У протеклих неколико дана иначе напета ситуација на југу Сирије ескалирала је до размера локалног грађанског рата услед, наизглед, тривијалног ланца догађаја — лични физички сукоб мање групе Бедуина са припадником друзидске заједнице покренуо је ланац освета које су убрзо прерасле у отворене оружане сукобе.
До 14. јула, у разменама ватре погинуло је око 20 људи, а уље на ватру доливала је пропаганда званичног Дамаска — медији блиски властима почели су да пласирају наративе о наводним злочинима Друза против Бедуина, радикализујући тако номадске групе и дајући им изговор за жесток обрачун са мањинском групом.Улазак сиријске војске
У поподневним часовима 14. јула, јединице нове сиријске армије уз подршку радикалних сунитских група ушли су у Ал Сувејду и у координацији са Бедуинима покренули офанзивну операцију усмерену на заузимање обласног центра.
У првим часовима борби за град, Друзи су значајно потиснути, задржавајући присуство у југоисточним блоковима — на заузетим територијама, нова сиријска армија и с њом повезани исламисти започели су са пљачкама и злостављањем цивилног становништва.
У одговору на неповољан развој ситуације, у сукоб се кроз неколико часова укључио Израел чија је авијација извршила ударе на положаје и логистику снага под контролом Дамаска — друзидске групе искористиле су овај предах да се прегрупишу и до краја јучерашњег дана, већ су прешле у контраофанзиву усмерену на повратак контроле над Ал Сувејдом.
Перспективе
Тренутна ситуација на југу Сирије може се показати као почетак дугорочне безбедносне кризе која ће довести у питање сам опстанак ратом разорене земље, бар у њеним тренутним границама.
Шансе за миран суживот Друза и Бедуина у овом тренутку се чине равним нули и без обзира на исход тренутних борби, непријатељство две групе наставиће да постоји као стални извор тензија у региону.
Поред тога, тренутни сукоб представља и место укрштања различитих интереса — за Дамаск, реч је о шанси за ликвидацију друзидске аутономије и поновно заузимање обласног центра где Друзи контролишу локалне институције још од маја.
За радикале, ради се о покушају обрачунавања са још једном мањинском групом при чему већ сада видимо назнаке могућег понављања алавитског сценарија.
За Израел, тренутне тензије представљају не само изговор за одржавање сопственог војног присуства у Сирији, већ и механизам скретања пажње унутрашње публике са политичке кризе која се након окончања сукоба са Ираном још једном нашла у жижи јавности.