Povod za pisanje ovog teksta je izraelski premijer Benjamin Netanjahu koji je raspustio svoj čuveni ratni kabinet koji je formiran 11. oktobra i imao rok trajanja sedam meseci, a da trust vojnih mozogva nije ništa uradio. Niti je Hamas poražen, niti je zaustavljeno raketiranje, niti je Izrael zgromio Hezbolah,a pritisak Bajdena sve veći da se rat okonča jer za 5 meseci su predsednički izbori.
Na zauzetim teritorijama izraelski vojnici suočavaju se sa asimetričnim ratom, ali kontrole uprkos nadmoćnosti na zemlji nebu i na moru mira nema u samoj Gazi.
Svega smo čuli, ali ne i suštine da Izrael nije uspeo da pacifikuje Gazu, da uništi otpor Hamasa i da potpuno kontrolišu teritoriju. Sukob je sve žešći, a gubici Izraelaca ozbiljni kako u ratu tako i u miru. Sada se stvorio novi fenomen da među onima koji su bili u borbenim dejstvima u Gazi, da preživljavaju traume iste one sa kojima su se izraelski vojnici suočavali posle Drugog libanskog rata. Ko želi da razume neka pogleda animirani film “Valcer sa Baširom” koji se bavi temom Libana i sa onim sa čime se izraelski vojnik suočava.
Od tada pregrmelo se nekoliko reformi vojske, nekoliko intervencija u pojasu Gaze, a pretposlednja je ukazivala na budući raketni rat.
I sad se mislilo da je u Gazi sve rešeno kad opet Hamas ili Islamski džihad nastavljaju lansiranje raketa na jug Izraela. Ono što radi Hezboalh je na severu postala konstanta, a trenutno je linija pomerena jer se na meti nalazi najveći lučki grad Haifa.
Benny Gantz, the minister who until recently was part of Netanyahu’s war cabinet says it plainly:
— We Are All Hostages (@AllHostages) June 16, 2024
Netanyahu would “approve” a hostage deal, then renege on them shortly after.
This is why you hear propaganda that Netanyahu’s government is for a hostage deal.
It’s a lie. pic.twitter.com/aRZ5qfXo96
Izrael je zapravo došao u situaciju rata na dva fronta, na jednom nije uspeo da pobedi, jer Hamas i dalje pruža šestok otpor izvodi prepadna dejstva, zasede, snajperske likvidacije što kod izraelskih vojnika stvara osećaj nesigurnosti na teritoriji koju su zaposeli. Masovna stradanja civila su postala stalna broj mrtvih i snimke ubijenih žena, dece, beba, starijih više niko i ne broji..
Ratni kabinet našao se na prekretnici. Hamas nije poražen, niti su zasutavljeni napadi Hezbolaha. Bivši načelnik GŠ “IDF” ili što bi naši voditelji rekli “AJDIF” Beni Ganc uvideo je ta tu više nisu čista posla. Javno mnjenje u svetu se okrenulo protiv Izraela. Izraelci se sad suočavaju posebno u SAD sa onim sa čim se suočvala i Džonsonova i Niksonova administracija posle vijetnamske ofanzive “TET” i invazije na Laos i Kambodžu.
Isto tako unutrašnje stanje u Izraelu je krajnje nepovoljno, stanovništvo je podeljeno. Starosedeoci koji pripadaju “Sabrama” starosedocima su za kraj rata, razgraničenje.
S druge strane desničari su protiv i žele nastavak rata. I sam Netanjahu se nalazi na prekretnici i pred hamletovskom dilemom nastaviti rat ili ne. Dok ratni kabinet “pilatovski” pere ruke od svega, pred Netanjahuom su dva puta, priznati poraz da Izrael nije uspeo da uništi Hamas, da vrati sve taoce (veliki broj njih je poginuo u sukobu) nešto je spaseno, a mnogi i dalje se nalaze u lavirintima tunela pod Gazom.
Druga opcija je nastaviti rat sam, po svaku cenu uprkos ogromnim materijalnim, finansijskim troškovima i gubicima ljudi nastaviti rat do konačne pobede nad Hamasom i održavati status “kvo” koliko toliko sa Hezbolahom na severu Libana jer je to glavni adut.
