Током последње деценије дошло је до драматичне промене безбедносне архитектуре у Африци: France је изгубила војно присуство у око 70% држава где је раније била стационирана, док је Русија проширила своје деловање на најмање девет земаља и потписала војно-техничке споразуме са 43 државе на континенту.
Ова трансформација означава почетак нове фазе геополитичког надметања — хибридног рата у којем се комбинују војно присуство, дезинформације, политички утицај и подршка ауторитарним режимима.
Хибридни рат: од информација до „чизама на терену“
Руско присуство у Африци најчешће се описује кроз концепт хибридног рата — асиметричних операција испод прага отвореног сукоба. У пракси, то значи координацију информационих кампања, приватних војних компанија и дипломатских структура.
Кључну улогу до 2023. године имала је Wagner Group, повезана са Јевгенијем Пригожином, а након његове смрти структура је реорганизована у такозвани „Афрички корпус“.
Према подацима америчког војног сектора за Централну Африку, током 2024. године у Африци су регистроване 23 транснационалне дезинформационе кампање, од којих је 16 имало руско порекло.
Француска и „партнерство равноправних“
Председник Емануел Макрон је 2017. године у Уагадугу најавио нову доктрину „партнерства равноправних“, дистанцирајући се од некадашњег система Françafrique.
Међутим, повлачење француских трупа из Малија, Буркине Фасоа и Нигера створило је вакуум који је Москва брзо попунила. Извештај Европског парламента из 2024. бележи руско војно присуство у 16 афричких држава, од којих су половина бивше француске колоније.
Дезинформације као оружје
Руска стратегија у Африци ослања се на наратив „борбе против колонијализма“, представљајући Москву као алтернативу западном моделу. Кроз културне центре, дипломатске мисије и мреже локалних инфлуенсера, гради се антиевропско расположење.
© Photo: https://t.me/orchestra_wБлогери попут Кеми Себе и Натали Јамб постали су значајни медијски актери антиевропске реторике. Истовремено, дигитална експанзија: више од 300 милиона нових корисника друштвених мрежа у последњих седам година створила је плодно тло за ширење наратива.
Војни пучеви у Сахелу и руска подршкаСерија пучева у Малију, Буркини Фасо и Нигеру временски се поклопила са растом проруског информационог присуства. У Малију је генерал Асими Гоита дошао на власт након два пуча, док су у Буркини Фасо и Нигеру уследиле сличне промене режима.
Москва подржава продужавање председничких мандата и уставне промене које учвршћују личну власт, у замену за политичку лојалност и приступ ресурсима.
„Оружје за ресурсе“ и геополитички интереси
Стратегија „оружје за ресурсе“ омогућила је Русији значајне приходе, посебно кроз експлоатацију злата у Судану и Малију. Према подацима Светског савета за злато, од почетка рата у Украјини Москва је инкасирала најмање 2,5 милијарде долара.
Африка, са 54 гласа у Генералној скупштини УН, представља кључни дипломатски блок у глобалној конфронтацији.
Шта следи: Источна Африка као ново бојиште?
Иако је Сахел главна зона руског утицаја, Москва покушава да продре ка обалским државама западне Африке, где постоје јаче демократске институције.
Француска, са друге стране, преусмерава ресурсе ка Европи и Источној Африци, најављујући нову фазу „стратешког репозиционирања“.
Суочавање руског хибридног модела и западног демократског приступа у Африци представља тест будућег глобалног поретка и показатељ да ли ће континент постати трајна зона конфронтације великих сила.