Piše: Danko Borojević
MiG-21 je jedan od najčuvenijih borbenih aviona današnjice, koji je proizveden u najvećem boju primeraka posle Drugog svetskog rata. O njegovoj kvaliteti govori i podatak, da su ga mnogi vazduhoplovni stručnjaci, kao i amateri upoređivali sa vojničkim puškama sistema Kalašnjikov koje su najbolje pešadijsko naoružanje koje je ikad proizvedeno. Oni su za MiG-21 govorili da je Kalašnjikov među lovcima. Avion je stekao ogromno poštovanje, kako među vazduhoplovcima koji su ga koristili, tako i među protivnicima protiv kojih je upotrebljavan.
Ovaj avion dao je 28 pilota asova sa pet i više vazdušnih pobeda. RV Vijetnama je imalo 12 pilota asova koji su leteli na lovcu MiG-21, sirijsko vazduhoplovstvo je imalo sedam asova, dok je egipatsko imalo devet asova.
I tu dolazimo do priče o arapskim, tačnije egipatskim i sirijskim avionima MiG-21.
MIG-21 U ARAPSKO-IZRAELSKIM RATOVIMA
Šestodnevni rat, koji je poznat kao Izraelsko-arapski rat 1967. godine ili Junski rat, vođen je između Egipta, Jordana, Sirije i Iraka s jedne strane i Izraela s druge strane.
Sa dolaskom lovca MiG-21 u naoružanje arapskih vazduhoplovstava, Izrael je već 1959. godine podneo zahtev za nabavku lovca Mirage-III. Inicijalni zahtev za nabavku 24 lovca Mirage-IIICJ, proširen je 1961. godine na 72 lovca Mirage-IIICJ. Već u aprilu 1962. godine 101. lovački skvadron RV Izraela postao je prva jedinica u Izraelu opremljena lovcima Mirage-IIICJ.
Prvo obaranje nekog sirijskog lovca MiG-21 od strane izraelskog lovca Mirage-IIICJ dogodilo se 14. jula 1966. godine. Drugi sirijski MiG-21 oboren je već 15. avgusta iste godine.
Pre početka neprijateljstava izraelski avioni lete svako jutro do granice Egipta na Sinaju. Time provociraju egipatske pilote, koji su već od 15. maja na Sinaju. Oni poleću u susret izraelskim avionima. Izraelski avioni skreću natrag u Izrael, egipatski avioni sleću, piloti doručkuju, a avioni se pune gorivom.
Sledeća izraelska provokacija bila je u kasnim prepodnevnim satima. I to se ponavljalo svaki dan, tačno, uvek u isto vreme, tako da su egipatski piloti bili naviknuti na „vozni red“.
Na dan napada 5. juna 1967. godine RV Izraela je postupilo na isti način kao i do tada. Posle „jutarnjeg izleta“ posade su doručkovale, a avioni su se punili gorivom. Za razliku od prethodnih dana, u 07:45 časova, počinje istovremeni napad 120 izraelskih borbenih aviona na deset egipatskih najznačajnijih aerodroma. Izraelsko RV uspeva da uništi preko 300 aviona RV Egipta u tri napada u toku tri časa, uz gubitak 19 svojih aviona i osam pilota. Istog dana, izraelsko RV u potpunosti je degradiralo jordansko, a velikim delom i sirijsko RV.
Arapska avijacija pretrpela je teške gubitke. Ukupni gubici arapskih snaga iznosili su 452 aviona i helikoptera, od toga 60 je oboreno u vazdušnim borbama, 373 je uništeno na zemlji, tri je oborila PVO i 16 ostalo.
Izrael je imao 46 izgubljenih aviona i helikoptera, od toga 12 u vazdušnim borbama i 34 ostalo.
Zaslužni za ovaj uspeh izraelskog RV su i dobro planirana i izvedena obmana o pravcu i vremenu napada, let u malim grupama na malim visinama na kojima je bila PVO slaba i maksimalno korišćenje radio-dezinformacija.
