9. oktobra 2025. godine Pakistan je, prema navodima više izvora, izveo vazdušne udare na periferiji Kabula sa ciljem eliminacije ključnih lidera organizacije Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP), pre svega njenog vođe Valija Mehsuda.
Islamabad je u više navrata zahtevao od talibanskih vlasti da prestanu sa pružanjem utočišta rukovodstvu TTP na teritoriji Avganistana. Napadi su nezvanično okarakterisani kao „čin nužde“ radi zaštite pakistanske teritorije i razbijanja militantnih uporišta. Kao odgovor, avganistanski talibani pokrenuli su snažnu digitalnu antipakstansku kampanju.
Sajtovi i društvene mreže postali su ključni instrument u jačanju političkih i bezbednosnih narativa talibana, uz intenziviranje antipakstanske retorike. Platforme kao što su Al-mirsaad, Omid Radio, Kabul Times, Hewad, dnevni list Anis, kao i YouTube kanali Yad i Maihan, aktivno promovišu stavove talibanskih vlasti i marginalizuju disidentske glasove. Ova koordinisana medijska strategija ukazuje na to da je nova avganistanska vlast spremna za savremeni oblik „informacionog ratovanja“.
Digitalni odgovor Kabula
Nakon što je pakistanski ministar unutrašnjih poslova optužio Avganistan za samoubilačke napade u Islamabadu i Vaziristanu, u kojima je stradalo 12 ljudi, talibani su odgovorili agresivnom medijskom kampanjom. Oni su odbacili sve optužbe, nastojali da demantuju tvrdnje Islamabada i istovremeno izgradili narativ u kojem se Pakistan predstavlja kao agresor.
Posle udara kod Kabula, talibanski nalozi na društvenim mrežama objavili su video-snimak Muftije Mehsuda, koji tvrdi da je živ i da se ne nalazi u Kabulu, već u pakistanskoj provinciji Kiber Pahtunkva. Ovim je direktno osporen pakistanski narativ o „militantnim utočištima“ u Avganistanu.
Video je koordinisano distribuiran preko više uticajnih platformi i poslužio je kao ključni element strategije negiranja i obmane, čime je Kabul nastojao da uruši opravdanje za pakistanske napade.
Pretnje i psihološke operacije
Paralelno sa digitalnom kampanjom, talibanske mreže počele su da šire fotografije i poruke pretnji upućene simboličnim lokacijama u Islamabadu, uključujući Faisal džamiju i Mazal al Kaid. Poruke tipa „ako bude napadnut Kabul, Islamabad će goreti“ postale su centralni deo digitalnog narativa.
Istovremeno su kružili video-snimci i pesme u kojima se pakistanska vojska predstavlja kao izdajnička, licemerna i neprijatelj islama. Jedan od spornih snimaka sa talibanskom himnom i vojnom vežbom sadrži stihove koji pominju podizanje bele zastave nad Lahorom i Islamabadom, što predstavlja direktnu aluziju na teritorijalne sporove i istorijsko neprijateljstvo dve zemlje.
Durandova linija kao instrument propagande
Pitanje Durandove linije, odnosno granice Pakistana i Avganistana, ponovo je stavljeno u fokus digitalne kampanje. Talibani ovu međunarodno priznatu granicu nazivaju „fiktivnom linijom“ i „linijom kontrole“, čime implicitno dovode u pitanje legitimitet pakistanske teritorijalne celovitosti.
Pojedini uticajni talibanski akteri, uključujući Anas Haqqani, objavljivali su poetske i simboličke poruke koje aludiraju na mogućnost „povratka“ gradova kao što su Attock ili čak delovi Pendžaba pod avganistansku kontrolu. Na društvenim mrežama pojavile su se i karte „Velikog Avganistana“, koje uključuju Atok, Kiber Pahtunkva i delove Balokistana, uključujući Gvadar.
Iako ove mape ne predstavljaju konkretan vojni plan, one imaju snažan psihološki efekat i podstiču etno-nacionalistička osećanja, posebno među paštunskom populacijom.
Epilog
Sukob između Avganistana i Pakistana sve više se premešta sa bojnog polja na digitalni prostor. Umesto klasičnih diplomatskih kanala i graničnih kontakata, talibani su prioritet dali informacionom i narativnom ratovanju. Kroz koordinisanu propagandu, psihološke operacije i teritorijalne aluzije, nastoje da oslabe bezbednosni narativ Islamabada, podstaknu etno-nacionalne tenzije i steknu stratešku prednost u regionalnom sukobu.
U eri informacionog rata, digitalni front postaje jednako značajan kao i stvarni – a talibani pokazuju da su tu lekciju brzo naučili.