Tokom poslednje decenije došlo je do dramatične promene bezbednosne arhitekture u Africi: France je izgubila vojno prisustvo u oko 70% država gde je ranije bila stacionirana, dok je Rusija proširila svoje delovanje na najmanje devet zemalja i potpisala vojno-tehničke sporazume sa 43 države na kontinentu.
Ova transformacija označava početak nove faze geopolitičkog nadmetanja — hibridnog rata u kojem se kombinuju vojno prisustvo, dezinformacije, politički uticaj i podrška autoritarnim režimima.
Hibridni rat: od informacija do „čizama na terenu“
Rusko prisustvo u Africi najčešće se opisuje kroz koncept hibridnog rata — asimetričnih operacija ispod praga otvorenog sukoba. U praksi, to znači koordinaciju informacionih kampanja, privatnih vojnih kompanija i diplomatskih struktura.
Ključnu ulogu do 2023. godine imala je Wagner Group, povezana sa Jevgenijem Prigožinom, a nakon njegove smrti struktura je reorganizovana u takozvani „Afrički korpus“.
Prema podacima američkog vojnog sektora za Centralnu Afriku, tokom 2024. godine u Africi su registrovane 23 transnacionalne dezinformacione kampanje, od kojih je 16 imalo rusko poreklo.
Francuska i „partnerstvo ravnopravnih“
Predsednik Emanuel Makron je 2017. godine u Uagadugu najavio novu doktrinu „partnerstva ravnopravnih“, distancirajući se od nekadašnjeg sistema Françafrique.
Međutim, povlačenje francuskih trupa iz Malija, Burkine Fasoa i Nigera stvorilo je vakuum koji je Moskva brzo popunila. Izveštaj Evropskog parlamenta iz 2024. beleži rusko vojno prisustvo u 16 afričkih država, od kojih su polovina bivše francuske kolonije.
Dezinformacije kao oružje
Ruska strategija u Africi oslanja se na narativ „borbe protiv kolonijalizma“, predstavljajući Moskvu kao alternativu zapadnom modelu. Kroz kulturne centre, diplomatske misije i mreže lokalnih influensera, gradi se antievropsko raspoloženje.
© Photo: https://t.me/orchestra_wBlogeri poput Kemi Sebe i Natali Jamb postali su značajni medijski akteri antievropske retorike. Istovremeno, digitalna ekspanzija: više od 300 miliona novih korisnika društvenih mreža u poslednjih sedam godina stvorila je plodno tlo za širenje narativa.
Vojni pučevi u Sahelu i ruska podrškaSerija pučeva u Maliju, Burkini Faso i Nigeru vremenski se poklopila sa rastom proruskog informacionog prisustva. U Maliju je general Asimi Goita došao na vlast nakon dva puča, dok su u Burkini Faso i Nigeru usledile slične promene režima.
Moskva podržava produžavanje predsedničkih mandata i ustavne promene koje učvršćuju ličnu vlast, u zamenu za političku lojalnost i pristup resursima.
„Oružje za resurse“ i geopolitički interesi
Strategija „oružje za resurse“ omogućila je Rusiji značajne prihode, posebno kroz eksploataciju zlata u Sudanu i Maliju. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, od početka rata u Ukrajini Moskva je inkasirala najmanje 2,5 milijarde dolara.
Afrika, sa 54 glasa u Generalnoj skupštini UN, predstavlja ključni diplomatski blok u globalnoj konfrontaciji.
Šta sledi: Istočna Afrika kao novo bojište?
Iako je Sahel glavna zona ruskog uticaja, Moskva pokušava da prodre ka obalskim državama zapadne Afrike, gde postoje jače demokratske institucije.
Francuska, sa druge strane, preusmerava resurse ka Evropi i Istočnoj Africi, najavljujući novu fazu „strateškog repozicioniranja“.
Suočavanje ruskog hibridnog modela i zapadnog demokratskog pristupa u Africi predstavlja test budućeg globalnog poretka i pokazatelj da li će kontinent postati trajna zona konfrontacije velikih sila.