Zanimljivo je da sovjetski piloti, koji su doleteli u Jugoslaviju na migovima 29 nisu nosili letačke kombinezone, već su iz aviona izašli u odelima sa kravatama
Tog 24. septembra daleke 1987. godine u Socijslističku Federativnu Republiku Jugoslaviju su stigla prva dva dvoseda novog lovca MiG-29 UB koji su sleteli na batajnički aerodrom. Od tog dana počela je da se piše nova era u istoriji mlazne avijacije JRV i PVO JNA, RV i PVO Vojske Jugoslavije, RV i PVO Vojske SCG, V i PVO Vojske Srbije i danas ponovo RV i PVO Vojske Srbije.
I posle 34 godine ova saga se nastavlja pošto je 2017. godine zahvaljujući ruskoj donaciji ova priča nastavljena, pa tako RV i PVO danas raspolaže sa 14 borbenih aviona ovog tipa i to u verzijama 9.12, 9.13 i 9.51.
General Bilbija u knjizi “Mig-29 Naša priča” autora Danka Borojevića, Dragog Ivićai Željka Ubovića navodi da je odluka o nabavci lovca nove generacije donesena početkom 1985 godine. Tad je on po prvi put obavešten da treba da se ide u neku od zemalja Varšavskog pakta za procenu aviona za potrebu RV i PVO.
“ Razlog za odlazak na procenu nekog aviona bio je u tome što je dobrom delu naših aviona Mig -21 isticao tehnički resurs. Trebalo je nabaviti novi lovački avion koji će nadomestiti nedostatak vazduhoplova u period do uvođenja u operativnu upotrebu novog aviona (NA) što se očekivalo 1995”, kaže general Bilbija u knjizi Mig 29 Naša priča.
Bilbija dodaje da se ubrzo saznalo da treba da se leti na MiG -29, kako bi se procenile njegove taktičko tehničke karakteristike i da li odgovara našim potrebama.
“Niko tada u našoj zemlji nije znao ništa o tom avionu, nismo znači čak ni kako izgleda. MiG-21 je bio avion druge generacije, a MiG-29 četvrte što dovoljno govori o tehnološkom skoku, za koji se i jugoslovenksa vojna industrija pripremala, kaže on u knjizi.
“Sutradan po dolasku u Moskvu zaputili smo se na vojni aerodrom Kubinka.. Došli smo u jedan hangar, gde su nam priredili izložbu nekoliko vrsta aviona sa naoružanjem. Svi modeli su mi bili poznati osim jednog. Odmah sam zaključio da je to MiG -29. Neverovatan izgled aviona, potpuno nova konfiguracija.. Sa vrlo čudnim položajem usisnika, oblikom krila….” kaže general Bilbija u knjizi.
Posle obavljenog leta sledila je analiza i mišljenje opitnog pilota. General Bilbija je tad rekao da po svim karakteristikama koje je uspeo da sagleda tokom leta to avion koji JNA baš treba.
Izveštaj tada potpukovnika Bilbije je prihvaćen i na osnovu njega i ostalih članova ekipe, državni vrh je polovinom 1986. Doneo odluku o nabavci aviona MiG -29. Ukupno je nabavljeno 14 jednoseda i dva dvoseda. Cena je bila 15,9 miliona dolara za “ čist” avion bez naoružanja.
General Bilbija je u svom ustupljenom tekstu pod istim naslovom naveo da je Jugoslavija tražeći lovački avion koji će nadomestiti prazninu između MiG -21 i NA ispitivala F -16, Miraž -2000, MiG -29 i nesupeli F -20.
