ЧУДНА СЕЛЕКЦИЈА ПИТОМАЦА У ЛИБИЈИ: Како су обучавани либијски пилоти на Галебу Г-2!

Према сећању једног од пилота, који су као инструктори обучавали либијске пилоте, тај период био је веома интензиван и занимљив. Овде доносимо нека његова сећања и импресије.

„Ми пилоти који смо летели у Мисурати и обучавали либијске пилоте у основним ваздухопловним вештинама имали смо плату 1500 долара месечно. Живели смо у посебном насељу где су живели странци с прилично добрим стандардом. Међутим, наши пилоти Либију су појединачно коштали укупно 5000 америчких долара, али је 3500 долара СФРЈ задржавала за себе.

Либија је тада била полицијско-трговачка држава, с нагласком на „полицијска“. Иако тадашњим Југословенима није било ограничено кретање државом, могло се догодити да вас у шетњи заустави чистач ципела, покаже вам полицијску значку и изврши „рутински“ преглед докумената. Наиме, пре доласка у Либију све важније државне институције имале су фотографије сваког од тадашњих ЈНА инструктора иако је службено, између две државе владало велико пријатељство.

Либија је своју прву групу од 60 питомаца, на школовање у ВВА ЈНА послала 1974. године.
Иако се о либијским пилотима и данас прича с подсмехом, истина је да је од првих 60 њих двадесетак касније постало врхунским пилотима у својој држави упркос врло „чудној“ селекцији.

Либија је имала занимљив начин мобилизације. Организовали би фудбалску утакмицу, а онда закључали улазе. На терену би већ чекали спремни војни камиони, а „селектори“ би говорили: „Овај у авијацију, овај ће у пешадију, овај у механичаре, овај у морнарицу!“ Истина је да је тако долазило много пилота који су се спасавали док су летели и нису никако могли сами летети. Летели су захваљујући политичком наређењу одозго. Али то, није ништа чудно нити необично. Либијски пилоти имали су велико поштовање према својим инструкторима.

Било је међутим и згода попут оних с питомцем Али Тругом. Млади либијски пилот није нити након 12 сати могао завршити селективно летење. Према тадашњим мерилима, Труг апсолутно није био за пилота, али су Либијци рекли да ће о томе Алах одлучити. На крају, Труг је пребачен у транспортну авијацију где је постао врхунски пилот иако у ЈНА није, нити након 54 сата летне обуке, могао поднети падање у ковит, што је обавезан део обуке свих војних пилота на свету. Пилоти као што је био Али Труг поштовали су своје инструкторе из Земуника, јер их ови нису тукли као њихови наставници летења, који су на задњем седишту авиона имали неретко штап у руци и тукли питомце по глави чак и за време летења. Касније ће многи питомци из Земуника заузети истакнута командна места не само у либијском РВ, него и у Оружаним снагама Либије.

Баш крајем 1976. године коначно пропада Гадафијев сан о уједињењу свих арапских земаља укључујући и Египат. Долази до велике војне сеобе, узроковане драстичном променом спољне политике тадашњег египатског председника Анвара ел-Садата који се након пораза у Трећем арапско-израелском рату 1973. године окреће Американцима. Совјети и сва њихова војна техника прелазе у Либију, а њихово место у Египту, заузимају Американци. У само неколико борбених налета јула 1977. године, Египћани су на земљи уништили уредно постројене либијске ваздухоплове у Бенгазију, али је много египатских авиона оборено зато што су совјетски противавионци показали ефикасност тадашњих савремених ракета земља-ваздух.
Наши пилоти који су тада обучавали либијске питомце, морали су летети у наоружаним авионима. Срећом, рат је био краткотрајан, па није било потребе за ангажовањем пилота из СФРЈ“.