Piše: Danko Borojević
Tokom Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je kaskao za Zapadom u razvoju borbenih aviona sa mlaznim motorima. Kako se rat bližio kraju i kada je postalo jasno da će mlazni motor biti standardni deo borbenog aviona, sovjetski konstruktori su konačno počeli da se ozbiljnije bave ovim pitanjem. Opitno-konstrukcioni biro (OKB) pod vođstvom Artjom Mikojana i njegovog kolege Mihail Gureviča je napravio avion I-250 sa mešovitim pogonom – klipni motor u prednjem delu trupa a mlazni u zadnjem delu trupa. Posle napravljenih 16 primeraka, proizvodnja je prekinuta da bi nastavili rad na novom projektu I-270 – lovcu na raketni pogon, ali se posle dva proizvedena primerka stalo.
U februaru 1945. godine na sastanku u Kremlju, Staljin je vodećim konstruktorima lovačke avijacije naredio da prva generacija sovjetskih mlaznih lovačkih aviona koristi kao pogon zarobljene nemačke motore BMW 003 i Jumo-004 OKB MiG je za razvoj koristio BMW 003 motor, a OKB Jakovljev Jumo-004. Ti motori su dobili sovjetske oznake RD-20 i RD-10.
U OKB MiG su napravili dvomotorni, potpuno metalni lovački avion nazvan I-300 sa motorima RD-20 i potiskom od 7,85 kilonjutna svaki, a let prvog prototipa je obavljen 24. aprila 1946. godine i njime je upravljao pilot Aleksej Grinčik. Avion je prvobitno trebalo da ima jedan top od 57 mm i dva od 23 mm smeštenih ispod i unutar uvodnika vazduha (u prednjem delu trupa).
Iako je I-300 imao bolje performanse od svih sovjetskih klipnih lovačkih aviona, i ovaj avion je imao svoje „dečje bolesti“ a neke od njih su bile i smrtonosne. Grinčik je poginuo 11. jula 1946. godine pri probnom letu za visoke funkcioner Sovjetskog Saveza.
U nameri da pokažu Zapadu kako su ravnopravni takmaci, sovjetski vrh je naredio da se napravi desetak komada I-300 iako sva letna ispitivanja nisu bila obavljena, da bi ti isti avioni učestvovali na vojnoj paradi u Moskvi. Ubrzo avion dobija novu oznaku MiG-9 i tih deset predserijskih aviona dobija i novi top od 37 mm umesto predviđenog 57 mm topa. MiG-9 ulazi u naoružanje 1947. godine i ukupno je proizvedeno oko 610 primeraka (604 serijska aviona i šest prototipova).
Kako bi obezbedili što bolju obuku svojih pilota za upravljanje novim tipom letelica, u OKB MiG su razvili dvosedu trenažnu varijantu MiG-9UTI koja je imala izbaciva sedišta preuzeta sa nemačkog lovca Heinkel He-162. Iako je preglednost sa sedišta instruktora bila izuzetno nepovoljna, potreba za trenažerima je bila prevelika pa je proizvodnja počela početkom 1948. godine i napravljeno je oko 80 primeraka MiG-9UTI.
Kako u OKB MiG nisu bili potpuno zadovoljni razvojem aviona, vremenom su pokušali da iskoriste osnovni koncept aviona i naprave verziju kojom bi bili potpuno zadovoljni. Korak ka tome je bio MiG-9M koji je imao motore RD-21 (verzija RD-20 sa dodatnim sagorevanjem), kabinu pod pritiskom i izbacujuće sedište. Probe su počele u julu 1947. godine ali su već u septembru iste godine obustavljene.
Tokom 1949. razvijena je verzija MiG-9L sa samo jednim ciljem – testiranje avionike za tada revolucionarno novi protivbrodski vođeni projektil Raduga KS-1 Komet (NATO oznaka AS-1 Kennel). Kako je Komet bio neznatno manji od lovca MiG-9 odlučeno je da se s „devetke“ skine svo naoružanje kako bi se dobio slobodni prostor za smeštaj dodatne avionike. Redizajniran je i nos u koji je smešten mali radarski odašiljač, dok su antene za prijam odbijenih radarskih talasa smeštene na prednje krajeve krila, mala kabina za letača inženjera je postavljena u zadnji deo trupa. MiG-9L je znatno pomogao da raketa Komet uđe u operativnu upotrebu.
U vreme kad je nastao i ušao u operativnu upotrebu, uprkos svim konstruktorskim greškama, MiG-9 nije bio ništa lošiji lovac od američkih i britanskih konkurenata koji su bili podjednako nepouzdani i opasni za letenje. Iako je, zbog svih nedostataka, MiG-9 ostao u operativnoj upotrebi relativno kratko, njegova najveća vrednost je da su na njemu stečena prva i stoga neprocenjiva iskustva s upotrebom turbomlaznih motora, te je već sledeći lovački avion Mikojana i Gureviča – MiG-15 bio vrhunski lovački avion koji je u mnogo čemu nadmašio svoje zapadne konkurente.
MiG-9 pored sovjetskog vazduhoplovstva, bio je u naoružanju i vazduhoplovstva Narodne Republike Kine.Za izradu teksta korišćena je sledeća literatura:
Danko Borojević, Dragi Ivić, Enciklopedija mlaznih lovačkih aviona, Autorsko izdanje, Požarevac, 2012.