Република Србија брине о својој безбедности, а једна од мера у том контексту је одржавање борбене способности оружаних снага и њихов систематски развој. Упркос присуству објективних ограничења, предузимају се мере за јачање и унапређење војске, дајући жељени резултат. Захваљујући томе, српске оружане снаге су тренутно једна од најмоћнијих у свом региону. А како нас је видео руски аутор Рјабов Кирил у свом ауторском чланку за руски сајт Военное обозрение, преносимо овде.
ОПШТИ ПОКАЗАТЕЉИ
Војска Републике Србије у садашњем облику формирана је 8. јуна 2006. године поделом Државне заједнице Србија и Црна Гора. Јединице и формације које су остале на територији Србије укључене су у састав оружаних снага нове независне републике. На овој бази су накнадно извођене различите војне конструкције у циљу заштите националних интереса у постојећим условима.
Србија тренутно има само две врсте оружаних снага (аутор мисли на видове оружаних снага). Прве и главне су копнене снаге. Оне углавном имају стандардни састав и укључују тенкове, пешадију, артиљерију, инжињерију и друго (мисли се на родове војске). Поред тога, речна флотила на реци Дунав је подређена команди копнених снага. Друга врста оружаних снага су ваздухопловне снаге и снаге ПВО (код нас је то вид није врстса). Такође, део задатака заштите земље може да обавља жандармерија која обавља функције унутрашњих трупа.
© Министарство одбране СрбијеСа ограниченим бројем вијника и средстава, Војска Србије се одликује високим потенцијалом. Тако је на познатој ранг-листи Global Firepower, која узима у обзир педесет различитих показатеља, Војска Србије 2024. године била на 56. месту у свету или 20. међу европским оружаним снагама. У поређењу са пласманом из 2023. године, Србија је напредовала за две позиције. Као резултат тога, Србија је у овом тренутку међу земљама у свом региону друга после Грчке.
Разлози оваквих промена и напредовања на ранг листи су познати и очигледни. Војни и политички врх Србије велику пажњу посвећује питањима националне безбедности и развоја оружаних снага. Србија није чланица ниједног политичког или војног блока, због чега не може да рачуна на механизме колективне безбедности и мора да се ослања само на себе.
Уз све ово, од 2022. године постоји још један занимљив фактор. Друге земље у Европи и региону Балкана одлучиле су да подрже украјинску власт и пошаљу јој оружје и војну опрему. Материјални делови за снабдевање узимани су из расположивости сопствених армија, што је негативно утицало на њихово стање. Заузврат, Србија није жртвовала своју војску, што је убрзо довело до промене односа снага у региону.
СНАГЕ И СРЕДСТВА
Рејтинг Global Firepower 2024. указује на укупан број српских оружаних снага од 25 хиљада људи (аутор мисли на бројно стање војске). Истовремено Military Balance 2024 даје цифру од 28,15 хиљада људи, а укључује не само војску, већ и агенције за спровођење закона. Главни и најбројнији вид оружаних снага су копнене снаге. Запошљавају најмање 13 хиљада људи. Више од 5 хиљада људи служи у Ваздухопловству и ПВО.
Главну снагу копнених јединица чине две механизоване бригаде, од којих свака има један тенковски батаљон, две моторизоване пешадијске јединице, једну инжињеријску итд. Постоји и једна артиљеријска бригада са шест батаљона/дивизиона, једна ваздушно-десантна и једна бригада специјалних снага од три батаљона. Поред тога, јединице имају неколико одвојених помоћних батаљона – инжињеријске, хемијске борбе, везе итд.
© Министарство одбране СрбијеВојска има до 230 главних тенкова неколико модела. Већи део парка, 200 тенкова је М-84 домаће производње. Ту је и до 30 возила Т-72 једне од старијих модификација. Као транспорт пешадије користе се оклопни транспортери и борбена возила пешадије различитих модела, почев од старог совјетског БТР-50. Најновији у парку су 40 оклопних транспортера “Лазар-3”.
