Доласком на чело Првог секретара Комунистичке партије Чехословачке, Александар Дубчек је априла 1968 публиковао ” Акциони програм” интензивних политичких и економских реформи, што се нимало није допало Москви, која је истог месеца наредила генералштабу да отопочне планирање војне интервенције у Чехословачкој.
Већ месеца маја 1968. совјетско политичко вођство је било поприлично забринуто због развоја ситуације у Чехословачкој, а криза је кулиминирала у јучу исте године када су заступници комунистичких партија Совјетског Савеза, Мађарске, Пољске, Источне Немачке и Бугарске истакли да политичка ситуација у самој Чехословачкој угрожава виталне интересе ових социјалистичких земаља.
Упоредо са политичким разматрањима могућег решења кризе, Совјети су наставили даље припреме за могућу војну интервенцију против чехословачког руководства.
Лидери Варшавског пакта 3.августа 1968., су се окупили у Братислави на заједничком састанку где се појавио генерални секретар Комунистичке партије и лидер Совјетског Савеза Леонид Брежњев који је по први пут прокламовао “Доктрину ограниченог суверенитета”, као важан сегмент нове политике Совјетског Савеза према чланицама Варшавског пакта и осталим земљама социјалистичког табора. Ова доктрина била је веома јасна у погледу суверенитета неке земље, а то значи да нека држава може остати суверена онолико дуго, уколико нема штете по интересе осталих социјалистичких земаља и држава чланица Варшавског пакта.
Већ 18. августа одржан је тајни састанак у Москви, где су се окупили лидери Варшавског пакта, а на коме нису присуствовали представници Чехословачке, како би се договорили о реализацији инвазије на Чехословачку. Тај план добио је кодно име Операција „Дунав”.
Оперативни план инвазије на Чехословачку састојао се из два дела: Први: Ваздушно десантне операције-спуштање падобранских десаната на више локација у Чехословачкој укључујући ту и Праг, заробљавања одметнутог политичког руководства Чехословачке и његово одсецање од базе и изолацију. Други: Копнени део операције предвиђао је прелазак границе и улаз оклопно-механизованих и пешадијских (мотострељачких) једница Совјестског савеза и и чланица Варшавског пакта, заузимање виталних тачака широм Чехословачке и кооординацију са ваздушно десантним снагама. Кључни део операције било је хапшење и изолација одметнутог чехословачког руководства.
Совјетима на руку је ишло и то, да је Дубчек итекако знао да је напад и акција Кремља веома извесна и наредио је припадницима Чехословачке армије, да у случају интервенције остану у касарнама и не мешају се у сукоб.
Најзанимљивије у целој причи било је наређење команде Варшавског пакта, да припадници чехословачке армије током, а ни после интервенције не буду разоружани.
Совјетска армија за извођење Операције “Дунав” скупила је снаге са три фронта Централног, Карпатског и Јужног, као и једнице Ваздушно-десантних снага. Оперативни део предвиђао је ангажовање од 175.000 до 500.000 војника Совјетске и армија Варшавског пакта, који би узели учешће у овој операцији „дисциплиновања Чехословачке“.
Почетак операције
Операција Дунав – инвазија на Чехословачку, започела је у вечерњим часовима 20. августа 1968.године. Контролни торањ прашког аеродрома „Рузиње“ добио је исте вечери око 20 часова сигнал, од совјетског транспортног авиона Ан -24 да ће слетети на аеродром. Контрола лета несумњајући да је отпочела инвазија, дала је дозволу за слетање мислећи да је у питању превоз руских туриста. Из авиона је тада изашао један цивил, који је попричао накратко са аеродромским службеником, пре него што се отворила задња рампа летелице из које су почели да искачу у великој брзини наоружани припадници „Спецназ трупа“ и агенти војне обавештајне службе ГРУ, обучени у цивилна одела.
Интересантно је да су се њима у згради одмах прикључила и повећана група совјетских туриста и партијских делегата који су наводно очекивали полетање авиона за Москву у 21 час по локалном времену на дан почетка инвазије. Са подељним аутоматским оружјем они су прво заузели контролни торањ, а затим и сва кључна места на аеродрому.
Док је совјетски авион слетао на аеродром Рузиње, контроли лета стигао је захтев за слетање још једног Ан-24 коме је дозвола дата без проблема, јер нико није слутио да се припрема инвазија. Интересантно је и да се у авиону који је долетео из Лвова (Украјинска СССР) налазио радио фар који је требало да наводи друге авионе да слећу на писту у случају да контролни торањ престане да функционише. Међутим, овај авион је склизнуо током слетања са писте и заглавио се у блату. Ова непланирана тешкоћа међутим, није битније утицала на ток и исход акције јер је заузети торањ наставио неопметано са радом.
У рано јутро 21. августа у 3:37 часова на међународни аеродром Рузиње код Прага, који је тад већ био сав у мраку почели су да на сваких 30 секунди слећу на необележену писту совјетски транспортни авиони Ан-12 Цуб и Ан-24 у којима су се налазили припадници 7. Гардијске ваздушно десантне дивизије, делови 103 и 108. гардијске падобранске дивизије, и припадници Спецназа чије слетање на аеродром Рузиње су обезбеђивали ловци МиГ-21.
