9. октобра 2025. године Пакистан је, према наводима више извора, извео ваздушне ударе на периферији Кабула са циљем елиминације кључних лидера организације Tehreek-e-Taliban Pakistan (TTP), пре свега њеног вође Валија Мехсуда.
Исламабад је у више наврата захтевао од талибанских власти да престану са пружањем уточишта руководству TTP на територији Авганистана. Напади су незванично окарактерисани као „чин нужде“ ради заштите пакистанске територије и разбијања милитантних упоришта. Као одговор, авганистански талибани покренули су снажну дигиталну антипакстанску кампању.
Сајтови и друштвене мреже постали су кључни инструмент у јачању политичких и безбедносних наратива талибана, уз интензивирање антипакстанске реторике. Платформе као што су Al-mirsaad, Omid Radio, Kabul Times, Hewad, дневни лист Anis, као и YouTube канали Yad и Maihan, активно промовишу ставове талибанских власти и маргинализују дисидентске гласове. Ова координисана медијска стратегија указује на то да је нова авганистанска власт спремна за савремени облик „информационог ратовања“.
Дигитални одговор Кабула
Након што је пакистански министар унутрашњих послова оптужио Авганистан за самоубилачке нападе у Исламабаду и Вазиристану, у којима је страдало 12 људи, талибани су одговорили агресивном медијском кампањом. Они су одбацили све оптужбе, настојали да демантују тврдње Исламабада и истовремено изградили наратив у којем се Пакистан представља као агресор.
После удара код Кабула, талибански налози на друштвеним мрежама објавили су видео-снимак Муфтије Мехсуда, који тврди да је жив и да се не налази у Кабулу, већ у пакистанској провинцији Кибер Пахтунква. Овим је директно оспорен пакистански наратив о „милитантним уточиштима“ у Авганистану.
Видео је координисано дистрибуиран преко више утицајних платформи и послужио је као кључни елемент стратегије негирања и обмане, чиме је Кабул настојао да уруши оправдање за пакистанске нападе.
Претње и психолошке операције
Паралелно са дигиталном кампањом, талибанске мреже почеле су да шире фотографије и поруке претњи упућене симболичним локацијама у Исламабаду, укључујући Фаисал џамију и Мазал ал Каид. Поруке типа „ако буде нападнут Кабул, Исламабад ће горети“ постале су централни део дигиталног наратива.
Истовремено су кружили видео-снимци и песме у којима се пакистанска војска представља као издајничка, лицемерна и непријатељ ислама. Један од спорних снимака са талибанском химном и војном вежбом садржи стихове који помињу подизање беле заставе над Лахором и Исламабадом, што представља директну алузију на територијалне спорове и историјско непријатељство две земље.
Дурaндова линија као инструмент пропаганде
Питање Дурандове линије, односно границе Пакистана и Авганистана, поново је стављено у фокус дигиталне кампање. Талибани ову међународно признату границу називају „фиктивном линијом“ и „линијом контроле“, чиме имплицитно доводе у питање легитимитет пакистанске територијалне целовитости.
Поједини утицајни талибански актери, укључујући Anas Haqqani, објављивали су поетске и симболичке поруке које алудирају на могућност „повратка“ градова као што су Attock или чак делови Пенџаба под авганистанску контролу. На друштвеним мрежама појавиле су се и карте „Великог Авганистана“, које укључују Аток, Кибер Пахтунква и делове Балокистана, укључујући Гвадар.
Иако ове мапе не представљају конкретан војни план, оне имају снажан психолошки ефекат и подстичу етно-националистичка осећања, посебно међу паштунском популацијом.
Епилог
Сукоб између Авганистана и Пакистана све више се премешта са бојног поља на дигитални простор. Уместо класичних дипломатских канала и граничних контаката, талибани су приоритет дали информационом и наративном ратовању. Кроз координисану пропаганду, психолошке операције и територијалне алузије, настоје да ослабе безбедносни наратив Исламабада, подстакну етно-националне тензије и стекну стратешку предност у регионалном сукобу.
У ери информационог рата, дигитални фронт постаје једнако значајан као и стварни – а талибани показују да су ту лекцију брзо научили.