Libanska vlada ne može da utiče na odluku Hezbolaha da nastavi sa daljim akcijama protiv Izraela.
Bejrut – U nedavnom intervjuu za CNN, libanski vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Abdulah Habib napravio je šokantnu izjavu da njegova vlada ne može da utiče na odluku Hezbolaha da nastavi sa daljim akcijama protiv Izraela.Izjava je data tokom njegove posete Vašingtonu, koja je bila usmerena na to da se od Bele kuće traži veći pritisak na Izrael i njegove akcije u Libanu. Ipak, ta rečenica je otkrila još jedan detalj: Hezbolah, a ne zvanični libanski kabinet, određuje pravila odmazde. Član parlamenta, Nadim Gemajel, izjavio je još: „Ono što Habib kaže je deklaracija koja zvanično prihvata de facto situaciju.“
Napad dronom 2. januara u južnom predgrađu Beiruta, koji je ubio zamenika Hamasa Saleha al-Arourija, zajedno s još šest osoba, približio je rat libanskom narodu. Izrael je negirao odgovornost za ova ubistva. Ipak, mnogi sumnjaju da je Tel Aviv iza toga i čekaju da vide kako će Hezbolah i Hamas odgovoriti. Neprihvatanje odgovornosti za ubistvo Arourija omogućilo je Izraelu da optuži Hezbolah za eskalaciju tenzija, zavisno od njegovog odgovora.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלDesetine hiljada ljudi s obe strane granice već su pobegle iz svojih domova zbog straha od izraelskih vazdušnih udara i raketnih i artiljerijskih napada Hezbolaha koji tvrdi da se bori protiv Izraelaca u korist palestinskog naroda. Ipak, njegova baza se nalazi u Libanu – većina njih živi na jugu Libana i u oblasti Dahije. Ako bi došlo do rata punog obima, oni bi bili prvi koji bi to osetili.
Ali ne bi bili poslednji. U govoru koji je u petak održao generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasarlah — upozorio je da njegova grupa ne može ostati mirna nakon ubistva Arurija i izložio moguće posledice.
„To znači da će ceo Liban biti izložen, svi gradovi, sela i ljudi će biti izloženi.“
„Ubistvo al-Arurija… sigurno neće proći bez reakcije i kazne,“ dodao je. Ovo je ono čega su se mnogi plašili već neko vreme—novi rat koji bi mogao dovesti do katastrofe po živote i infrastrukturu, čineći da rat iz 2006. godine da izgleda kao benigni sukob.
U intervjuu za National interest, profesor Nadim Šehadi, koji je ranije vodio program Bliskog Istoka u Chatham House u Londonu, podelio je svoje mišljenje o aktuelnojsituaciji:
„U ratu smo postavljanja i propagande. Neko blefira i preuzima mnogo rizika. Mislim da, ako Nasarlah ne blefira, šalje zemlju ka njenom uništenju. Kaže da ima preko 100.000 boraca i 150.000 raketa. Ako mu Izraelci veruju, to bi moglo da predstavlja zastrašivanje. Ali, ako se ispostavi da blefira, i da nema to oružje i borce—onda će vući zemlju u vrlo destruktivan rat iz kojeg bi bilo vrlo teško izaći.”
© Lebanese Army - الجيش اللبنانيŠehadi je takođe naglasio da je trenutna situacija Libana daleko nestabilnija nego u leto 2006. kada su Izrael i Hezbolah vodili mesec dana dugu borbu. Kada je rat završio, arapske države i međunarodna zajednica su se uključile da pomognu u obnovi Libana. Sada, čini se, arapske monarhije poput Saudijske Arabije i Kuvajta ne pokazuju znakove da će pružiti iste doprinose libanskoj ekonomiji.
„Tih dana smo imali međunarodnu podršku. Od Sjedinjenih Američkih Država i arapskih zemalja. Sada smo potpuno izolovani. Dakle, ako odemo u rat, biće vrlo teško vratiti se.”
Nakon retorike Nasralaha, čini se da libanski narod treba da se pripremi. Izrael je prešao granicu starih pravila angažovanja—uprkos zvaničnom negiranju. Odgovor Hezbolaha je izvestan. U suprotnom, Hezbolah će biti viđen kao neodlučan i da se predaje strahu u očima neprijatelja. Ipak, šansa da odmazda preraste u rat punog obima poput Gaze je još uvek mala. Najverovatnije će to biti „proporcionalni“ odgovor. Kakav god oblik da ima, nikad ne možemo biti do kraja sigurni. A kada se desi, niko ne bi trebalo da bude iznenađen. Sada čekamo.