Први падобранци који су слетели одмах су од агената Спецназца, и ГРУ преузели обезбеђивање аеродорма Већ у 4:30 часова рано ујутро 21.августа на аеродрому Рузијне формиране су специјалне јуришне групе састављене од припадника 108. и 103 гардијске падобранске дивизије који су били опремљени са оклопним возилима. Преостали падобранци плус, агенти Спецназа, ГРУ добили су задатак да се убаце у Праг где су их чекали КГБ тимови раније убачени у Праг, а ту су им велику испомоћ пружали чланови совјетске дипломатске мисије. Опет, с друге стране њима су велику помоћ у откирвању локације побуњеног руководства, пружали агенти унутра чехословачке владе и безбедносних служби који нису благонаклоно гледали на Дубчека. Оперативни тимови покрцали су се у два аутобуса и четири камиона, док су преостали падобранци кренули да заузму кључне тачке у околини Прага. Група са аеродрома која је кренула пут града на самом уласку у чехословачку престоницу се раздвојила.
Једна колона кренула је до председничке палате са циљем да ухапси председника Чехословачке Лудвига Свободу, а друга колона у којој су већином били специјалци Спецназа, кренула је до седишта Комунистичке партије Чехословачке где се налазио Дубчек са десетинама сарадника, који су у мењевитом упаду сви похапшени. Овој групи у помоћ је притекла и 35. моторизована бригада Совјетске армије која је обезбеђивала локацију око зграде. Интересантно је то да су похапшени чехословачки руководици знали за инвазију, али су предпостављали да ће совјетској армији заправо требати 10 до 11 сати да после преласка Пољске и Источно немачке границе стигну до Прага, али их је упад специјалаца Спецназа изненадио и затекао.
Већ до седам сати изјутра 21. августа мисија изолације и хапшења „одметнутог“ чехословачког руководства била је завршена једном муњевитом операцијом. Преостали елементи 7.Гардијске ваздушно десантне дивизије почели су распоређивање на кључним локацијама широм Прага. Њихова мета биле су све владине зграде, комуникацијски центри, телефонске централе, као и електрана у околини града који су без већих проблема били заузети.
Припадници 103 гардијско ваздушне десантне дивизије добили су још један задатак, а то је било заузимање радио и телевизијске станице у самом Прагу. Приликом приближавања згради, падобранци су налетели на барикаде, које су грађани револитрани упадом, почели да постављају широм града. Пошто демонстранти нису хтели да се помере дошло је до сукоба у коме су учествовали и АСУ 85 који су буквално разорили барикаде, што је разултирало са погинулим и рањеним грађанима. Падобранци су затим хицима из аутомата растерали преостале окупљене демонстранте, после чега је радио и ТВ станица била заузета.
Овај инциднет се сматра првим сукобом падобранаца и грађана који су се противили инвазији. У касним поподневним часовима 21. августа тенкови и моторизована возила совјетских јединица које су припадале групацији армија Централног фронта почели су да улазе у Праг заједно са јединицама Варшавског пакта, где су их чекали падобранци и Спецназ.
Падобранци су добили још један задатак, да спрече да грађани не покушају да из полицијских станица и касарни покупе оружје како би се спречила реприза сценарија из октобра/новембра 1956 у Мађарској.
Операцију заузимња Прага, падобранци су платили са цехом од 96 убијених војника током акције, док је цифра убијених грађана износила 70, док је њих неколико стотина рањено.
Инвазија на Чехословчку показала је успешност совјетских тајних операција. КГБ са својим трупама и ГРУ подржани са Спецназ јединицама које су подржали падобранци и оклопно-механизоване јединице, показали су се као ефикасна комбинација.
Анализа Операције „Дунав“ показала је, да су припадници 7.Гардијско ваздушно десантне дивизије, 103 и 108.ваздушно десантне дивизије исказали одличну обученост, увежбаност и способност да своје снаге брзо распореде на кључна места. Операција „Дунав“ са видика употребе падобранских јединица паказала је одличну сарадњу са припадницима Спецназа, агентима КГБ и ГРУ на терену и да је постигнут фактор изненађења, иако није неутралисана чешка војска која је остала наоружана, али у својим касарнама, иако су се грађани опирали акцији, али не као у Мађарској 1956. године.
Совјетска окупација Чехословачке трајала је до 16.октобра 1968. када је постигнут договор о делимичном повлачењу војске Варшавског пакта. Брежњев је у Праг послао совјетског премијера Алексеја Косигина који је био вођа високе делегације која је у Прагу саопштила да ће се део снага који је упао у Чехословачку повући из ње, али и да ће велика већина совјетских снага остати у њој до даљњега. Трупе из Бугарске, ДДР, Мађарске и Пољске су до краја октобра напустиле Чехословачку. Споразум који је потписало ново чехословачко руководство садржало је право да они сами контролишу западне границе, али и да совјетске војне трупе ( чак 5 дивизија) остану у унутрашњости земље све до 1987.године.