КАКО ЈЕ ПРЕ 105 ГОДИНА ПОТПЉЕН БОЈНИ БРОД АУТРОУГАРСКЕ МОРНАРИЦЕ “СЕНТ ИШТВАН” Последња ратна епизода на Јадрану

Десети јун последње ратне 1918. године у поморској историји остаће упамћен по томе што је торпедом потопљен бојни брод Аустроугарске ратне морнарице “Сент Иштван”.

Напад се догодио у 3.25 изјутра када је италијански торпедни чамац МАС-15 испалио 2 торпеда који су погодили котларницу бојног брода Аутроуграске царске моранрице “Сент Иштван”. Посада је покушала да спаси брод, али он се после два и по сата од поготка преврнуо и потопио. У овој трагедији погинуло је 89 морнара.

Ово потапање у поморској литератури приказује се као последња ратна епизода у сукобу ауторугарске морнарице и савезничких бродова на Јадрану.

Контраадмирал аустроугарске морнарице Миклош Хорти планирао је за јун месец да изведе са бојним бродом “Сент Иштван” препад на баражне бродове који су блокирали пролаз кроз Ортанска врата. План је требао да се реализује ноћ 11. на 12. јун да са два одреда пловних састава са по две крстарице и два разарача, свака група нападне баражне бродове. Други напад требао је да уследи 14. на 15. мај уз помоћ подморница пре свега немачких и аутроугарских и то 8 аустроугарских и 4 немачке на потезу Бриндизи-Валона.

До 9. јуна у Боки Которској извршена је концентрација бродова. Ноћ 10. на 11. јун у маршу су били бродови “Сент Иштван” и “Принц Еуген”. Бојним бродом командовао је капетан бојног брода Хајнрих Сеица. Пред зору 10. јуна “Сент Иштван” нашао се у висини острва Премуде.

Иначе бојни брод “Сент Иштван” имао је један пех долшло је до прекомерног загрејавања лежајева осовинских водова због чега је морао да смањи брзину. Брод је из бродског димњака испуштао велике количине дима што је био демаскирајући фактор да га итлијански тропедни чамци уоче. Иначе ти торпедни чамци били су у акцији противминског извиђања под командом капетана фрегате Рица. Када су у рану зору 10. јуна приметлили дим бродских димњака из правца севера кренули су у напад, успели да се пробију кроз заштиту бродова и са даљине од 300 м лансирају тропеда.

Две ескплозије извале су хаос и метеж. Уз помоћ других бродова покушано је да се брод дотегли до острва Молат, али се Сент Иштавн преврнуо и потонуо. На дно је поувукао сасобом 89 чланова посаде, а преосталих 1005 чланова спасли су остали бродови.

Потапање “Сент Иштвана” прекинуло је аустроугарску нападну операцију. Од славом овенчане успешне операције није остало ништа. Италијанска морнарица је ово потапање забележила као највећи успех и описано као планирана акција, иако је она изведена плански и не случајно као и борба Давида против Голијата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *