Недавна циљана ликвидација руског генерал-потпуковника Игора Кирилова, начелника РХБЗ, тј. руских снага за нуклеарну, хемијску и биолошку одбрану, додатно је актуелизовала употребу импровизованих експлозивних направа у извршавању циљаних убистава.
Према стандардизованом речнику у војној терминологији српског језика, импровизована експлозивна направа (ИЕН, или improvised explosive device — IED на енглеском) је направа која садржи деструктивне, смртоносне, штетне, пиротехничке или запаљиве хемикалије, израђена или састављена на импровизован начин, с циљем да уништи, онеспособи, узнемири или поремети. Може да садржи елементе из војних средстава, али је обично израђена од невојних компоненти.
На основу доступног фото и видео материјала, као и реконструкције догађаја, у јавном простору се може сазнати да је циљано убиство генерал-пуковника изведено даљински активираном ИЕД, масе око 300 грама, која је претходно била постављена на електрични скутер испред улаза у стамбени објекат у којем је мета циљаног убиства боравила. Раније смо на нашем порталу објавили текст у којем смо резоновали о мотивима, припремама и реализацији циљаног убиства. Несумњиво, начелник Кирилов је био „мета високе вредности” за непријатеља, првенствено јер је био од изузетног значаја за руски систем безбедности и систем одбране. Истовремено можемо претпоставити да је начелник био безбедносно „покривен” од стране система безбедности сопствене државе, тј. да су се његова личност, кретање, комуникација безбедносно, посебно контраобавештајно, штитили. Уколико је то случај, онда је извршено циљано убиство значајан тактички успех украјинских обавештајних капацитета. Посебна је тема да ли успешна реализација овог циљаног убиства може да донесе било какву значајнију предност украјинској страни, осим привременог тактичког успеха и краткотрајне пропаганде.
Актери који планирају и изводе циљано убиство се усредсређују на слабости система безбедносне заштите мете, како би у нападу користили што мање ресурса, посебно људства и технике.Напади се по правилу врше у близини места рада, становања или тзв. „уском грлу”на уобичајеној, или успешно предвиђеној траси кретања мете.
План циљане ликвидације генерал-пуковника Кирилова је сигурно израђен много раније, а да су се у протеклих месец дана интезивно вршиле провере и потврде информација и раније израђеног плана. Тако су се створили оптимални услови за доношење одлуке о времену и месту напада.
Зашто се употребљавају импровизоване експлозивне направе у циљаним убиствима
Може се набројати више разлога за употребу ИЕН као начина извршења циљаног убиства. Прво, детонацијом ИЕН се уништавају, или мењају материјални докази на месту напада и отежава се идентификовање „потписа”нападача-бомбаша. Ово друго је посебно важно у случају умешаности државних елемената у планирање и извршење, јер је тада потреба прикривања одлучилаца, спонзора и извршилаца знатно већа. Даље, употреба ИЕН, посебно у случају даљинског детонирања (нпр. радио-везом, мобилним уређајем), умањује опасност по непосредног извршиоца и, по правилу, олакшава његово извлачење са лица места, бекство и потом напуштање територије стране државе. Даље, у случају даљинског активирања, непосредни извршилац каткад и не мора да буде у зони напада, у смислу остваривања непосредног, визуелног контакта мете, јер може бити у комуникацији са сарадником који је на лицу места и који има визуелну контролу зоне и који му даје информације о мети. Такав сарадник је најчешће легендиран, што значи да је његово присуство на локалитету логично, неупадљиво (нпр. улични продавац књига, фотограф итд).
Врсте импровизованих експлозивних направа
Иако се ИЕН могу разликовати према техничкој сложености и префињености, врло често веома просте направе, израђене комбинацијом ресурса који се могу набавити легално, могу да испуне свој циљ у циљаном убиству. Другим речима, логистика за реализацију може да буде знатно једноставнија.Импровизоване експлозивне направе могу да буду различите по изгледу, по принципу дејства и могу да експлодирају при покушају да се помере с места,или при покушају да се отворе и деактивирају.
Направе које су постављене на возила, могу да се поделе на: оне које су брзо постављене, обешене и ослоњене на возило,оне које су добро сакривене и тзв „аутобомбе”које захтевају доста времена за постављање.
Направе постављене у или на возило могу да се детонирају даљински,када се мета напада креће или се налази у паркираном возилу.
Упаљачи се по начину израде могу поделити на формацијске и импровизоване. Према времену дејства, разликују се тренутни и темпирани. Према начину активирања може се говорити о контактним (нпр. нагазни, отпусни), неконтактним (нпр. температурни, светлосни, акустични).
Ефикасност циљаних убистава
На крају, треба се поставити и питање ефикасности циљаних убистава у смислу остваривања националних, посебно безбедносних интереса стране државе. Политички одлучиоци великих сила, које најчешће и изводе ове активности, посебно на територијама страних држава, сигурно ће аргументовати у прилог циљаних убистава, сматрајући да се тако дају усмерени, ограничени, прецизни напади који имају потенцијал да значајно ослабе непријатеља. Са друге стране, значајан је и број аутора који аргументују против, опомињући да је ретко које циљано убиство имало планирани исход, с обзиром на немогућност сигурних пројекција последица, те да су ове активности непоуздане.
С тим у вези, иако је ликвидација генерал-пуковника Кирилова значајнији тактички обавештајни успех украјинских снага, тешко да може имати значајнију оперативну, а камоли стратегијску. Са друге стране, представља прилично упечатљив повод за одмазду.