Piše: Danko Borojević
Krajem marta 1992. godine i zadnji vojnik JNA napušta teritoriju Makedonije. Tada se nametnulo pitanje i potreba formiranja nove vojne strukture koju je trebalo izgraditi iz temelja u samostalnoj Makedoniji.
Već 10. aprila 1992. godine prvi predsednik Republike Makedonije Kiro Gligorov potpisao je Odluku br. 60, kojom je formirana Vojna komanda Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (Voenoto vozduhoplovstvo i protivvozdušnata odbrana).
Marta 2001. godina, helikopteri Mi-24V sleću na aerodrom Petrovac nadomak Skoplja. Ovo je početak 201. pohe i početak jurišne helikopterske avijacije kao vrlo bitnog segmenta makedonskih odbrambenih snaga.
Razlog tome je sukob koji je 2001. godine doveo u pitanje opstanak same države. Brzim postupkom odlučeno je sprovesti nabavku 12 borbenih helikoptera koji bi se koristili kao podrška jedinicama na terenu. Zbog političkih prepreka i rata koji se u to vreme rasplamsao, bilo je teško naći zemlju voljnu prodati bilo kakvo
naoružanje. Samo je Ukrajina bila voljna osigurati tehniku i obuku za makedonske pilote i tehničare.
Prva dva helikoptera Mi-24V preletela su direktno iz sastava Ukrajinskog
kontingenta KFOR. Oni su odmah pridruženi novoformiranoj jedinici 201. pohe (protivoklopna helikopterska eskadrila).
Prva dve ratne sedmice na helikopterima leti mešovita ukrajinsko-makedonska posada. Dolaskom prvih makedonskih oficira i tehničara obučavanih u Ukrajni, stižu još četiri helikoptera. U to vreme, zbog brzine uvođenja helikoptera u službu, isti nisu nanovo bojeni, već su zadržali originalne kamuflažne šeme na koje su nanesene makedonske nacionalne oznake sa evidencijskim brojevima od broja 201 do 212 (VAM-201-212). Dva helikoptera sa brojevima 211 i 212 su verzije Mi-24K specijalizovane za izviđanje i korekciju artiljerijske vatre. Helikopteri su uprkos čestim pokušajima obaranja i velikog broja sati naleta „preživeli“ rat bez ikakvih gubitaka, a korišteni su s velikom preciznošću i efikasnošću.
Krajem 2001. godine RV i PVO Makedonije otpočinje transformaciju i reorganizaciju, pa su tako i jedinice dobile nova imena. Suhoji su ostali aktivni sve do kraja 2003. godine, a jedan od zadnjih letova su imali za aeromiting u Kumanovu na sportskom aerodromu Adži Tepe. Tog dana je leteo SU-25 sa brojem 123 zajedno s još dva helikoptera Mi-24V (sa brojevima 210 i 209) u formaciji na maloj visini dok je u brišućem letu pokraj njih proleteo dvosed (sa brojem 120) što je bilo vrlo atraktivno za publiku, pa su piloti nagrađeni ovacijama. To je bilo zadnje javno pojavljivanje jurišnika SU-25 iznad Makedonije, pre njihovog povlačenja iz naoružanja RV i PVO Makedonije.
Nova organizacija vazduhoplovstva koja je stupila na snagu 2002. godine, preimenovala je vazduhoplovni bataljon u vazduhoplovni Ving (Vazduhoplovna izviđačka i napadačka grupa).
Posle sukoba 2001. godine, Makedonija je težila ka članstvu u NATO. Makedonske vazduhoplovne snage sudeluju u mnogim međunarodnim misijama i vežbama gde se ukazala potreba za modernizacijom postojećih ili nabavka novih letelica. Najviše se to odnosilo na komunikacijsku opremu – nekompatibilnu sa zapadnim uređajima.
Nakon razmatranja svih opcija, te najviše zbog finansijskih prilika, odlučilo se na delomičnu modernizaciju flote postojećih helikoptera (Mi-8/17 i Mi-24). Tako je 2003. godine, kao izvođač projekta modernizacije izabran izraelski Elbit systems, kompanija koja iza sebe ima dugi niz godina iskustva u modernizaciji i projektovanju modernih vazduhoplovnih odbrambenih sistema. Prva dva Mi-24V helikoptera dobijaju kodno ime Jasmin. U njih se (redni brojevi 209 i 210) ugrađuje oprema za noćno letanje i navigaciju. Prvi radovi su obavljeni početkom 2004. godine. Ugrađen je optoelektronski sistem za noćno letenje, a kompletan prostor kabine je prebojan odgovarajućom crnom bojom. Sistem sadrži i NVG (Night Vision Goggles) za oba člana
posade, te promenjeno osvetljenje instrumenata.
Takođe ugrađene su radiostanice i IFF (Identification friend or foe) sistem raspoznavanja svoj/tuđ kompatibilan s NATO standardom. Naknadno su sličan
paket modernizacije dobili Mi-24V pod brojem 202 i 207. Sledeća dva helikoptera Mi-24V (201 i 205) dobili su nešto opširniju modernizaciju.
Nakon provedenog generalnog remonta u ukrajinskom servisnom centru Aviacon, u nju je uključeno sve prethodno spomenuto, ali i kompletno izmenjeni sistem naoružanja i označavanja ciljeva. Tako je prastari sistem optičkog i radio nišanjenja i gađanja zamenjen novim FLIR (Forward looking infra red) i full color optičkim sistemom kamera.
Ovom su modernizacijom potonji praktično postali novi helikopteri s puno novih mogućnosti, te su dobili novi naziv Aleksandar Mi-24V (AMI-24V). Zastareli sistem POVR Šturm je kompletno odstranjen, a na njegovo mesto je došla instalacija za moderne POVR (protivoklopne vođene rakete).
Modernizovani helikopteri su prepoznatljivi po svojoj novoj maskirnoj šemi u stilu splinter, te po novom sistemu označavanja s kompletnim servisnim oznakama na engleskom jeziku. Naknadno su još dva primerka remontovana u Ukrajini, a dobili su i nove naprednije motore.
U martu 2020. godine, sada Republika Severna Makedonija ulazi u NATO.
Danas Severna Makedonija ima četiri helikoptera Mi-24V koji su raspoređeni u borbeni helikopterski skvadron “NOЌNI MOLNJI” (Noćne Munje).
Autor se na saradnji oko teksta i fotografija zahvljuje Draganu Cvetiću.
Izvor knjiga: Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015.