Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
Борбе код Козарске Дубице тог 18. септембра, биле су веома тешке. Главне борбе с борцима ВРС у том рејону, водиле су хрватске снаге из састава ЗП Бјеловар.
ЗБОРНО ПОДРУЧЈЕ БЈЕЛОВАР КРЕЋЕ У НАПАД
По добијању наређења за припрему, командант батаљонске групе 125. домобранске пуковније одмах је наредио довођење снага у пуну борбену готовост и припрему за напад. Инжењеријском воду наређено је да припреми средства за насилни прелазак реке Саве.
Наређење за напад команданта ЗП Бјеловар, Команда борбене групе 125. домобранске пуковније примило је око 07:00 часова 18. септембра 1995. године. На основу овог наређења, урађена су наређења за ниже јединце. Наређење није предвиђало
мобилизацију нових војних обвезника, већ извршење операције с људством које је батаљонска група пуковније имала, а то је било 800 људи.
После стављања у највећи степен борбене готовости, Команда групе обавестила је Команду ЗП да „динамика насилног прелаза реке Саве неће бити на задовољавајућем нивоу због недостатка довољног броја одговарајућих десантних чамаца са ванбродским моторима“. Од ЗП, тачније, 34. инжењеријског батаљона добијен је
само један десантни чамац са ванбродским мотором, а два су осигурана из других извора.
У батаљонској групи 52. домобранске пуковније, припремно наређење добијено је у 21:40 часова 17. септембра 1995. године, после чега је људство повучено с одмора у место размештаја.
Извиђачки вод послат је да истражи „могуће место форсирања реке Саве“. Осигурано је и припремљено пет гумених чамаца за превоз људства и четири мотора. Јединица је у 06:00 часова 18. септембра, била спремна за извршење задатка. На лицу места имала је 725 припадника.
Наређење за напад урађено је 18. септембра 1995. године, уочи самог напада. За прелаз је одређен 1. пешадијски батаљон са извиђачким водом. За подршку је била задужена артиљеријска група пуковније састављена од артиљеријско-ракетног дивизиона и батерије минобацача 120 мм с ватрених положаја у подручју шуме Суша-Поља Сеча. У анализи операције наведено је да су све „потребне припреме јединица вршене у покрету. Организована је група за организовање места насилног преласка, оформљена је интервентна јединица те по нижим јединицама разрађен план преласка по групама“.
Да довезе потребну муницију из складишта у Бјеловару и Крижевцима, пуковнија је морала мобилисати одговарајућа возила од даруварских предузећа. Од 34. инжењеријског батаљона добијено је пет чамаца и четири ванбродска мотора.
Провером је утврђено да ни један мотор није исправан. До почетка напада у 34. инжењеријском батаљону два мотора су поправљена а два су набављена из приватних извора.
До 09:00 часова 18. септембра 34. инжењеријски батаљон формирао је две привремене групе, свака у јачини вода. Једна група имала је задатак запречавања саобраћајнице Босанска Градишка/Орахово и праћења наступања борбеног поретка 52. домобранске
пуковније. Друга група формирана је за одржавање два скелска места прелаза. У резерви је остављен пионирски вод за задатком разминирања на главном правцу напада. За формирање скелског места прелаза, батаљон је ојачан с понтонирским и амфибијским средствима од којих су најважнија била два реморкера и један амфибијски транспортер ПТС-М из састава 33. инжењеријске бригаде. Ова су
ојачања стигла око подне 18. септембра и одмах су распоређена у шуми у селу Брочице, с изузетком амфибијског транспортера који је распоређен у шумарију Јасеновац. Према наређењу за напад, батаљон је с пет десантних чамаца и четири ванбродска мотора ојачао батаљонску групу 52. домобранске пуковније, а с јединим чамцем и једним ванбродским мотором батаљонску групу 125. домобранске пуковније, што је било одступање у односу на наређење.
За командовање операцијом у Новској је у 07:45 часова 18. септембра 1995. године, успостављено издвојено командно место ЗП Бјеловар. Да би се очувала тајност напада командант ЗП забранио је подређенима све контакте с домаћим или страним
новинарима, као и другим особама у циљу давања службених или неслужбених изјава. Изјава се могла дати искључиво уз сагласност Политичке управе Министарства одбране и ГС ХВ.
Од 09:45 до 10:00 часова команданти и заменици команданата потчињених јединица одређених за напад, реферисали су команданту ЗП Бјеловар о готовости за напад. Из Нове Градишке је стигла обавест команданта 121. домобранске пуковније, да је један
батаљон извучен с државне границе и стављен у резерву, те да је јединица спремна за марш. После тога је ГС ХВ обавештен да су снаге предвиђене за употребу спремне, али да проблем стваран недостатак десантних средстава, висок водостај, брзина и плутање дрвених и других материјала по површини Саве. Река је уз то почела плавити линију од међустругова до села Јабланца. У време слања извештаја средства за десантирање из 33. инжењеријске бригаде још нису била стигла.
