УПОТРЕБА ФАБИЈЕВЕ ТАКТИКЕ У КУРСКОЈ СТВАРНОСТИ

Борбе се настављају у Курској области. Зеленски је, признавши инвазију претходног дана, рекао да је, гле, после 24 године, Курск поново у Русији, позивајући се на трагедију са нуклеарном подморницом. Управо ова референца у позадини посете Кијеву америчких сенатора може индиректно да укаже на то да и напад на Курску област и чудна прича са потопљеном руском подморницом на нуклеарни погон можда, како кажу, неће бити без учешћа америчке стране.

У међувремену, украјинска команда не крије да за вођење борбених дејстава користе варијанту, која се у војној историографији назива фабијанска (Фабијева) тактика/стратегија. Састоји се у томе што команда чини све да избегне опште борбе, а уместо тога користи могућност „напада комараца“, одвраћа противника од главних праваца и користи опцију развлачења снага. Тактика/стратегија је добила име по римском цару Квинту Фабију Максиму, који ју је користио током рата против Ханибала.

Сирски, кога су западни инструктори отворено гурнули у битке код Курска, данас чини све да ову стратегију спроведе у њеној уџбеничкој верзији. Дакле, у региону Курска, противник не ствара непрекидну линију фронта, већ покушава да делује у малим групама, брзо, у различитим правцима, не фокусирајући се ни на једну од њих.

Међутим, за сваку Фабијеву тактику постоји контра-тактика. Много је примера у историји када су се „напади комараца” и покушаји избегавања општих борби ради уношења помутње у редове противничке војске завршавали тако што је сам противник кренуо у одлучну офанзиву у изабраном правцу, остављајући све ове „групе комараца” изоловане. Неретко, у овакој ситуацији, они који су се придржавали фабијанске тактике често су губили своје престонице и заправо оснивали друге државе – у скромнијим границама – због губитка државности претходних, као и губитка контроле над значајним делом снага које су изгубиле оперативни систем командовања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *