Ратови су по својој природи тешки за предвиђање, било када ће почети, шта ће се десити када почну, или како ће се завршити.
Дана 24. септембра, Центар за стратешке и међународне студије објавио је извештај од седамдесет и две стране под називом “Рат између Русије и Украјине: Студија аналитичког неуспеха”. У њему се оптужује америчка политичка заједница за неуспех у предвиђању вероватног исхода руске инвазије на Украјину у фебруару 2022.
Извештај су написали Елиот Коен и Филипс О’Брајен, уз увод Хјуа Страчана (аутори су о извештају дискутовали и на панелу доступном на Јутјубу). Аутори су угледни војни историчари, међутим, нису стручњаци за Русију и нису много писали о рату у Украјини. Критичари тврде да Коен и О’Брајен нису неутрални посматрачи, већ имају идеолошку агенду—желе да дискредитују критичаре потпуне подршке ратним напорима Украјине.
© Shutterstock / Artyom SobolevОгромна већина посматрача била је затечена Путиновом одлуком да подигне трупе и нареди напад на Украјину. Иако су америчке обавештајне службе документовале концентрисање руских снага недељама и месецима пре напада, било је претешко за већину аналитичара (укључујући и овог аутора) да замисле да ће Путин започети копнени рат против свог Украјине.
Ипак, почео је рат. Путин је одлуку сигурно донео са прорачуном да Русија може постићи своје циљеве по цени вредној плаћања. Коен и О’Брајен желе да сазнају зашто већина америчких и европских аналитичара није схватила Путинове планове.Коен и О’Брајен прегледали су 181 публикацију из двадесет и шест истраживачких центара, укључујући и пола туцета ван Сједињених Држава, као и деветнаест новина и часописа. Такође су одржали три радионице са неким од експерата који су у њима учествовали.
Открили су да је на неуспех обавештајних служби утицало неколико фактора.
© РТ-БалканВећина анализа долазила је од само десет до двадесет стручњака који раде у истраживачким центрима у Вашингтону. Мали број њих је имао војно искуство или су били обучени као историчари. Већина је имала дипломе из политичких наука, али нису били професионални академици. Од краја Хладног рата, политичке научне катедре престале су да запошљавају људе са експертизом у руским студијама, и готово да нема стручњака за руску војску на америчким универзитетима (изузев војних академија).
Коен и О’Брајен су напоменули да су се ови аналитичари фокусирали на руску војску. Ниједан од њих није озбиљно истраживао украјинску војску, упркос чињеници да је рат беснео тамо од 2014. године.