Nakon osvajanja prevlasti u vazdušnom prostoru RV Izraela se sledećih dana skoncentrisalo na pružanje podrške izraelskim kopnenim snagama. Do 10. juna izraelska vojska je ovladala Sinajskim poluostrvom, zauzela Suecki kanal i ovladali Golanskom visoravni.
OPERACIJA KAVKAZ
Uoči velikog sukoba između arapskih zemalja i Izraela oktobra 1973. godine, period od završetka Junskog rata 1967. godine, pa do izbijanja novog otvorenog sukoba karakterističan je po intenzivnom elektronskom ratu između arapskih i izraelskih snaga.
Taj period je bio satkan sa velikim brojem provokacija kako na zemlji tako i u vazduhu. Često je dolazilo do vazdušnih okršaja između izraelske i arapske avijacije.
Nezadovoljstvo vojnim porazom i izdašna vojna pomoć SSSR, Egiptu i Siriji dovelo je do „vrelog primirja“. Period od 1968. godine do 1970. godine sada već pokojni egipatski predsednik Gamel Abdel Naser nazvao je „ratom iscrpljivanja“.
To je bio manji granični rat između Egipta i Izraela uz često mešanje Sirije na strani Egipta. Otpočeo ga je Egipat u nameri da povrati Sinajsko poluostrvo koje je izgubio u Junskom ratu 1967. godine. SSSR je u tom periodu izdašno pomagao svog saveznika vojnim materijalom.
Prelet transportnih aviona sovjetske transportne vojne flote, vršen je preko vazdušnog prostora SFRJ (dozvolu za prelet lično je odobrio predsednik SFRJ Josip Broz Tito). U operaciji Kavkaz SSSR je angažovao između 100 i 150 svojih pilota i 36 lovaca tipa MiG-21MF. Sovjetski piloti i lovački avioni MiG-21MF imali su egipatske vojne oznake i bazirali su na teritoriji Egipta. Samo odbijanje Izraela da pregovara sa Egiptom o sudbini okupiranih teritorija, dovela je do toga da je juna 1968. godine otpočeo egipatski artiljerijski napad na područje Sueckog kanala. Krajem marta 1969. godine egipatski aretiljerijski napadi uzduž celog Sueckog kanala su eskalirali, pri čemu je Izrael imao veće gubitke u ljudstvu. U napadu na izraelske pozicije uključeni su i lovci MiG-21 dobijeni iz SSSR.
U tom rovitom vremenu uoči velikog sukoba Egipat je izgubio 72 aviona, od tog broja 53 aviona su bila MiG-21. Izrael je izgubio 16 aviona i to uglavnom od dejstava lovačkih aviona MiG-21MF kojima su upravljali sovjetski piloti. Izrael je izgubio sledeće avione: jedan A-4E Skyhawk, četiri lovca Mirage-III, devet lovaca F-4E Phantom-II i dva izviđačka avionaRF-4E Photo Phantom. Tokom svog angažovanja u operaciji Kavkaz SSSR je imao izgubljena četiri lovca MiG-21MF, a tri pilota su poginula. Tokom ovog sukoba bilo je najmanje 50 grupnih vazdušnih borbi, s obe strane Sueckog kanala.
UOČI VELIKOG RATA
Počev od kraja 1970. godine pa do početka 1973. godine u Sovjetskom Savezu je kroz obuku u letenju na lovcima MiG-21, prošlo više mladih egipatskih pilota. Pored toga oni su izučavali i taktičku primenu lovačkih aviona u vazdušnim duelima. Obuka je bila teška i zahtevna. Trogodišnji vrhunski trening izvodili su odabrani sovjetski instruktori. Zbog težine same obuke mnogo mladih egipatskih pilota je stradalo. Po nekim podacima više nego u prethodnim sukobima sa izraelskom avijacijom. Međutim, trud i napor mladih egipatskih pilota su urodili plodom, što će naročito biti vidljivo prvih dana Oktobarskog rata.
