КАПСАТ ЈЕДИНИЦА ПРОГЛАШАВА НОВУ КОМАНДУ
У снимку објављеном у недељу, припадници утицајне јединице CAPSAT позвали су све гране војске да се придруже побуни. ,,Од сада, сва наређења мадагаскарске војске долазиће из седишта CAPSAT-а,” објавили су официри у службеној поруци. Ова јединица, која је кључна у Раџоелинином доласку на власт 2009. године, сада се окреће против свог некадашњег савезника.
Чини се да војна логика надјачава политичке обрачуне. CAPSAT јединице већ контролишу кључне комуникационе чворове и путеве ка престоници, док су се регуларне јединице поделиле у томе кога ће подржати. На терапију снага, жандармерија остаје релативно лојална влади, али њена ефикасност је упитна након што су се поједини њени елементи придружили побуни.
МЛАДИ ДЕМОНСТРАНТИ И ВОЈНА ПОДРШКА
Овај војни преокрет десио се након недеља масовних протеста које су предводили млади, незадовољни хроничним несташицама струје и воде. Демонстранти су успели да први пут од почетка немира уђу на симболични Трг 13. маја, управо захваљујући подршци војних јединица које су одбиле да пуцају на народ.
,,Побуњени војници у јавном обраћању. су изјавили ,,Изабрали смо да подносимо и извршавамо наређења, чак и незаконита, уместо да штитимо становништво.” Ова реторика указује на дубљу кризу легитимитета која је захватила мадагаскарске оружане снаге.
МЕЂУНАРОДНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ
Ова криза има значајне импликације за регионалну безбедност и спољну политику. Кина, која има значајне инвестиције у мадагаскарској инфраструктури и рударству, пажљиво прати ситуацију. Француска, као бивша колонијална сила, такође показује забринутост, док Афричка унија покушава да пронађе дипломатско решење.
Интересантно, овај догађај дешава се у контексту шире регионалне нестабилности. Слични протести предвођени младима већ су збацили владе у Непалу и Шри Ланки, што указује на глобални талас незадовољства који сада погађа и Африку.
ИСТОРИЈСКИ ОБРАСЦИ И БУДУЋИ СЦЕНАРИЈИ
Мадагаскарска војска има дугу историју мешања у политику. Од стицања независности 1960. године, подржала је или предводила неколико промена власти, укључујући државне ударе 1970-их и 2009. године. Међутим, овај пут ситуација је сложенија због масовног грађанског ангажмана.
Аналитичари предвиђају три могућа сценарија: брзу политичку транзицију кроз преговоре, продужену војну управу или потпуну ескалацију у грађански сукоб. Кључни фактор биће реакција регуларних војних јединица и међународни притисак.
ГЕОСТРАТЕШКИ КОНТЕКСТ
Мадагаскар, као четврто највеће острво на свету, има стратешки значај за безбедност Индијског океана. Његова локација чини га кључним за поморске руте и потенцијалну базу за пројекцију силе у региону. Ова криза стога привлачи пажњу не само регионалних него и глобалних сила, укључујући САД и Индију.
Економски, Мадагаскар је богат природним ресурсима, од ретких минерала до драгуља, што додатно компликује геополитичку једначину. Свака промена власти овде има импликације на глобална тржишта и стратешке интересе.
ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА РЕШАВАЊЕ КРИЗЕ
Док се ситуација развија, очи свих су упрте у премијера Руфина Фортуната Зафисамба, војног генерала ког је Раџоелина именовао управо да би смирио кризу. ,,Влада је потпуно спремна да саслуша и започне дијалог,” изјавио је Зафисамбо, али је остало нејасно да ли побуњене јединице прихватају овај приступ.
Међународна заједница, предвођена Афричком унијом, ради на хитном посредовању. Међутим, успех ових напора зависи од тога да ли ће се војне фракције сложити око заједничког решења које ће осигурати стабилност и избећи грађански сукоб.
Војни аналитичари упозоравају да ова криза може имати таласне ефекте на целу регију јужне Африке, посебно у земљама које се суочавају са сличним друштвеним и економским изазовима.