SUKOB IZMEĐU EGIPTA I ETIOPIJE SE ODVIJA NA ROGU AFRIKE: “RIZIK OD NOVIH PROKSI RATOVA JE VISOK”

Egipat je nedavno produbio svoje učešće u ratom iscrpljenom rogu Afrike tako što je naoružao Somaliju i rasporedio svoje trupe u toj zemlji. Na rastuću uzbunu Etiopije, Egipat je takođe spreman da se pridruži multinacionalnim snagama koje podržavaju somalsku vojsku u borbi protiv džihadističke pretnje Al Šababa. Potencijalno destabilizirajuće prisustvo Egipta u regionu vidi se kao direktna posledica sporazuma o luci Etiopije sa otcepljenim Somalilendom, što je Somalija shvatila kao direktnu uvredu. Endalkaćiv Bajeh, politički naučnik sa fokusom na rog Afrike, iznosi rizike i put ka deeskalaciji.

Šta znamo o ulasku Egipta u Somaliju i na pozornicu sukoba na rogu Afrike?

Dolazak Egipta na rog Afrike može se pratiti unazad do potrage Etiopije za namenskom lukom pod njenom kontrolom. Etiopija je najveća zemlja na svetu po broju stanovnika i oslanjala se isključivo na luku Džibuti od izbijanja rata Etiopije i Eritreje (1998-2000).

Etiopija istražuje alternativne pristupne tačke. To je dovelo do objave 1. januara 2024. godine da je sklopila sporazum o luci sa Somalilendom. Etiopija je pristala da prizna otcepljenu republiku u zamenu za pomorsku bazu na obali Somalilenda.

© የመከላከያ ሚኒስቴር Ministeera Raayyaa Ittisa Biyyaa (Itoophiyaa)

Ova najava izazvala je diplomatski razdor sa Somalijom, koja je na sporazum gledala kao na kršenje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Somalija i dalje smatra samoproglašeni Somalilend delom svoje teritorije.

Usred previranja, Somalija se udvarala Egiptu kao regionalnom pokrovitelju da se suprotstavi Etiopiji. Ovo je dobro u skladu sa sve većim interesovanjem Egipta za pronalaženje vojnog partnera duž granice sa Etiopijom.

Egipat je dugogodišnji rival Etiopije. Nedavno je zapretio da će krenuti u rat zbog izgradnje etiopske “Velike renesansne brane“, koju vidi kao pretnju svom opstanku.

Egipat je rasporedio vojne snage u Somaliji nakon svog odbrambenog sporazuma sa Mogadišuom u avgustu 2024. godine. Takođe planira da rasporedi 5.000 vojnika kao deo Misije podrške i stabilizacije Afričke unije u Somaliji. Misija je postavljena da zameni prelaznu misiju Afričke unije u Somaliji, u kojoj je Etiopija glavni igrač.

Pristanak Etiopije da prizna Somaliland i trvenja sa Somalijom doveli su njenog starog rivala, Egipat, pred kućni prag.

Kako je rivalstvo Egipta i Etiopije pojačalo regionalne tenzije?

Ubrzo nakon raspoređivanja Egipta u Somaliji, Etiopija je formalizovala svoje priznanje Somalilanda. Takođe je poslala ambasadora u glavni grad Hargejsu. Time je postala prva nacija koja je zvanično priznala nezavisnost Somalilenda. Obe zemlje takođe žure da svoj memorandum o razumevanju pretvore u obavezujući bilateralni sporazum.

© القوات الجوية المصرية/El Qūwāt El Gawīyä El Maṣrīya

Somaliland je naredio da se zatvori Egipatska kulturna biblioteka u Hargeisi.

Eritreja, neko vreme ključni saveznik etiopskog Abija Ahmeda u borbi protiv Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja, sada je u sukobu sa Adis Abebom. I, kao odgovor na nedavne tenzije u regionu, Eritreja jača svoje veze sa Egiptom i Somalijom. Nedavni sastanak ove tri zemlje stvorio je ujedinjeni front protiv Etiopije.