Tako je do prve vazdušne borbe došlo u proleće 1973. godine. Sa egipatskog aerodroma Beni Suef poletela su dva lovca MiG-21 navođeni sa zemlje. Piloti su imali isključivo naređenje da ne ulaze u konflikt sa izraelskom avijacijom. Leteći nisko iznad terena, piloti su se sakrili od vlastitih radara sa zemlje i pratili su poziciju šest izraelskih lovaca F-4E. Vođa para egipatskih lovaca pilot Kemal Ahmed Mensuri je doneo odluku da napadne fantome, iako je bio svestan da to znači rat. Dva egipatska lovca su svesno uleteli u pripremljenu izraelsku vazdušnu zasedu, procena je bila da imaju veoma male šanse, ali da šanse ipak postoje, napad je morao biti munjevit i precizan. Iskoristivši pometnju koja je nastala, dva egipatska pilota su se velikom brzinom približavala izraelskim lovcima.
Vođa egipatskog para je naredio pratiocu da prebaci na rakete, i da pod punim forsažem krene na neprijatelja. Izraelci sa zakašnjenjem uočavaju egipatske lovce. Ipak pošto su uočili dva neprijateljska lovca na sopstvenim radarima, Izraelci su ih smatrali lakim plenom, poučeni dotadašnjim iskustvom. Ipak, ovaj put to nije bilo tako. Sa daljine od kilometar, lovci MiG-21 lansiraju dve rakete vazduh-vazduh na dva fantoma koji su služili kao mamac. Prva raketa promašuje cilj, dok druga pogađa jedan od fantoma u krilo, te ovaj gubi stabilnost i pada u more. Na dvesta metara od pogođenog fantoma, vođa egipatskog para proleće iznad krhotina pogođenog izraelskog aviona koji se razbija o površinu vode. Zatim izvodi oštar manevar, kojim svoj avion dovodi lice u lice sa četiri izraelska fantoma i razbija njihovu formaciju. Zahvaljujući pre svega dobroj obuci u Sovjetskom Savezu, egipatski piloti uspevaju da sačuvaju svoje lovce od obaranja i izvlače se iz rejona borbe. Izraelski avioni odustaju od gonjenja zbog manjka goriva. Kapetan Kemal Ahmed Mensuri je za ovaj podvig odlikovan.
DAN POKAJANJA
Do proleća 1973. godine u glavnim štabovima egipatske i sirijske vojske razrađen je plan o ograničenom ratu sa Izraelom pod kodnim nazivom operacija Badr.
Izveštaj koji su sovjetski instruktori i savetnici poslali vrhu Sovjetskog Saveza, potvrdio je reči već bivšeg ministra odbrane Egipta Sadeka. Naime, u izveštaju je najviše kritike upućeno arapskom vojnom rukovodstvu, koga su savetnici ocenili nesposobnim za ozbiljniju i brzu ali uspešnu vojnu akciju. Ovaj izveštaj će biti vrlo brzo potvrđen, tokom druge faze rata kada je Izrael preuzeo inicijativu. Sovjetski instruktori su pozitivno ocenili osposobljenost egipatskih pilota, naročito pilota koji su prošli obuku u Sovjetskom Savezu.
Oktobarski rat poznat je i kao Jom Kipurski (Dan pokajanja) ili Ramazanski rat, jer je počeo na dan tih verskih praznika.
Egipćani su počeli vazdušne napade 6. oktobra 1973. godine oko 14:00 časova. Više od 200 aviona je napalo izraelske položaje, aerodrome i radarske instalacije. U operaciji Badr egipatska avijacija je napala šest izraelskih aerodroma. Prvog dana rata Egipat je izgubio 16 aviona i 20 helikoptera, mada su Egipćani tvrdili da su izgubili 10 aviona. Egipćani su postigli iznenađenje. Za 50 minuta, umesto planiranih tri časa, prešli su Kanal, zauzeli Bar-Lev liniju i uništili skoro sve izraelske oklopne snage na Kanalu. Zahvaljujući pre svega vatrogasnim šmrkovima, koji su bili odlično sredstvo za rušenje visokih nasipa peska, Egipćani su brzo osvojili utvrđenu Bar-Lev liniju. Probijaći Bar-Lev liniju i zauzimajući desnu obalu Kanala, Egipćani su uništili 60% od 270 izraelskih tenkova koji su krenuli u kontranapad. Egipatski lovci MiG-21 su zaustavili izraelski vazdušni napad oborivši četiri lovca Mirage-III uz gubitak jednog MiG-21.
