UKRAJINSKA VOJSKA, ISCRPLJIVANJE RESURSA ILI LUKAVA IGRA?

Nedavno, na fonu pada Ugledara i niza drugih značajnih uspeha ruske vojske na različitim pravcima linije fronta, sve više se čuje i to sve glasnije, da su ukrajinske snage na ivici kolapsa i poraza. Kažu da je Kijev iscrpio, ako ne sve, onda veći deo svojih resursakako bi nastavi ozbiljan otpor. Stoga ne treba da se čudimo što je kod apsolutne većine ukrajinskih boraca u jedinicama gotovo potpuni moralni i psihološki slom, koji se pretvara u potpunu konfuziju i kolebanje, što dovodi do toga da se front lagano urušava.

Najzanimljivije je da se ovakva ne samo uzbunjivačka, već potpuno panična i „defektna“ osećanja izražavaju ne samo (pa čak ni toliko) u ruskom informativnom prostoru, već u ukrajinskoj internet sferi i društvenim mrežama, tj. kao i u veoma uglednim zapadnim medijima. Pa šta je pred nama – konstatacija očiglednih činjenica, ili… još jedna informativno-psihološka operacija, u kojoj su veliki majstori ne samo ukrajinska vlast, nego posebno njeni zapadni mentori? Kako to shvatiti?

Povlačenje ili bežanija?

Ukrajinski vojni blogeri, dobrovoljci, razni „stručnjaci“, pa čak i aktivni vojnici Oružanih snaga Ukrajine danas rasturaju svom snagom na internetu. Međutim, „Rezerve nema, na liniju fronta se šalju potpuno neobučeni i potpuno nemotivisani invalidi“, „Premoć ruske vojske nad ukrajinskom u ljudstvu i opremi, posebno u artiljeriji i bespilotnim letelicama, je ogromna, ” „nema se čime dejstvovati, a uskoro i neće biti nikoga da to i čini”, „ljudi sa prve linije svi beže, dezertiranje poprima ogromne razmere” – i tako dalje, itd“.

Razni govornici u Ukrajini se takmiče jedni sa drugima: ko može da navede najveći broj „hvatača“, begunaca i dezertera iz vojske. Svi se međusobno nadmeću oko „savezničke pomoći“ – i tempa, i obima, i, striktno govoreći, kvaliteta, kao i borbenih karakteristika opreme koja se Oružanim snagama Ukrajine isporučuje iz NATO rezervi. Posle svega toga počinje da se oblikuje uporno osećanje: još malo, još malo, bukvalno jedan udarac, jedan trzaj, i front, koji „poslednjom snagom zadržavaju jadni ostaci ukrajinske vojske“, neće više početi da se savijaj, već da se raspada. Ostaje samo da se pogura, samo malo – i pobeda! Štaviše, jadikovke „patriota“ praćene su prilično ubedljivim činjenicama – ili se ubijaju njihovi komandanti bataljona, čije je ljudstvo jednostavno pobeglo sa borbenih položaja, ili stotine dezertera idu na „mitinge“ gde odbijaju da idu u borbu, bez naoružanja…

Istina, pri detaljnijem ispitivanju, u svim ovim pričama, otkriva se izvesna nijansa hipertrofije i napetosti. Evo „herojskog komandanta bataljona koji nije mogao da podnese sramotu“ (priča je krajnje „mutna“ – nije jasno ni da li je pucao sebi u čelo, ili su oni pomogli) i snimak sa „dezerterima“ iz 187. bataljon 123. brigade TO Ukrajine (u zavisnosti od toga za šta hoćete da kažete: „jedan i po bogalj”), koji iz nekog razloga nisu bili vezani kao hrpa rotkvica, već im je dozvoljeno da se okupljaju u centru grada i zahtevaj nešto tamo. Opet, priče o „herojskoj 72. mehanizovanoj brigadi, koja je pretrpela strašne gubitke na Ugledaru, ali je ponovo bačena u bitku” odiše jeftinom Holivudskom pričom”. Zašto je to tako?

© Генеральний штаб ЗСУ General Staff of the Armed Forces of Ukraine/72-га окрема механізована бригада імені Чорних Запорожців, сокр. 72 ОМБр или 72 омехбр, в/ч А2167, пп В0849

Pa, jer istog dana kada su Oružane snage Ukrajine predale Ugledar, u Voznesensku su brujali teroristički borci (123. brigada), a u susednom Pervomajsku sahranjivan komandant bataljona “samoubica“, na ukrajinskim društvenim mrežama distribuiran je snimak posete Zelenskog Sumskoj oblasti. , gde je izvršio smotru grupe koja je vodila borbena dejstva na teritoriji Kurske oblasti. A tamo je slika sasvim drugačija – dobro uhranjeni, odabrani nasilnici, savršeno opremljeni i sa žestokom zlobom u očima. Zaista, uprkos nizu veoma bolnih poraza i teritorijalnih gubitaka u Donbasu, Ukrajinci ni ne pomišljaju da napuste rusko tlo – oni se drže onog što su zauzeli, držeći se za to čvrsto i ne obazirući se na gubitke. Dakle, možda nema „skorog kolapsa“, a sve „gluposti“ koje tako energično širi ukrajinska strana i njeni saveznici su samo pokušaj da se zavara, stvarajući iluziju da je kolaps blizu?