Izraelska vojska za sada nije spremna za vojnu avanturu u Libanu s obzirom da Hezbolah nije isti iz 2006 godine. Postali su to prekaljeni borci posebno jer su ogormno ratno iskustvo naučili u Siriji u ratu protiv sunitskih džihadističkih grupa. jednom rečju spremni su na sve i neprestanim provokacijama žele da uvuku Izrael da uleti u novu libansku avanturu “Treći libanski rat”, koji će po Izrael biti nesaglediv.
The brother of a soldier who died in Gaza reacted to Israeli War Cabinet Member Benny Gantz.
— War Intel (@warintel4u) January 24, 2024
"My brother died for nothing" pic.twitter.com/gWhwZ4NVSN
Svi citiraju Netanjahuovu rečenicu: “Mi imamo zemlju koja ima vojsku, a ne vojsku koja ima zemlju”, izgleda da je ratni kabinet shvatio da Izrael više nema vojsku, ali i da vojska više nema zemlju. Doduše ima je još na papiru i u teoriji, kao i da je vreme da se spasi što se spasiti može. Ugled i javno mnjenje su odavno izgubljeni, kao i jačina armije koja je pre 51 godinu vodila rat sa svojim moćnim susedima Egiptom i Sirijom i uspela da ih pobedi čak u četiri Arapsko-izraelska rata. Prekretnica je bio Prvi libanski rat, a onda Intifada kamenja. Vojska je počela da se bavi klasičnim vojnopolicijskim zadacima sukobljava sa Palestincima i bombašima samoubicama. Ista situacija je bila i u Libanu.
A onda je tamo 1998 šok izazvao vojni istoričar Martin Van Kreveld sa svojom knjigom “Mač i masline” .
Neki jesu čuli za njega, neki nisu nikad. U svakom sčlučaju radi se o vojnom istoričaru koji je pisao zanimljive knjige o ratu poput: Komadnovanje u ratu, Transfomracija rata, obe prevedene na srpski jezik. Međutim jedna knjiga itekao je zapažena i veoma aktuelna za ovu priču.
Zapravo ona je bila proročka. Van Kreveld ju je pisao tamo 1996-1997, izašla je 1998. a posle skoro 25 godina ispade Van Kreveld u pravu. U njoj je Van Kreveld upozoravao šta će se desiti sa vojskom kad počene da se bavi vojnopolicijskim zadacima. To je povlačenje Izraela iz Libana, zatim operacije protiv Hamasa 2002, Fataha i Arafata 2004, pa opet Gaza, Drugi Libanski rat 2006, pa opet saga Gaza pokazao. Neko bi upitao šta je pokazao? Pa pokazao je da je profesor Van Kreveld bio u pravu.
Naime u knjizi “Mač i masline” Martin van Kreveld opisao je da je Izrael u proteklih 50 godina izgradio najjaču vojsku na Bliskom istoku koja je pokazala snagu u četiri arapsko-izraelska rata, ratu iscrpljivanja i libanskoj epopeji koja je trajala od 1980-2000 godine. Po Van Kreveldu upravo je tu Izrael pokazao svoju slabost kao i tada u intifadi gde su se sukobljavali sa Palestincima koji su praćkama gađali vojsku kamnjem i jurili demonstrante tenkovima Magah 6B i 7C.
Prema Van Kreveldu David se pretvorio u Golijata . Van Kreveld priču počinje 1948 kako je Izrael kada je proglašena jevrejska država 1948. imala samo 30.000 vojnika. Imali su motivaciju, ali ne i dovoljno oružja koje je nabavljano sa svih strana. Pola veka kasnije Izraelska vojska je imala 20 puta više vojnika tad 1998. nego te 1948. Tada negde 2.800 tenkova tipa Merkava Mk 1 i 2, tenkovi modifikacija Magah 6, 6A, 6B i 7A i skoro 700 borbenih aviona F-16, F-15, Kfir.
Izraelska vojska je uspela da uništi arpaske snage 1948, 1956, 1967, pa uspela je da se oporavi posle šoka 6. oktobra 1973 kada je počeo Jom Kipurski rat.