Сигнал за напад Команда ЗП Бјеловар добило је од ГС ХВ у 10:30 часова, те га је у року од десетак минута пренела на потчињене јединице. Артиљеријска припрема напада почела је у 12:00 часова, била је усмерена по предњем крају и мањој дубини српске обрамбене линије, „настојећи на тај начин омекшати његову дубину“.
Први покушај преласка реке Саве показао је да су за разлику од стања током операције „Олуја“ српске снаге квалитетно уредиле одбрану реке Саве. Батаљонска група 125. домобранске пуковније у 15:10 часова кренула је у насилан прелазак реке у рејону села Кошутарице, што је у односу на наређење било одступање.
Изненађење је изостало што се видело када је десантирана група прешла 2/3 реке, након чега је „врло јаком стрељачком ватром са саме обале реке и минобацачком ватром на прилазима реци и самом селу“ група присиљена на извлачење при чему је погинуо један војник, а рањена два официра (часника). После овог покушаја одлучено је да се прелаз Саве у подручју Кошутарица више не покушава.
У међувремену, прелаз је покушала извршити и батаљонска група 52. домобранске пуковније, низводно од Јасеновца у ширем подручју села Јабланца. Покушај групе да пређе Саву није успео. Једини могући прелаз код села Јабланац био је под сталном минобацачком ватром српских снага које је батаљонска група настојала неутралисати јер је то био предуслов за насилан прелазак Саве.
Јединица је у неколико наврата покушавала извршити насилан прелазак, „али је већ при самом укрцавању у десантна средства (чамце) враћена уз врло јаку непријатељску стрељачку ватру, деловање минобацачке ватре и снајпериста“.
У тим покушајима погинуо је командир противоклопног вода 1. батаљона. Четири чамца су страдала од ватре са положаја ВРС, чиме је јединица остала без средстава за прелаз Саве. Падом ноћи ватра артиљерије ВРС није престала. У ноћи 18. септембра 1995. године, српска артиљерија је деловала по подручјима Новске и Кутине. На подручје Новске испаљене су три а на подручје Кутине две гранате. Неколико пројектила испаљено је и по ширем подручју Нове Градишке.
Први покушај преласка реке тако је завршио с неуспехом на оба правца. Као појачање за нови покушај доведен је ојачани батаљон 121. домобранске пуковније. Њему је командант ЗП Бјеловар у 14:25 часова наредио да дође у село Брочице (јужно за два километра) и размести се у шуму испред канала Велики Струг. По доласку, да извиди подручје Јасеновца и ступи у везу са командантом 125. домобранске пуковније.
Наређење је хитно реализовано. У Новој Градишци је формирана батаљонска група која се састојала од оперативног тима команде пуковније, извиђачког вода, пионирске десетине инжењеријског вода, десетине ПВО, десетине везе, 1. пешадијског батаљона,батерије (битнице) минобацача 120 мм, батерије противоклопних топова 76 мм, вода вишецевних лансера ракета РАК-12, свеукупно 394 војника. Група је стигла у подручје села Брочице и размештена је у шуму испред канала Велики Струг. Артиљерија пуковније запосела је ватрене положаје у ширем подручју Јасеновца.
Извршено је командантско извиђање на правцу деловања а поподне је извршено и у очекујућем рејону, током припрема и увезивања јединица.
ОТПОР ВРС У КОЗАРСКОЈ ДУБИЦИ
Ударна песница ХВ током напада на Козарску Дубицу, био је 1. батаљон 2. гбр. У 10:45 часова са хрватске стране отворена је снажна артиљеријска ватра, по целој територији општине Козарска Дубица. Команда 11. дубичке лпбр издала је наређење, да се противнику адекватно одговори. После артиљеријске припреме, отпочиње десант хрватских снага.
Истовремено, припадници ХВ у рејону села Орахова, Доња Градина, као и у рејону ушћа Мљечанице у Уну покушавају да форсирају реке Уну и Саву. Међутим, одговор јединица ВРС био је снажан, те противник није успео у тим намерама.
У првом таласу, у рејону ушћа речице Бињачке у Уну, око 11:50 часова, искрцало се између 40 и 50 припадника ХВ, који су имали задатак да онеспособе прву линију одбране и да припреме терен, те створе мостобран за увођење додатних снага које су требале да напредују у више праваца.
Главни правац продора требао је да иде преко комуникације Козарска Дубица-Приједор (Козарска Дубица-Међувође/Мирковац-Кнежица-Приједор), а споредни правац био је Козарска Дубица-Новоселци-Међувође-Мирковац-Доњи Јеловац. Помоћни правци били су Баћин-Марјановићи-Мало Двориште, као и Бјелајци-Просара-Поткозарје. Намера им је била да задатак изврше преко четири прелаза: Баћин, Вриоци, фабрика ,,Кнежопољка“, Дубичко поље.
Услед јаке артиљеријске и стрељачке ватре, која је отварана на припаднике 11. дубичке лпбр, припадници 1. батаљона 2. гбр ХВ неко време остали су неопажени. Убрзо по извршеном десанту, припадници ХВ пресекли су магистрални пут Козарска Дубица/Костајница. Једна група припадника ХВ кретала се према фабрици ,,Кнежопољка“ и центру града, а друга група даље у дубину према старом школском центру. У првом сату борбених дејстава, од извиђачко-диверзантске групе ХВ страдао је већи број цивила.