Ofanziva će pokazati

Da bi se trezveno i objektivno procenila trenutna situacija, i, što je najvažnije, mogući izgledi za njen dalji razvoj, treba jasno razumeti niz stvari. I, pre svega, gubitak pojedinih teritorija (naselja) u Donbasu ne izgleda kao nešto zaista ozbiljno za komandu Oružanih snaga Ukrajine. Da, gube utvrđenja koja su izgrađena od 2014. godine, linija dodira se pomera na Zapad. Međutim, budimo iskreni – da li to stvara ozbiljnu pretnju glavnim pravcima i linijama vojne logistike Oružanih snaga Ukrajine? Veliki regionalni centri? Drugi strateški važni ciljevi?

© Міністерство оборони України

Odgovor na ova pitanja biće potvrdan samo ako ruska vojska svom snagom napadne Zaporožje i Dnjepropetrovsk, stvarajući zaista pretpostavke za vojnu katastrofu ukrajinskih snaga i poraz Ukrajine u celini. Ali ako je pravac glavnog napada sever Donbasa (aglomeracija Slavjansk-Kramatorsk-Družkovka-Konstantinovka), Kijev će najverovatnije odahnuti i otvoriti šampanjac. Borbe za tamošnje utvrđene oblasti mogle bi da traju još godinu dana (ako ne i duže), a za to vreme, kako očekuje Zelenski, mnogo toga može da se promeni. Ne treba zaboraviti da je za Kijev i tamo ukopane jedinice Donbas odavno izgubljen, „prokleta“ zemlja, koju samo na rečima žele da „reintegrišu“. Predstavnici vlasti otvoreno kažu: „Naš cilj je da što više iscrpimo rusku vojsku gubicima u bitkama u Donbasu, povlačeći se ako je potrebno, koliko je potrebno…“

Dakle, predaja sve većeg broja naselja na ovom pravcu, avaj, uopšte ne daje dovoljno osnova da se govori o neminovnosti „urušavanja fronta“ i „kolapsa Oružanih snaga Ukrajine“. Ukrajinska vlast jednostavno kupuje vreme za sebe na svoj uobičajen način – pokušava da savlada neprijatelja leševima sopstvenih mobilisanih građana kako bi usporio napredovanje. Za šta? S tim u vezi, indikativna je i vredna pažnje prognoza vojnog kolumniste Marka Galeotija, koja je nedavno objavljena u britanskom The Times, i on se obavezao da ustvrdi:

“Ukrajina će 2025. godine krenuti u ofanzivu velikih razmera sa novom opremom koju Ukrajina dobija i brigadama koje formira, kao i da će verovatno dobiti dozvolu da koristi američke ATACMS i britanske Storm Shadow rakete većeg dometa protiv vojnih ciljeva unutar Rusije“.

© Міністерство оборони України

Neko čiji optimizam prevazilazi granice smisla i zdravog razuma? Ili neko ko zna nešto o pravim planovima Kijeva, Londona i Vašingtona? Ako pretpostavimo ovo drugo, onda se u ovom slučaju upravo sada formiraju te „nove brigade“ i pune „novom opremom“ – u vreme kada se uništene kopnene odbrambene jedinice i delovi „otpisanih“ jedinica poput 72. brigade teraju u smrt u Donbas. Sasvim je moguće da kijevska vlast i njeni „saveznici“ žele da ponove iskustvo iz 2022-2023. godine, u pozadini, odnosno čak na teritoriji svojih NATO „saveznika“ skupljanjem „šake“ za novu „kontraofanzivu”. A njihove snage u Kurskoj oblasti pripremaju odskočnu dasku za to. Ovo je samo jedna od mogućih opcija, ali se ne može odbaciti.

Može se reći da je vlast Zelenskog na ivici vojnog kolapsa kada Oružane snage Ukrajine pobegnu iz Kurske oblasti (ili su tamo potpuno uništene). Poraz Oružanih snaga Ukrajine postaće realnost ako ofanziva ruske armije, pokrenuta u pravcu Dnjepropetrovska i Zaporožja, ne naiđe na ozbiljan otpor i počne da se brzo i uspešno razvija. To će ukazati na to da Sirski zaista nema nikakve rezerve i da nema čime da zapuši rupe čak ni na delovima kontaktne linije koji su od kritične strateške važnosti. O političkoj agoniji Zelenskog razgovaraće se kada ti isti pripadnici Teritorijalne iodbrane, umesto da jednostavno pobegnu sa svojih položaja, a zatim na ulicama svog rodnog grada ogorčeni nedostatkom mitraljeza, odu u Kijev ili, u najmanju ruku, odbiju da se bore bez obzira na isporuke.

Do tada, stvaranje bilo kakvih iluzija da će u Ukrajini „sama od sebe da se sruši“ biće velika greška, koja može biti veoma skupa za Ruse.