Međutim, po Van Kreveldu vojna moć počela je da opada kada je Izrael krenuo u skupu avanturu zvana Libanski rat i prvu intifadu koja je trajala od 1987. do 1993 godine poznata i kao intifada kamenja kada su neprijatelj postali ne vojska nego civili. E to je po njemu bila skupa cena koju je vojska platila jer se uključila u sukobe za koje nije bila obučena i organizovana.
“Vojska koja se bori protiv slabih i sama postaje slaba. Ona uvek gubi, jer su sve pobede bez zasluga i počasti, a porazi ponižavajući“, piše Van Kreveld.
Ovo su bile dovoljno proročke reči posebno posle epizode zvane Drugi libanski rat, druge i treće intifade , nebrojeno intervencija u Gazi iz kojih se ništa nije dobilo, vojska je trošila resurse, ali Hamas nije bio uništen. Naprotiv iz godine u godinu je jačao, posebno kada je Iran preuzeo inicijativu i ulogu mentora. Izrael je sve više gubio iako je dobijao bitke. To je itekako uticalo na moral da prva pobuna u istoriji izraelske vojske bila 2006. i to elitna jednica izraelske vojske brigada Golani.
Rezervisti su tek bili posebna priča, apatija, nezadovoljstvo, rutina u patrolama oko Gaze i na granici sa Libanom i Golanom. Već sve ovo pobrojano ukazaivalo je na ono što je profesor Van Kreveld opisivao.
Van Kreveld smatra da upotreba vojske u klasičnim vojnopolicijskim zadacima čuvanja reda, sukobljavanja sa demonstrantima, gerilskim grupama ima katastrofalni efekat na moral.
Tu Van Kreveld poredi Intifadu i francuski sukob u Alžiru sa pokretom otpora. Upravo kako je Intifada delovala loše na moral Izraelaca, tako je i Alžir delovao na Francuze i Vijetnam na Amerikance, a Avganistan na Sovjete. Duge i iscrpljujuće borbe, gubici, nedostatak definisanja jasnog neprijatelja, linija vatre, položaja, sukobljavanje u gradovima, selima, planinama, močvarama, pustinjama.
Sve to uticalo je na regrutnu bazu sa kojom je Izrael imao jedno kraće vreme probleme, jer uprkos tome što je vojni rok obavezan, veliki broj Izraelaca trudio se da to izbegne. Pa se krenulo različitim merama, ali 20 godina kasnije od pisanja knjige sve se promenilo. Talas antismitizma u Evropi posebno od povećanja broja migranata uitcao je da se veliki broj evropskih Jevreja se odselio za Izrael. Mladi su odmah krenuli da budu regrutovani u vojsku.
U pravu je Van Kreveld kad kaže da se uloga vojske promenila i vojska je samo reflektovala ekonomsko-politička i društvena kretanja u izraelskom društvu i politici. Najveći problem rezervista pre 10, 15, 20, 25 godina bio je i ostao služenje na granici sa Gazom. Desilo se ono najgore da su morali da kriju da će rezervisti služiti u Gazi. To se itekako obilo od glavu IDF-u od 2006 godine.Nagizen protestima oko pravosudne reforme koja je podlelila Izrael, paralisala je sve, vojsku, policiju, obaveštajne službe. Svi su paralisani skoro četvoromesečnim protestima. Međutim, nisu svi, posebno ne islamistički pokret Hamas. Iz poslednjeg rata 2021. za koji se verovao, zapravo gde su nas vaskoliki svetski mediji uveravali da je Hamas gotov izašao je nikad jači. Dok se svet bavio Ukrajinom, Zelenskim Putinom, Hamasovci su se obučavali i spremali. A onda u prvim danima rata doleti više od 5.000 raketa iako Izraelci tvrde 2.200 kasnije je taj broj otišao na 3.000. Nema grada na jugu i centralnom delu Izraela koji nije došao pod udar raketa. Šok zaprepaštenje.
Uticaj društvenih mreža, Tik Toka, opšta apatija sve to delovalo je porazno na moral izraelske vojske . Netanjahu ostaje da sam postane ratni poglavica i povede vojsku u rat. Kredbilitet kao Šaron nema. S druge strane Palestinci imaju svo vreme uprskos 40.000 stradalih. Vreme fomriralja Palestinske države postaje nova relnost, kao i potreba Izraela da pronađe izlaznu strategiju i izvuče vojsku iz Gaze a da to ne bude debakl.