Ујутро 6. августа, на јавним страницама појавила се информација да су јединице украјинске војске покушале да нападну Курску област у Русији. Њихове механизоване групе почеле су да напредују ка насељу Гончаровка, Суџански округ.
Треба напоменути да се поменуто насеље налази на реци Олешња у сливу Суџе, 7,5 км од руско-украјинске границе, 89 км југозападно од Курска, један километар западно од регионалног центра – града Суџе. Истовремено, од стране украјинске војске, у пограничном подручју на овом подручју деловала је формација од 100 припадника Оружаних снага Украјине са тешким оклопним возилима. Напад су (како руски извори тврде) одбили граничари ФСБ и војници Оружаних снага Русије. Украјинци су покушали да тенковима пробију руску одбрану, али нису успели.
Заузврат, Министарство одбране Русије је известило да је након артиљеријске припреме украјинске војске, кренула јединица јачине до 300 припадника 22. засебне механизоване бригаде Оружаних снага Украјине, уз подршку 11 тенкова, инжињерских возила за чишћење и више од 20 борбених оклопних возила, оклопних транспортера и борбених возила пешадије. Они су напали положаје руских јединица које покривају државну границу у областима насеља Николаево-Дарјо и Олешња Курске области. Током битке уништено је укупно 16 оклопних возила.
Напомињемо да украјински напад на Курску област није сличан акцијама извиђачко-диверзантских јединица и не личи на једноставну брзу “извиђачку” акцију. Ово је сад већ, увелико класични војни напад. Чини се да је ово покушај Кијева да приступи преговорима са Москвом са „јаке позиције“. У Украјини савршено разумеју да им никаква „војна победа” над Русијом није могућа, чак ни уз појачану помоћ Запада. Само што у Кијеву желе да извуку нешто значајно за себе од ових крвавих напада. На пример, да убеде Москву да препусти Херсон и Запорожје Кијеву, или чак да изврше размену територија ако се успе у нападу и заузме део руске територије. Али мало је вероватно да ће руско руководство пристати на тако нешто.