#RIA_Video
— RIA Novosti (@rianru) October 21, 2017
Rossiя peredala Serbii 6 istrebiteleй Mig-29 https://t.co/QWS1y6QeT1 pic.twitter.com/guDocPpkrd
“Profesionalno sam kao opitni pilot, obavio svoj posao i predložio, bez obzira na nečiju volju, ljubav i zavisnost da to bude MiG-29. PRIHVAĆENO JE. Po performansama koje sam teorijski u praksi izneo MiG -29 u to vreme je bio nadmoćan u odnosu na konkurente. Posedovao je u to vreme optoelektronski sistem za gađanje ciljeva u vazduhu, koje je Zapad prekopirao i uveo tek nakon 10 godina. Mig -29 koštao je najmanje ( čist-bez naoružanja) duplo manje. U dobrom delu rezervni delovi za MiG -21 odgovaraju i u održavanju MiG -29.
Kako pišu trojica autora u knjizi “MiG-29 Naša priča” prva dva isporučena lovca MiG-29 bili su dvosedi koji su kasnije dobili evidencijske brojeve 18301 i 18302. Zanimljivo je da sovjetski piloti, koji su doleteli u Jugoslaviju na migovima 29 nisu nosili letačke kombinezone, već su iz aviona izašli u odelima sa kravatama. Pripadnici vazduhoplovno-tehničkog sastava RV i PVO Jugoslavije dočekali su ih u civilu, ne u tamno plavim uniformama, nego isto u civilu.Jedan od glavnih razloga zašto su oni doleteli u odleima bio je taj što su se oni vratili prvi komercijalnim letom “Aeroflota” iz Beograda za Moskvu. Pošto u MiG-29 nije bilo prostora za smeštaj kofera, ovo je bilo jedno od najpraktičnijih rešenja.
Razlog zbog kojeg su piloti nosili odela bio je njihov povratak komercijalnim letom “Aeroflota”. Bez postojanja spremnika za kofere, ovakvo rešenje im je bilo najpraktičnije.Gro aviona kasnije je kako navode autori u pomenutoj knjizi stigli su u tri ture i to prva 22. decembra 1987 i to tri aviona, druga tura od sedam aviona kod nas stigla je 28. decembra 1987 i treća tura od četiri aviona stigli su u Jugoslaviju aprila 1988. Avionio jednosedi poneli su kod nas oznaku L-18, a dvosedi NL-18.
U istoriji naše, ali i svetske avijacije ostaće upamćeno da je nekadašnja SFRJ bila druga država sveta posle Indije koja je dobila ove tada najmodernije sovjetske lovce. Prva država istočnog bloka koja je dobila ove lovce bila je DDR i to 1988, a Čehoslovačka, Poljska, Bugarska i Rumunija 1989. Mađarska je svoje lovce MiG-29 oko 30 komada dobila tek 1993 na ime klirinškog duga i to dve godine posle nestanka Varšavskog ugovora.
E tako je bilo u stra dobra vremena.
A danas NATO i EU zlikovac AV odlučuje koje lovce da kupimo.
Gnjida iskorumpirana.
jaki avioni…
…
MiG 29 je ubedljivo najgori i najnekorisniji avion ikad napravljen u Rusiji
Mogu da se složim sa tim što si napisao. Ali samo iz jednog razloga. Ne što smatram da je to bila loša kupovina ili što je RV SFRJ već imalo MIG 21, pa da ne skaču sa jedne, na drugu tehnologiju. Nego što njegov razvoj, još nije bio završen. Ti Migovi su počeli da se proizvode, kao nedovršeni u svom konačnom razvoju. Nije bilo para kod Sovjeta u to vreme i počni proizvodnju sa onim, što imaš. Tek su se prema projektnoj dokumentaciji približili na MIG 29M ali samo manjim delom. Dok je konačna verzija ovog aviona, dovedena do kraja sa avionom MIG 35. A i ta verzija aviona nije sada prioritet Ruskom RV. Zbog čega? Pa zbog Suhoja, koji imaju mnogo veći dolet i opremu za pokrivanje mnogo većeg prostora (radari i td…). MIG 35 je za mnogo manje zemlje. Kao i za regionalnu upotrebu. Kojoj Rusiji sada nije toliko potrebna. Ipak je ona delom i u Aziji. Tj. najvećim delom.