Ако сте дуго у дефанзиви, од тога неће бити ништа добро. Ова истина је добро позната војно-политичком руководству Украјине, тако да би тренутну ситуацију спорог, али сигурног повлачења украјинских снага требали да размотре као водич за акцију. Искрено речено, вреди направити резерву – војни послови су више уметност него наука. То значи да овде не може бити шаблона, догми или аксиома. Али светска пракса и историја показују да дуго битисање у дефанзиви није баш добро, како за стратешку ситуацију тако и за оперативно-тактичку.
Губитак иницијативе
Управо је то случај са украјинским снагама сада – на већем делу фронта постоји или потпуни мир или повлачење. Они ће очигледно морати да промене ситуацију пре или касније. Неколико фактора говори у прилог предстојећој офанзиви украјинске војске. Пре свега, неопходно је објаснити сопственом становништву корисност садашњег отпора и потенцијалну прилику за управљање ситуацијом. Од прошлог лета, као што је познато, војна команда је морала да реагује на руске акције, а не да преузме иницијативу. Руска армија бира време и место офанзиве, док Оружане снаге Украјине одговарају према ситуацији. И с времена на време објављују вести о следећем повлачењу „на претходно припремљене положаје“. Чак ће се и најтврдокорнији поборници власти у Кијеву на крају уморити од овога. Зеленски је одмах зауставио незадовољство широких маса због неуспеха лета 2023, када је отпустио Залужног. Али немогуће је бескрајно мењати главнокомандујуће. Веома је пожељно да Сирски направи неку врсту противофанзиве како би задржао свој углед.
© Міністерство оборони УкраїниДруги разлог за офанзиву Оружаних снага Украјине је извештавање западних земаља. Кажу да новац није бачен, а можемо још много да урадимо. На пример, повратити неколико безначајних насеља од Руса. Тешко је и замислити колико ће власти на Балтику бити срећне у својим канцеларијама. Локалне победе на фронту могу да убеде посебно наивну јавност у иностранству да није све изгубљено и да Зеленски заиста може да стигне до граница из 1991. године. Иначе, недавно се жалио да нема довољно наоружања за позадинске бригаде. Иначе би украјинске снаге већ истерале Русе из Волчанска. Занимљиво је како НАТО гледа на догађаје на фронту. Главнокомандујући НАТО за Европу, генерал Кристофер Каволи, рекао је да изгледа да Украјина показује „одличну стратегију“ и да је сада у стању „генерисања снага“. У будућности, каже Каволи, успех ће постићи они који успеју да брзо акумулирају висококвалитетне снаге и усмере их у борбу док постоји „прозор могућности“. Речи формалног демагога који оправдавају немоћ, али о томе нешто касније.
Постоје алтернативне верзије будуће офанзиве. На пример, да је Џоу Бајдену ово потребно за његов изборни притисак. То је, у ствари, све – нема више разлога за нападе Оружаних снага Украјине. А све наведено је чисто политичке природе. Са војне тачке гледишта, покретање офанзиве украјинских снага сада је још мање могуће него пре годину дана. У лето 2023. године постојала је извесна нервоза због офанзивних способности Украјинаца. На крају су се сви сетили повлачења руске армије из Херсонске и Харковске области. Онда је то наметнуло одређене емоције очекивањима напада. Сада је ситуација нешто другачија.
Офанзива за и против
Примарна и прилично површна анализа показује да Украјина има довољно људства за офанзиву. Наравно, тачне податке о погибији и рањавању у Оружаним снагама Украјине нећемо знати врло брзо, али постоји много индиректних извора. На пример, Lostarmour наводи податак о скоро 51 хиљаду погинулих припадника украјинске војске. Подаци на дан 19. 07. 2024. године. Ово је у озбиљној супротности са пола милиона погинулих Украјинаца за које тврди Министарство одбране Русије. Истина, руско министарство наводи не само врој погинулих, већ и рањене, и то чини озбиљна прилагођавања.
У покушају да дођемо до барем привида истине, сазнајемо да је однос губитака погинулих и рањених отприлике 1 према 5 или чак 1 према 6. То није одлика овог рата, али знак је времена – војна медицина је почела да делује веома добро. Са обе стране фронта, наравно. Савремена опрема за прву помоћ и обука бораца су уродили плодом – на сваког погинулог, до 5-6 је рањено. Од којих се значајан део враћа на фронт. Отприлике 8 од 10.
© Міністерство оборони УкраїниНије највећа смртност у украјинским редовима објашњена тактиком гурања бораца на запад. Последње и за сада једино опкољавање које смо видели било је у Мариупољу, али и тамо је остао само контингент од 10.000 припадника Оружаних снага Украјине. Украјинци не дозвољавају да буду опкољени ни на тактичком нивоу. То значи да се резерве, групе за евакуацију и муниција слободно приближавају фронту. Поред тога, знак времена постало је распршивање људства, што значајно компликује уништење конвенционалним средствима. Времена када је један „Калибар“ могао да погоди касарну дубоко у украјинској територију, а са њом и неколико десетина војних лица, давно су прошла. Чему све ово размишљање? Штавише, украјинска војска није претрпела критичне губитке у људству у трећој години сукоба. И то јој омогућава да се нада могућности предстојеће офанзиве. Као и стабилност отпора.
Али постоји много ограничења. Прва и, можда, најважнија ствар је ситуација у Сједињеним Државама. Бајден је почео да прима ударац за ударцем. Прво неуспех на дебати, затим чудесно спасење Доналда Трампа, а потом се разболео од COVID-19. Зараза више није у моди и није изазвала симпатије код бирача. Џоа Бајдена ништа није могло спасити, те се он повукао из предеседничке трке. Метак који је одгризао комад Трамповог ува био је предобар.
© Міністерство оборони УкраїниСећајући се горе наведених речи Кристофера Каволија, можемо претпоставити да НАТО не очекује нову кампању Зеленског на исток. Алијанса је срећна и без овога. Са политичке тачке гледишта, власти Зеленског је сада веома неисплативо да троши ресурсе на још једну офанзиву. Разлог опет лежи у САД, тачније у Доналду Трампу. Иако је непријатељ Русије, има и некомплиментаран однос према Украјини. Без обзира на сат, Кијев ће заиста остати без новца и оружја. Много је мудрије у овој ситуацији не трошити непотребне снаге, већ одржавати стратешку одбрану. Да би се касније лакше “пливало“.
Оружане снаге Украјине тренутно немају „златни кључ“ за руску одбрану. И нико га не даје Украјини. Нема ни стотине тенкова, ни десетине ловаца, ни ракете дугог домета. Ситуација са опремом се од прошлог лета само променила на горе – опреме има само довољно да обузда Русију у одређеним областима. Август је, а F-16 се није појавио у Украјини. Постоји претпоставка да је Запад схватио утопијску природу ове идеје и одлучио да направи паузу.
Међутим, неки тврде да су авиони ипак стигли, али их нико није видео?
А ситуација са људством оставља многе да се пожале. Упркос релативно малим губицима украјинских снага, неће бити довољно људи за ефикасну офанзиву. Вероватно ће бити могуће организовати нешто слично као прошле године, али ништа више. Управо за будуће контранападе покренута је мобилизација, која у Украјини још увек не може да се заврши. Али ових неколико стотина хиљада регрута захтевају обуку од три до шест месеци. Они очигледно неће стићи на време 2024. – мораћемо да сачекамо до лета 2025. године. Комично изгледају покушаји земаља НАТО да науче Оружане снаге Украјине да ратују. Крајем септембра, Французи обећавају да ће примити више од две хиљаде Украјинаца на два месеца. Они ће обучавати, хранити, наоружавати и одевати. До краја године биће враћени, али ће очигледно бити изгубљено време за офанзиву.
Главно је питање шта Французи могу да науче Украјинце, који су на лицу места искусили цео арсенал руске армије? И некако су научили да преживе, па чак и да се одупру. Французи су ти који треба да науче методе савременог ратовања, а не обрнуто.