су тешке митраљезе у зградама које су се налазиле 100
метара источно од моста, и из њих су отварали ватру на падобранце и делове ренџер
јединица. Ватром из тешких митраљеза покриван је средишњи део моста. Покушај
ренџера да са западне стране моста елиминишу ватру, и осигурају контранапад није успео.
Војници ФНО успели су да овладају делом моста, са заузимањем моста блокирали су
саобраћај на аутопуту Сајгон-Бијен Хоа.
Падобранцима су у борбама садејствовале две чете из састава ренџера. Ренџери су
имали задатак да изврше контранапад на положаје снага ФНО. Бродови морнарице
Републике Вијетнам који су базирали у бази Њупорт, имали су задатак да након
овладавања мостом са Бијен Хоа стране, превезу падобрански батаљон преко реке.
Задатак падобранског батаљона био је да након покренутог контранапада и
овладавањем делом моста који су држали борци ФНО, уз помоћ бродова пређе реку и да осигура комуникацију Сајгон-Бијен Хоа у што краћем времену.
План контранапада подразумевао је да уз помоћ бродова морнарице, батаљон пређе
реку северно и јужно од моста, након чега би батаљон обухватним маневром у две колоне напао положаје непријатеља. Прву групу сачињавао је штаб батаљона са 120., 123. и 124. четом, а другу групу сачивале су 121. и 122. чета под командом заменика команданта батаљона мајора Нгујен Тронг Нхиа ( Nguyen Trong Nhi). Предвиђено је да прва група пређе реку код насеља Тхан Да (Thanh Da), а друга група требало је да реку пређе у зони Њупорт моста.
Батаљон је пребачен до борбене зоне са ГМЦ (GMC) камионима oko 15 часова.
Маршевска рута се кретала од ботаничке баште, преко моста Тхи Ни (Thi Nghe) до авеније Ханг Вуонг (Hung Vuong Avenue), након чега су камиони окренули према улици Зен (Xanh Street) и довезени су до моста Кин (Kinh Bridge). Одакле је прва група пребачена бродовима на источну страну реке Сајгон. Друга група пешице се кретала кроз стамбена подручја, како би што пре стигла до Њупорт моста. Нако што је група стигла до моста, мајор Нхи је наредио првом поручнику Нгујен Вен Наму (Nguyen Van Nam) да са 121. четом заузме положаје на мосту, пружа ватрену подршку током преласка групе преко реке и да остане у резерви. Остатак групе је са 122. четом, којом је командовао капетан Ду Виет Ханг (Do Viet Hung), пребачен бродовима морнарице на другу обалу реке.
Привучен ватром 121. чете, непријатељ није приметио прелазак 122. чете на источнуобалу реке Сајгон. Око 16:30 часова, војници 122. чете кретали су се тихо, прелазећи
неколико потока који су текли паралелно са аутопутем. Чета је напад отпочела упадом у објекте који су се налазили дуж јужне стране аутопута. Падобранци су брзо овладали делом објеката у којима су се налазили војници ФНО; након тридесетминутне борбе чета је овладала положајем непријатеља, при чему је заробљен већи број војника ФНО.
У међувремену, прва група је овладала објектима који су били предвиђени за смештај
новинара и кренула је према базену. На северној страни аутопута 124. чета заузела је
пагоду која се налазила на 400 метара удаљености од базена. У истом тренутку 123. чета подржана минобацачима калибра 81 мм и 120. четом, отпочиње напад северно од базена.
До 18:00 часова падобранци су заузели базен, док се непријатељ повукао у паници
остављајући за собом десетак тела мртвих сабораца. Потом су падобранци овладали и
зградама, из којих су дејствовали тешки митраљези снага Вијетконга. Група се после тога усмерила ка мосту. До 19:00 часова батаљон је завршио своју мисију, поновног освајања моста. Батаљон је имао незнатне губитке, док је непријатељ имао 40 мртвих и 20 заробљених војника. Заробљени војници су били из четврте минерске чете Вијетконга за подручје дистрикта Дак. Батаљон се након тога распоредио и бранио област источно од моста. Током 29. априла није се ништа значајно дешавало у зони одбране батаљона. Већ у вечерњим часовима око 22:00 часа, појавили су се бројни војни камиони и оклопна возила са војницима и њиховим породицама. Колона се кретала из правца Бијен Хоа са немером да уђе у Сајгон. Међутим, падобранци нису дозволили колони улазак у Сајгон. Један од пуковника Трећег армијског корпуса, предочио је писмено наређење којим се види да је војницима наређено да се повуку у Сајгон. Након тога колони је дозвољен улазак у град, а неколико оклопних возила остало је да ојача батаљон који је затим преузео одбрану још неколико оближњих раскрсница. Ноћ је протекла сабласно мирно.
У 02:00 часа 30. априла 1975. године, снаге Вијетконга нападају аеродром Тан-Шон-
Њут. Аеродром су браниле снаге падобранских ренџера који одбијају напад. У 06:00
часова напад на аеродром покушало је пет тенкова Т-54. Падобранци уништавају четири тенка. У 07:00 часова падобранци уништавају тенк ПТ-76 и одбијају пешадијски напад на аеродром.
С друге стране код моста у 07:30 часова, 12. падобрански батаљон добија наређење да
пропусти оклопна возила Трећег армијског корпуса да уђу у Сајгон, како би се разместила дуж одбрамбене линије.
Око 10:00 часова генерал Мин издао је наређење да све јединице војске Јужног
Вијетнама положе оружје. Штаб батаљона сазвао је састанак са командирима чета како би их информисао о овој наредби.
Након тога падобранцима је дозвољено да делују по својој вољи. Мајор Нхи тужно је
бацио електрични детонаторски уређај који је био повезан са две тоне ТНТ експлозива
којим је требало уништити Њупорт мост на реци Сајгон.
Прича о наставку отпора падобранаца могла се чути и десет година након пада Сајгона
и завршетка Вијетнамског рата. Избеглице које су помоћу чамаца бежале из Вијетнама
говориле су да преживеле групе јужновијетнамских падобранца, воде герилски рат у
планинском подручју Централне висоравни.