Војна противваздушна одбрана се ослања на системе совјетске производње. Постоји више од 70 старих система противваздушне одбране Куб и разних лакопреносних ракетних система. Артиљеријски системи Bofors 40 мм такође задржавају своје место, како оригиналне тако и пренете на различите платформе.Дунавска речна флотила, потчињена копненим снагама, има само четири патролна чамца и исто толико лаких миноловаца. Постоје четири десантна и разна транспортна пловила.
© МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ СРБИЈЕТрупе Ваздухопловства и ПВО су прилично скромне величине. Укључују само седам авијацијских ескадрила различите намене са једном или другом опремом. За противваздушну одбрану одговорне су једна противваздушна ракетна бригада и два одвојена радарска батаљона.
Тактичка авијација обухвата укупно 14 ловаца МиГ-29 различитих модификација и до 18 јуришних авиона Ј-22. Постоји најмање 40 тренажних авиона неколико модела и мање од десет транспортних. Флота хеликоптера обухвата 17 хеликоптера Ми-24 и Ми-35, као и педесетак вишенаменских хеликоптера различитих типова.
© Министарство одбране Републике СрбијеСистем противваздушне одбране, који је део Ваздухопловства, користи 4 система дугог домета кинеске производње HQ-22 и задржава до 15 старих совјетских комплекса С-125 и Куб у служби. За покривање система ПВО на позицијама користи се најмање шест ПВО система Панцир-С1, као и топови калибра 40 мм и разни преносни системи.
У ПРОЦЕСУ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ
Војно-политичко руководство Србије, узимајући у обзир постојеће претње и изазове, сматра неопходним развој оружаних снага. Овај задатак се углавном решава набавком неопходног наоружања и опреме различитих класа, укључујући оне најновије. Недавно је постало познато неколико сличних куповина и планова за будућност.
Тако је у фебруару 2023. године руководство Србије објавило намеру да модернизује 30 тенкова и самоходних хаубица Гвоздика, као и да набави до 40 нових оклопних транспортера Лазар-3. Предложена је и набавка 60 самоходних противоклопних ракета АЛАС.
Србија већ неколико година преговара са Кипром о набавци хеликоптера Ми-35П. Кипарска војска је планирала да отпише ову опрему и замени је страним моделима, а српска војска је била спремна да је откупи. Резултат преговора био је прави уговор, по коме је у новембру 2023. године Србија добила 11 жељених хеликоптера.
Последњих неколико година редовно се поставља тема о могућој куповини француских ловаца-бомбардера Dassault Rafale. Постоје општи договори, али још нема чврстог уговора. Не зна се да ли ће се потписати и када ће се то догодити.
Председник Србије Александар Вучић најавио је крајем марта нове испоруке наоружања и опреме. Затим је рекао да је војска наручила и да ће у блиској будућности добити неколико десетина нових ВБР. Очекују се и нови ловци и беспилотне летелице. Истовремено, шеф државе није прецизирао врсте опреме, њене добављаче и друге детаље. Вероватно ће се у блиској будућности појавити нови подаци о овим испорукама.
СИСТЕМАТСКИ РАЗВОЈ
Дакле, Република Србија, за разлику од других европских држава, не штеди на одбрани и не меша се у сумњиве војно-политичке авантуре. Бави се систематским развојем својих оружаних снага, а такве проблеме решава на више начина. Тако се постојећи узорци и производи задржавају у употреби, а по потреби се и модернизују. Поред тога, кад год је то могуће, купују се нови производи.
Здрава политика и разуман приступ питањима одбране дају жељене резултате. Војска Србије није велика, али по опремљености и очекиваним борбеним способностима није инфериорна у односу на друге оружане снаге у региону. Штавише, последњих година су се појавили нови фактори који би могли да промене однос снага у корист Србије.