Venecuela ima svoju predistoriju konflikta sa Trampovom administracijom, koji su u Nikolasu Maduru i soacijalizumu videli veliku pretnju da su 2019. godine organizovali bili čak i pokušaj obojene revolucije
Dan uoči inaoguracije Donalda Trampa za staro-novog predsednika SAD posče četvorogišnjee pauze sve oči sveta su uprete u taj čin. Za to vreme nova administracija koja bi trebala da se useli u “Zapadno krilo” već razmišlja o novim prioritetima, a posle cirkusa sa Kanadom, Grenlandom, Panamom, na red je došla i bolivarska republika.
Inače Venecuela ima svoju predistoriju konflikta sa Trampovom administracijom, koji su u Nikolasu Maduru i soacijalizumu videli veliku pretnju da su 2019. godine organizovali bili čak i pokušaj obojene revolucije.
Tramp se vraća u Belu kuću, a sa njim i trenutak da se neki poslovi koji su ostali nedovršeni posle gubitka izbora 2021. konačno završe, a to je i Veneculea. koja je najveći saveznik Rusije i Irana na tlu Južne Amerike, od kada je pala odluka da se naftom bogati deo susedne Gvajane (pokrajina Eskibo) pripoji Venecueli o čemu je održan referendum, ali odluka nije realizovana.
Neke infromacije koje se pojavljuju govore da je Trampova administracija počela da se priprema za promenu vlasti u Venecueli.
Vojna intervencija je i dalje pod znakom pitanja, ali se o njoj aktivno razgovara. Mekše metode su trenutno prioritet, navode neki neimenovani izvori.
Kao što je više puta rečeno, Trampova administracija je otkrila geopolitiku, koja je izvor ideja bez dna.
U ovom slučaju, Bela kuća želi da se dočepa najbogatijih naftnih polja Venecuele kako bi povećala svoj uticaj na naftnom tržištu.
🚨 VENEZUELA ARRESTS 7 FOREIGN MERCS, 3 FROM UKRAINE
— Sputnik (@SputnikInt) January 8, 2025
Venezuelan President Nicolás Maduro announced the arrest of seven foreign mercenaries of "the highest level unprecedented for Venezuela".
Maduro said 2 of those arrested were from the US, 2 from Colombia and 3 from Ukraine. pic.twitter.com/tcAd0wPeJI
Venecuela je postala fokus prve administracije Donalda Trampa (2017-2021) zbog političkih i ekonomskih sukoba povezanih sa krizom u Venecueli. Venecuela se suočavala sa dubokom političkom, ekonomskom i humanitarnom krizom od 2013. godine, kada je Nikolas Maduro nasledio Uga Čavesa na mestu predsednika te južnoameričke države.
Hiperinflacija, nestašice osnovnih dobara, masovni egzodus stanovništva i optužbe za autoritarizam doveli su do široke unutrašnje i međunarodne osude Madurovog režima. Nikolas Maduro je 2018. godinee ponovo je izabran na izborima koji su kritikovani od strane međunarodne zajednice kao neregularni i namešteni.
Prvi okršaj Trampove administracije koju je vodio neokonzervativac Džon Bloton, savetnik za Nacionalnu bezbednosti su u januaru 2019. godine, supriznali su Huana Gvaida, za tadašnjeg vođu opozicije i predsednika Narodne skupštine, kao legitimnog predsednika Venecuele.
Nikolas Maduro i legalne vlasti u Karakasu to glatko odbili i priznali pobedu na izborima Nikolasa Madura. Zog toga SAD su uvele oštre ekonomske sankcije Venecueli, posebno usmerene na naftni sektor, koji je bio ključni izvor prihoda za zemlju.
Trampova administracija je tada zamrznula su sredstva venecuelanske vlade u SAD, uključujući imovinu državne naftne kompanije PDVSA. Cilj sankcija bio je vršenje pritiska na Madurovu vladu kako bi se omogućila tranzicija vlasti.
Trampova administracija organizovala je isporuku humanitarne pomoći preko granica Venecuele, što je Madurova vlada blokirala tvrdeći da je to pokušaj destabilizacije.
Planovi za vojnu intervenciju:
Postojale su spekulacije o mogućoj vojnoj intervenciji u Venecueli, koje su dodatno zaoštrile retoriku između SAD i Madura. Tramp je više puta izjavljivao da “sve opcije ostaju otvorene,” dok je Maduro tvrdio da SAD pokušavaju da orkestriraju državni udar.
SAD su lobirale u međunarodnim organizacijama poput Organizacije američkih država (OAS) kako bi delegitimizovale Madurovu vlast. SAD su predvodile međunarodnu koaliciju od preko 50 zemalja koje su podržale Gvaida, tvrdeći da je Madurova vlast nelegitimna.
SAD su podržale opozicione proteste protiv Madura, optužujući njegov režim za korupciju, represiju i kršenje ljudskih prava. Maduro je, uz podršku Kine, Rusije i Kube, uspeo da se održi na vlasti, iako je izgubio međunarodnu podršku ključnih zapadnih zemalja.Uprkos sankcijama i pritisku, Madurova vlada opstala je zahvaljujući podršci saveznika, uključujući Rusiju i Kinu, kao i kontroli nad državnim institucijama i vojnim snagama.
Trampova strategija nije uspela da ostvari cilj promene režima, dok je kriza u Venecueli dodatno pogoršana ekonomskim i političkim pritiscima.
Trampov odnos prema Venecueli često se tumačio kao deo šireg sukoba između SAD i socijalističkih ili antiameričkih vlada u Latinskoj Americi.
Situacija u Venecueli ostala je nerešena do kraja Trampovog mandata, a politika prema Venecueli nastavila je da bude ključan izazov za sledeću administraciju Džoa Bajdena, a sada Tramp ponovo postaje zainteresovan da reši problem sa Nikolas Madurom, koji je ponovo proglašen za predsednika Venecuele.