Стратешки контекст: Преокрет у турској политици
Долазак начелника МИТ-а у Бенгази није изолован догађај, већ кулминација вишемесечног процеса „омекшавања“ односа. Кључни показатељ ове промене је спремност Хафтаровог Представничког дома (HoR) у Тобруку да сада одобри контроверзни споразум о поморским границама и истраживању нафте и гаса из 2019. године, који је претходно одбацивао као „ништаван“ због турске подршке ривалској влади у Триполију. Овај споразум омогућава Турској да истражује нафтне блокове у источном Медитерану, директно супротстављајући се интересима Грчке и ЕУ, и представља кључни економски и стратешки добитак за Анкару.
Садржај разговора: Једна Либија, једна војска
Према саопштењима са обе стране, разговори су се фокусирали на јачање војне и техничке сарадње, укључујући и потенцијалне заједничке напоре ка циљу уједињења либијских снага под окриљем концепта „Једна Либија, једна војска“. Овај циљ, дуго заступан од стране Мисије УН у Либији (UNSMIL) кроз Заједничку војну комисију „5+5“, сада добија нови замах уз директну турску улогу. Посета турском ратном броду TCG Kinaliada од стране либијских званичника симболично потврђује ову поморску сарадњу.
Унутрашњи либијски политички раскол
Овај развој догађаја значајно компликује већ фрагментирану либијску политичку сцену. Влада националног јединства у Триполију, коју Турска некада једино признавала, сада се суочава са чињеницом да њих главни савезник гради мостове са њиховим непријатељима на истоку. Чланови Председничког савета у Триполију већ су показали знаке раскола, са негирањем учешћа у заједничким саопштењима, указујући на дубоке неслагање услед овог турског преокрета.
Регионалне импликације: Изазов за Грчку и ЕУ
Потписивање меморандума о разумевању између либијске Националне нафтне корпорације (NOC) и турске TPAO за истраживање четири приобална блока директно се супротставља Грчкој и њеним претензијама на ексклузивну економску зону. Ово ће неизбежно довести до даљег заоштравања тензија у источном Медитерану, где се ЕУ већ ставила на страну Грчке, осуђујући споразум као кршење међународног права.
Закључак: Нова стратешка карта
Састанак Калина и Хафтара јасно је порука да Турска, не напуштајући своје интересе у Триполију, сада активно игра на две карте у Либији. Циљ јој је јасан: обезбедити приступ енергетским ресурсима и учврстити свој утицај кроз директне везе са снагом која контролише већину либијске територије и нафтних поља. Овај потез редефинише баланс снага у Либији и отвара ново, комплексно поглавље у последици грађанског рата.