Команда дубичке бригаде у 14:08 часова је од команде 7. батаљона добила информацију, да је у рејону фабрике ,,Кнежопољка“ убачена извиђачко-диверзантска група ХВ.
Јединицама на терену, које су већ водиле интензивну борбу са снагама ХВ, послане су у помоћ јединица војне полиције, као и специјалне снаге цивилне полиције, а из правца села Шпиља напредовала је једна интервентна чета. Први организовани отпор хрватским снагама, пружен је у рејону барака у близини фабрике ,,Кнежопољкa“, као и у рејону школског центра где су припадници ХВ наишли на припаднике топовског вода батерије ПВО, који су заједно са другим ватреним водом минобацача од 120 мм ступили у борбу са противником. Како су се у рејону старог школског центра припадници ХВ, знатно приближили позицијама батерије ПВО и минобацачима, борба се испрва водила стрељачким наоружањем, да би се измештањем минобацача и они активно укључили у борбена дејства.
У 15:35 часова јединицама на терену наређено је да отпочну чишћење терена око фабрике ,,Кнежопољкa“ и старог школског центра, а минобацачкој батерији 120 мм да организује кружну одбрану. Начелник штаба 11. дубичке лпбр тражио је да се са посавског ратишта пошаље једна чета као испомоћ, а у 16:00 часова ОГ-10 преко њиховог курира послала је захтев за појачање у људству, као и један тенковски вод. У 17:10 часова Команда бригаде добила је од команде 5. батаљона телеграм следеће садржине: „Одбијен јачи напад из Кошутарице, покушан прелаз, нисмо сигурни да није неко прешао. Три групе су окружене и чисти се терен. Линије су стабилне за сада. Нема дејстава. Имамо три лакше рањена борца“.
Да је авијација В и ПВО ВРС била активна тих дана сведочи и ратни дневник дубичке бригаде. У 18:50 часова за 18. септембар записано је: „Дејствовала су наша два авиона по хрватским положајима на Дубичком брду“.
За то време настављене су интензивне борбе у рејону фабрике ,,Кнежопољкa“. У 17:15 часова команда бригаде од подређених јединица на терену добила је информације да су припадници бригаде заузели бараке око фабрике ,,Кнежопољкa“, а да је противник примећен како се повлачи према кругу фабрике. У 17:50 стигло је појачање од 200 бораца из Центра војних школа (ЦВШ) „Рајко Балаћ“ из Бања Луке са циљем да се ојача одбрана, изврши контраудар и запоседну претходни положаји на Уни. Доласком батаљона ЦВШ ствoрени су услови да се припадници ХВ у потпуности блокирају што је и урађено до 20:45 часова. Како су се са друге стране налазиле елитне јединице ХВ команда дубичке бригаде одлучила је да остави један узак пролаз и дозволи припадницима ХВ извлачење преко Уне.
У току ноћи са посавског ратишта стигла је као испомоћ чета од 84 борца, а из правца Приједора један тенк Т-55.
Припадници ХВ током ноћи 18/19. септембар почели су извлачење са територије општине Козарска Дубица, а у 07:53 часова ВРС је запосела своје линије на реци Уни .
Током 18. септембра ВРС је на простору општине Козарска Дубица изгубила 25 војника, а МУП РС три припадника. Три припадника ВРС била су заробљена, од којих је један убијен у заробљеништву, један је успео да побегне током борби, а један је размењен 1997. године.
Наставак следи
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Војска Републике Српске, 12. мај 1992. године-31. децембар 2005. године, СРВЧ, Београд, 2014,
Магазин Видовдан, Данко Боројевић, Драги Ивић, Отровни ујед шејтанових мамби, 31. јул 2011,
Данко Боројевић, Уна-95, одбрана Републике Српске 1995. године, ауторско издање, Београд, 2023.
General Janko Bobetko, Sve moje bitke, treće izdanje, vlastita naklada, Zagreb, 1996,
Милан Х. Гулић, Последњи дани Крајине – Република Српска Крајина између Бљеска и Олује, Институт за савремену историју, Београд, Војнодело 2/2007,
Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,
Holbrook, Richard, Završiti rat, Sarajevo 1998,
Душан Кукобат, Бојан Димитријевић, 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2019.
Драгослав Илић, Марко Јанковић, Милена Михаљевић, Борис Радаковић, Предраг Лозо, Мирко Цвијановић, Неђо Малешевић, Душан Павловић и Јовица Рудић, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, друго измењено издање, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2018,
Davor Marijan (Hrvatski institut za povijest, Zagreb UDK 355.42 (497.5-3 Bjelovar) Izvorni znanstveni rad Primljeno: 31. 1. 2008.), Zborno područje Bjelovar u operaciji Una, scrinia slavonica 8 (2008),
Udruga ratnih veterana 2. gardijske brigade, 2. grb Gromovi u akciji „Una-95“, Ponedjeljak, rujan 19th, 2016,
Марко Јанковић, Дубички 20. вијек, Ризница духовног блага, Бања Лука,
2018,