U Somaliji Etiopija igra stabilizirajuću ulogu. Somalija sada zahteva da Etiopija prekine svoje učešće. To bi moglo otvoriti put militantnim grupama i održati Somaliju nestabilnom. Ovo je još verovatnije da će se dogoditi ako se Egipat fokusira na svoju konkurenciju sa Etiopijom, a ne na stabilnost Somalije.

Pored toga, Somalci imaju dugogodišnje teritorijalne pretenzije na delove Etiopije, Kenije i Džibutija. Nestabilnost može stvoriti plodno tlo za grupe poput Al Šababa, koji ima za cilj da ove teritorije uključi u islamsku državu.

Konačno, tenzije su porasle između Džibutija i Somalilenda zbog sporazuma o luci Etiopija-Somalilend. To je zato što će sporazum gotovo sigurno biti loš za privredu Džibutija. Džibuti se u velikoj meri oslanja na prihode od luka koji se skoro u potpunosti generišu iz Etiopije.

Koji su rizici za region?

Priznanje Somalilenda od strane Etiopije i prisustvo Egipta u Somaliji došlo je u vreme višestrukih regionalnih kriza. To uključuje zategnute odnose Etiopije i Eritreje, spor Etiopije i Sudana oko pograničnog regiona Al Fashaga i nestabilnost u Etiopiji.

Ovo promenljivo okruženje povećava verovatnoću proksi ratova.

Ključne oblasti koje treba posmatrati su:

Sudan i Egipat: Ove dve zemlje se slažu po pitanju “Velike etiopske renesansne brane“. Egipat je unapredio svoju bezbednosnu saradnju sa Sudanom kroz vojnu podršku i zajedničke vežbe. Iako je Sudan u previranju, spor Al Fašage sa Etiopijom ostaje potencijalna tačka žarišta. Egipat bi mogao iskoristiti ovaj spor i pružiti svoju podršku sudanskim regularnim snagama protiv Snaga za brzu podršku, kako bi ostvario svoje interese.

Nestabilnost u Etiopiji: U nekoliko regiona, vlada je u aktivnom sukobu sa nedržavnim snagama. Ova nestabilnost stvara plodno tlo za Egipat da potencijalno podrži zastupnike protiv etiopske vlade. Egipat i Somalija su već izrazili mogućnost upotrebe proksi snaga.

Glavna motivacija Egipta da interveniše u regionu je da kontroliše izvor Nila ili ometa Etiopsku upotrebu vode. Kao rezultat toga, Etiopija doživljava prisustvo Egipta na svom pragu kao direktnu bezbednosnu pretnju. Ovo povećava tenzije između Egipta, Somalije i Etiopije.

Svaka dalja destabilizacija Etiopije poremetila bi ceo region, jer deli porozne granice sa skoro svim zemljama na rogu Afrike.

Koji su potencijalni putevi za deeskalaciju?

Obećavajući put za smanjenje tenzija u Somaliji i širem regionu jeste da dve regionalne sile preispitaju svoje strategije i pokažu uzdržanost.

Etiopija može pristupiti moru preko Somalilenda bez formalnog priznanja. Ovo bi moglo ublažiti tenzije i ne bi podstaklo separatističke pokrete.

Za Egipat, konstruktivniji pristup bi bio da ograniči njegovo direktno učešće na rogu Afrike. Umesto toga, trebalo bi da odgovori na svoju zabrinutost u vezi sa etiopskom megabranom preko Ujedinjenih nacija, Afričke unije i drugih platformi. Istorijski gledano, njegove jednostrane akcije su često bile izvori tenzija, a ne rešenja u regionu.

Afrička unija i Međuvladina uprava za razvoj moraju osigurati da se same regionalne države bave regionalnim pitanjima. Države moraju sada da donesu mudre odluke kako bi smirile tenzije, jer nijedna država neće biti pošteđena efekata prelivanja.