Prema sećanju jednog od pilota, koji su kao instruktori obučavali libijske pilote, taj period bio je veoma intenzivan i zanimljiv. Ovde donosimo neka njegova sećanja i impresije.
„Mi piloti koji smo leteli u Misurati i obučavali libijske pilote u osnovnim vazduhoplovnim veštinama imali smo platu 1500 dolara mesečno. Živeli smo u posebnom naselju gde su živeli stranci s prilično dobrim standardom. Međutim, naši piloti Libiju su pojedinačno koštali ukupno 5000 američkih dolara, ali je 3500 dolara SFRJ zadržavala za sebe.
Libija je tada bila policijsko-trgovačka država, s naglaskom na „policijska“. Iako tadašnjim Jugoslovenima nije bilo ograničeno kretanje državom, moglo se dogoditi da vas u šetnji zaustavi čistač cipela, pokaže vam policijsku značku i izvrši „rutinski“ pregled dokumenata. Naime, pre dolaska u Libiju sve važnije državne institucije imale su fotografije svakog od tadašnjih JNA instruktora iako je službeno, između dve države vladalo veliko prijateljstvo.
Libija je svoju prvu grupu od 60 pitomaca, na školovanje u VVA JNA poslala 1974. godine.
Iako se o libijskim pilotima i danas priča s podsmehom, istina je da je od prvih 60 njih dvadesetak kasnije postalo vrhunskim pilotima u svojoj državi uprkos vrlo „čudnoj“ selekciji.
Libija je imala zanimljiv način mobilizacije. Organizovali bi fudbalsku utakmicu, a onda zaključali ulaze. Na terenu bi već čekali spremni vojni kamioni, a „selektori“ bi govorili: „Ovaj u avijaciju, ovaj će u pešadiju, ovaj u mehaničare, ovaj u mornaricu!“ Istina je da je tako dolazilo mnogo pilota koji su se spasavali dok su leteli i nisu nikako mogli sami leteti. Leteli su zahvaljujući političkom naređenju odozgo. Ali to, nije ništa čudno niti neobično. Libijski piloti imali su veliko poštovanje prema svojim instruktorima.
Bilo je međutim i zgoda poput onih s pitomcem Ali Trugom. Mladi libijski pilot nije niti nakon 12 sati mogao završiti selektivno letenje. Prema tadašnjim merilima, Trug apsolutno nije bio za pilota, ali su Libijci rekli da će o tome Alah odlučiti. Na kraju, Trug je prebačen u transportnu avijaciju gde je postao vrhunski pilot iako u JNA nije, niti nakon 54 sata letne obuke, mogao podneti padanje u kovit, što je obavezan deo obuke svih vojnih pilota na svetu. Piloti kao što je bio Ali Trug poštovali su svoje instruktore iz Zemunika, jer ih ovi nisu tukli kao njihovi nastavnici letenja, koji su na zadnjem sedištu aviona imali neretko štap u ruci i tukli pitomce po glavi čak i za vreme letenja. Kasnije će mnogi pitomci iz Zemunika zauzeti istaknuta komandna mesta ne samo u libijskom RV, nego i u Oružanim snagama Libije.
Baš krajem 1976. godine konačno propada Gadafijev san o ujedinjenju svih arapskih zemalja uključujući i Egipat. Dolazi do velike vojne seobe, uzrokovane drastičnom promenom spoljne politike tadašnjeg egipatskog predsednika Anvara el-Sadata koji se nakon poraza u Trećem arapsko-izraelskom ratu 1973. godine okreće Amerikancima. Sovjeti i sva njihova vojna tehnika prelaze u Libiju, a njihovo mesto u Egiptu, zauzimaju Amerikanci. U samo nekoliko borbenih naleta jula 1977. godine, Egipćani su na zemlji uništili uredno postrojene libijske vazduhoplove u Bengaziju, ali je mnogo egipatskih aviona oboreno zato što su sovjetski protivavionci pokazali efikasnost tadašnjih savremenih raketa zemlja-vazduh.
Naši piloti koji su tada obučavali libijske pitomce, morali su leteti u naoružanim avionima. Srećom, rat je bio kratkotrajan, pa nije bilo potrebe za angažovanjem pilota iz SFRJ“.