Da bi omogućili sprovođenje plana svojim OMJ čiji je zadatak bio da slome oklopni klin egipatske armije, i da inicijativu na kopnenom delu ratišta preuzmu izraelske snage, avijacija Izraela će 14. oktobra u poslepodnevnim časovima izvesti napad kod El Mansoura.
Vazdušna bitka kod El Mansoura je jedna od najvećih bitaka u vazduhu tokom Jom Kipurskog rata. Bitka se odigrala iznad grada El Mansoura u blizini delte reke Nila, na čijem je obližnjem aerodromu bazirao 104. vazduhoplovni puk RV Egipta, koji je tokom celog toka rata predstavljao udarnu pesnicu lovačke avijacije Egipta u sukobu sa lovcima RV Izraela.
Zadatak RV Izraela je bio: uništiti 104. vazduhoplovni puk i preuzeti potpunu kontrolu vazdušnog prostora, pri čemu je trebalo sprečiti navedeni puk da pruži lovačku zaštitu egipatskim oklopnim jedinicama, koje su istog dana krenule u opšti napad na izraelske oklopne jedinice. Izraelski avioni su se egipatskoj vazduhoplovnoj bazi približavali iz pravca Sredozemnog mora. Negde oko 15:30 časova jedinice VOJIN su obavestile svoje snage da se vazduhoplovnoj bazi približava 60 aviona sa Sredozemnog mora u tri pravca. Jedan talas je prilazio iz pravca Port Saida, drugi iz pravca Damieta i treći iz pravca Baltima, zapadno od Damieta. Hosni Mubarak je naredio svojim lovcima da presretnu sve tri napadačke formacije neprijatelja. Odmah po poletanju 16 lovaca MiG-21 je formiralo zaštitni kišobran iznad grada. Zadatak te grupe lovaca bio je da razbiju formaciju izraelskih aviona, i da ih tako ranjive prepuste drugom talasu lovaca MiG-21 koji su upravo poletali.
Pored 16 lovaca MiG-21 koji su upravo poleteli u drugom talasu, kao ispomoć lovačkim snagama koji su u tom trenutku vodili borbu iznad El Mansoura, iz baze Tanta poletelo je osam lovaca MiG-21.
Lovci MiG-21 su presreli izraelsku formaciju, desetak kilometara severno od El Mansoura. U 15:38 časova egipatske radarske instalacije su otkrile drugu grupu izraelskih aviona. Ta grupa od 16 aviona dolazila je preko Mediterana u brišućem letu, na nju je iz baze Ebu Hamad poslato osam lovaca MiG-21. Počela je ogorčena vazdušna borba. U jednom trenutku u vazdušnim duelima bilo je uključeno 64 lovca MiG-21 i oko 120 izraelskih aviona F-4 i A-4.
Nekoliko izraelskih aviona uspelo je da stigne do aerodroma i da ga bombarduje. U 15:52 časa radari otkrivaju novi talas od 60 izraelskih aviona. Zadatak ovog talasa izraelskih aviona bio je da napadne ciljeve koje nisu uništila prethodna dva napadačka talasa. Prema toj grupi je poletelo osam lovaca MiG-21, 102. vazduhoplovnog puka iz baze Inshas u blizini Kaira radi presretanja ovog poslednjeg talasa. Nakon što u potpunosti nisu postigli svoj cilj uništenje vazduhoplovne baze kod El Mansoura, izraelski avioni su se počeli izvlačiti iz borbe. Poslednji izraelski avioni napustili su ovaj prostor u 16:08 časova. Ova vazdušna borba trajala je 53 minuta, Izrael je izgubio 17 aviona a Egipat sedam aviona. Iako izraelski avioni nisu u potpunosti ostvarili zadati zadatak, ipak su postigli drugi važniji cilj, omogućili su izraelskim oklopnim jedinicama pobedu u tenkovskoj bici koja se vodila u istom trenutku kada i vazdušna bitka kod El Mansoura.
I sutradan je došlo do okršaja između izraelskih avioni F-4 i egipatskih MiG-21. U toj vazdušnoj borbi jedan F-4 je oboren a drugi oštećen.
Za razliku od prethodnog Junskog rata 1967. godine, ovaj rat što se tiče gubitaka na obe strane imao je veće posledice. Pored velikih gubitaka u kopnenim snagama i vazduhoplovne snage sukobljenih strana su pretrpele teške gubitka.
Ako se sagledaju ova dva rata, Junski rat 1967. i Oktobarski rat 1973. godine videće se da su Egipat i Sirija uložili dosta pripreme za početni uspeh u Oktobarskom ratu.
Međutim, i pored ogromne materijalne podrške Sovjetskog Saveza, početni uspeh arapskih snaga u ratu 1973. godine nije krunisan uspešnim arapskim završetkom rata. Očigledno je bilo da i Egipat i Sirija nisu bili spremni još za rat, te je zbog loših procena i brzopletosti rat završen izraelskim trijumfom.
S druge strane, Junski rat je Izraelcima doneo vojnu superiornost i pogrešno uljuljkivanje u svoju vojnu moć. Iako je Šestodnevni rat u potpunosti vojni trijumf Izraela, za Jom Kipurski rat to se ne može reći.
Bolje je reći da je uspeh pre svega Egipta rušenje „Mita o nepobedivosti Izraela“.
DEBAKL U DOLINI BEKA
Sirijski MiG-21 sukobiće se sa izraelskim avionima i jula 1979. godine, kad je izbio rat između Izraela i Libana. Ovaj put Sirijci su se susreli sa znatno moćnijim RV Izraela.
U maju 1982. godine odigrala se jedna vazdušna bitka širih razmera između sirijskih i izraelskih lovaca iznad Libana. Tom prilikom Sirijci su izgubili oko 20 lovaca MiG-21.
Tokom izraelske operacije Mir za Galileju koja je pokrenuta 6. juna 1982. godine, nastavljeni su gubici kod sirijskih MiG-21. Razlog tome bila je ogromna izraelska tehnička superiornost i sirijska „siromašna“ taktika. Naime, 9. juna dogodila se čuvena izraelska vazdušna kampanja protiv baterija sirijskih raketnih sistema Kub u dolini Beka. Tom prilikom izraelski lovci oborili su 10 sirijskih MiG-21 tokom borbi u vazduhu. Sutradan su Izraelci oborili 14 lovaca MiG-21 u vazdušnim borbama. Tog dana, sirijski lovci MiG-21 odneli su samo jednu vazdušnu pobedu, oboren je jedan F-4E, vatrom iz topa GŠ-23L jednog od sirijskih lovaca MiG-21.
Šest sirijskih lovaca MiG-21 oboreno je 11. juna, uz gubitak jednog izraelskog lovca F-4E. Ovim je završena upotreba lovaca MiG-21 u ratu 1982. godine.
Scenario po kojem je vođen rat juna 1982. godine iznad Libana, skoro u svemu je odstupao od uobičajenih metoda i s tog stanovišta predstavljao je prvorazredno iznenađenje za istočne i zapadne vojne stručnjake.
Za izradu teksta korišćena je knjiga: Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, MiG-21, Legenda Hladnog rata, Ruma 2015.
tekst u rukopisu, Danko Borojević, Dragi Ivić, Raj i pakao obećane zemlje, 2010. godine.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Ratna krila Mojsijevih sinova, 2010. godine.
Generalštab JNA I uprava, interno, Četvrti arapsko-izraelski rat Oktobar 1973, Vojna štamparija, Beograd, 1974.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Zoran Vukosavljević, Nebeski štit sa zemlje, samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat, Ruma, 2020.